Referentna kamata bez promene već dve godine – NBS ostaje pri opreznoj politici?

Narodna banka Srbije (NBS) nije menjala referentnu kamatnu stopu od septembra 2024. godine, a prema oceni ekonomista promena kursa monetarne politike za sada nije na vidiku. Izvršni odbor NBS zadržao je na poslednjoj sednici 10. septembra ključnu kamatu na nivou od 5,75 odsto. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne olakšice (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da centralna banka ni ovog puta nema mnogo prostora za promenu kamatnih stopa, imajući u vidu visok nivo neizvesnosti u domaćoj i međunarodnoj ekonomiji.

„Zaista očekujem da će Narodna banka i ovom prilikom biti konzervativno oprezna i da neće menjati referentnu kamatnu stopu. Čak i ako budu neke promene one će biti simboličnog karaktera, ali pre očekujem da će se ponašati potpuno isto kao i prethodni put“, ističe Savić.

Prema njegovim rečima, NBS vodi opreznu monetarnu politiku, vodeći računa o interesima privrede, javnom dugu, ali i kretanju kamatnih stopa koje imaju širi uticaj na ekonomsku aktivnost.

„Ne samo o onim kamatama koje su vezane za euribor, odnosno za stambene kredite, nego uopšte o kretanju kamatnih stopa, jer je to jedna od možda najvažnijih stvari za efikasno funkcionisanje srpske privrede, a naravno i stanogradnje i svih drugih stvari“, navodi Savić.

Zbog toga očekuje da će centralna banka i u narednom periodu zadržati oprezan pristup.

Geopolitička neizvesnost otežava procene

Govoreći o tome kada bi eventualno moglo da dođe do promene referentne kamatne stope, profesor Savić ističe da je teško praviti dugoročnije procene jer na odluke Narodne banke Srbije utiču kako domaći faktori, tako i kretanja na međunarodnom tržištu.

„Mi imamo domaće probleme, ali i geopolitička situacija je jako loša. Ono što je loš signal, što praktično tera Narodnu banku da bude vrlo oprezna u svojim procenama i konkretnom delovanju, jeste situacija u kojoj se geopolitičke okolnosti ne smiruju, pa gotovo svakog dana imamo neke nove ratove i situacije koje zapravo dovode do strahovitog skoka neizvesnosti“, ocenjuje naš sagovornik.

Kako navodi, neizvesnost se odnosi i na kretanje cena energenata, odnosno nafte i gasa, kao i na razvoj sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.

„Da li će nafta biti sutra 100 dolara za barel, 120 ili 95, šta će se desiti sa gasom, da li će Amerikanci imati dovoljno rezervi, da li će prestati rat na Bliskom istoku ili će se otvoriti neki novi… Imamo jednu neodrživu situaciju u Ukrajini i Rusiji, ali ono što komplikuje stvari, barem kada se radi o nama, jeste stav EU koja ni ekonomsku ni političku situaciju ne drži pod kontrolom i koja preti Rusiji“, kaže Ljubodrag Savić.  

U takvim okolnostima je prostor za nagle promene monetarne politike ograničen.

Ne treba precenjivati značaj referentne kamatne stope

Profesor ističe da referentna kamatna stopa ima značaj za privredu, ali da njeno smanjenje samo po sebi ne može da reši probleme sa kojima se ekonomija suočava i da ne treba precenjivati njen značaj. Ona ima svoj značaj i svoje mesto i u normalnoj situaciji je dobro da referentna kamata bude niža.

To daje šansu za snižavanje kamatnih stopa, vetar u leđa privrednoj aktivnosti i onda cela privreda i društvo idu gore.

Međutim, u sadašnjim okolnostima, prema njegovoj oceni, prioritet je izbeći scenario u kojem bi došlo do snažnijeg usporavanja privrede.

„Sada je neophodno izbeći situaciju u kojoj će eventualno doći do smanjenja privredne aktivnosti i broja zaposlenih, a onda to posledično znači manje prihode u budžet države Srbije, manje investicije. I to je jedan krug, spirala koja ide nadole“, objašnjava Savić.

Zbog toga ocenjuje da u ovom trenutku nije ključno pitanje da li će NBS povećavati ili smanjivati referentnu kamatnu stopu, već da monetarna politika ostane dovoljno fleksibilna da odgovori na eventualne pritiske.

„Najprihvatljiviji scenario jeste kretati se između dva koridora. Ako ne moraš da se boriš protiv rasta ili pada kursa, na primer, onda vodiš konzervativnu politiku. Na svu sreću, mi nemamo pritisak kursa u ovom trenutku i možemo da vodimo konzervativnu politiku u kojoj ne menjamo dobitnu kombinaciju iz prethodnog perioda“, zaključio je profesor Savić.