Đuričin: Neodrživi dug se uvećava novim zaduživanjem, ovo je poslednji trzaj neoliberalizma

Dugovi koji premašuju 100 odsto BDP-a nekih evropskih zemalja faktički su neodrživi i mogu se anulirati samo inflacijom ili otpisom, što se dešavalo u prošlosti, ali nikada u ovom obimu. Jer postojeći dugovi se servisiraju novim dugovima. To je uvećavanje neodrživog duga novim zaduživanjem. To je neoliberalna travestija, rekao je za Biznis.rs redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, povodom procene MMF-a da se svetski dug približio vrednosti 100 odsto globalnog BDP-a.

“Amerika je posebna priča (dug je oko 125 odsto BDP-a ili oko 40.000 milijardi dolara). SAD su pred novom finansijalizacijom (jačanje finansijskog sektora). Oni planiraju 5.000 milijardi dolara ulaganja u veštačku inteligenciju preko berze. Pritom, oni koji treba to da sprovedu kroz emisiju svojih akcija zaustavili su proces razvoja zbog nesigurnosti, a predsednik Donald Tramp ih forsira da nastave i da će sredstva dobiti preko berze. Drugim rečima, berza služi kao novi spekulativni balon da se popune neravnoteže u sistemu koji postoje. To su neverovatne stvari”, naveo je Đuričin.

Svetski javni dug približava se nivou koji nije viđen još od perioda nakon Drugog svetskog rata, upozorila je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva. Ona je kao glavne probleme za svetsku ekonomiju izdvojila velike budžetske deficite, rekordnu zaduženost država i sve veći trošak servisiranja dugova.

Prema njenim rečima, ukupni javni dug svih država uskoro bi mogao da premaši vrednost celokupne svetske ekonomije, odnosno 100 odsto globalnog BDP-a. To znači da bi dug država, posmatran zajedno, bio veći od godišnje proizvodnje dobara i usluga u celom svetu.

Najveći deo problema dolazi iz razvijenih ekonomija, pre svega SAD, gde je odnos javnog duga prema BDP-u znatno viši nego u zemljama u razvoju i siromašnijim državama. Georgijeva je upozorila da vlade više ne mogu da računaju samo na ubrzanje ekonomskog rasta kao način da smanje pritisak koji visoka zaduženost stvara na njihove budžete.

Kada je reč o Japanu, njegov dug je ogroman, viši od 200 procenata BDP-a. Međutim, njihova prednost je što su vlasnici državnog duga građani Japana, tako da vlada može da odloži vraćanje, da prestane sa isplatom kamata, da zaustavi neke procese ili da izvrši devalvaciju duga. Znatno teže je sa zemljama čiji dug drže inostrani poverioci, odnosno fondovi i razne banke.

“Kina koja takođe ima visok nivo duga (oko 100 odsto BDP-a) je visokoindustrijalizovana zemlja i oni isto imaju značajan dug zbog grešaka u bankarstvu i u nekretninama, ali to se ne može porediti za zapadnim zemljama. Oni su održiva ekonomija koja ima konkurentsku prednost”, istakao je profesor Đuričin.

Prema rečima našeg sagovornika, finansijski baloni nikada nisu bili tako veliki. On je istakao da od 2008. godine, kada su popucali baloni, stalno nastaju novi. Balon sa zelenom energijom, balon sa veštačkom inteligencijom sada, kao i pre toga kovid balon, a to su spekulativni baloni koji se pumpaju i pucaju.

“Pritom, recimo, jedna od američkih tehnoloških kompanija – Anthropic, ima 300 milijardi dolara duga, a njen operativni gubitak je 50 milijardi dolara. Znači, prihodi su manji od troškova i oni predviđaju emisiju hartija od vrednosti u iznosu 2.000 milijardi dolara. Znači, neko ko je kontroverzan ide na berzu. Ta finansijalizacija svetske ekonomije je poslednji trzaj neoliberalizma”, ocenio je Đuričin.

On navodi da su AI otvoreni modeli, a ukoliko sada budu napravljeni filteri regulativom ili internim modeliranjem onda to ne bi moglo da se koristi, pa cela ideja algoritmskog projektovanja efekata, rezultata i mera pada u vodu, jer bi to bilo suprotno od principa da se algoritmi zasnivaju na bazama podataka koje svi pune.

“Ukoliko zatvorite bazu podataka iz koje ste dali rešenje, ulazite u kontradikciju, tako da je to sve jedan provizorijum”, zaključio je naš sagovornik.

MMF posebno brine to što države sa visokim dugom za sada ne preduzimaju dovoljno odlučne mere. Georgijeva smatra da su im potrebne uverljive srednjoročne strategije za smanjenje budžetskih deficita, uz konkretne korake koji bi počeli da se primenjuju odmah, tamo gde je pritisak posebno velik.