Izvoz Grande Pande dostigao 2,8 milijardi evra – Koliko ostaje Srbiji?

Izvoz modela Fiat Grande Panda, koji se proizvodi u fabrici u Kragujevcu, dostigao je 2,8 milijardi evra, što je rast od 51 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Postavlja se pitanje šta ovaj podatak govori o usponu srpske automobilske industrije, da li su ova vozila postala jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda i ima li Srbija konkurenciju u regionu kada je reč o proizvodnji automobila.

Ekonomisti ocenjuju da ovakvi rezultati potvrđuju sve značajniju ulogu automobilske industrije u strukturi srpskog izvoza, ali ukazuju i na prostor za povećanje učešća domaćih kompanija u lancu snabdevanja.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da proizvodnja automobila danas predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih sektora Srbije.

On, međutim, kaže da i dalje to nije najznačajniji pojedinačni izvozni proizvod Srbije, navodeći da su ispred automobila bakar i autodelovi.

“Ali činjenica je da to zajedno čini 25 odsto našeg izvoza. Mi smo posle dugo vremena uspeli da zabeležimo prvi put suficit u razmeni sa Italijom, zahvaljujući tome što većina tih automobila koji se proizvode u Kragujevcu upravo ide tamo”, naglasio je Stanić.

On ocenjuje da je razvoj automobilske proizvodnje promenio i percepciju Srbije kao investicione destinacije što, naglašava on, otvara prostor i za privlačenje novih investicija u sektore sa većom dodatom vrednošću.

“Zahvaljujući tome, mi možemo da se nadamo u budućnosti i drugim investicijama više dodate vrednosti, ne samo u pogledu proizvodnje automobila, nego i drugih proizvoda koji imaju doprinos boljoj strukturi našeg izvoza”, naveo je on.

Kako povećati neto izvoz

Statistika pokazuje da se ogromna većina automobila Fiat Grande Panda proizvedenih u Srbiji plasira na tržište Evropske unije. “Tamo možete mnogo češće te automobile videti na ulicama italijanskih gradova ili, na primer, drugih gradova po Evropskoj uniji nego što je to slučaj u Srbiji”, rekao je Stanić.

Jedno od ključnih pitanja za srpsku ekonomiju jeste koliki je domaći udeo u automobilima proizvedenim u Kragujevcu. Stanić ocenjuje da taj udeo još nije na nivou kojim bi domaća privreda mogla da bude zadovoljna.

“Iako su naše firme u značajnoj meri uključene u te lance snabdevanja, posebno mikro, male i srednje kompanije, i dalje to nije na onom nivou što bismo mi želeli”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, danas je mnogo jeftinije za firme da uvoze robu iz prekookeanskih zemalja, iz Istočne Azije, nego da nabavljaju u Evropi.

Međutim, navodi Stanić, ta situacija se polako menja jer su u EU su svesni da je teško biti konkurentan Kini i uvode strateške dokumente i pravila kojima se daje prednost robi koja je proizvedena u Evropskoj uniji, odnosno u Evropi.

“Samim tim, možemo očekivati da se u narednom periodu poveća taj takozvani neto izvoz, dakle, kada oduzmete od onoga što izvozimo ono što smo uvezli da bismo napravili te automobile, da to mora biti veće”, rekao je sagovornik.

Stanić navodi da stranim investitorima na argumentovan način treba objasniti da time što oni, na primer, plaćaju relativno skuplju robu u Srbiji nego što bi je, na primer, po toj ceni uvozili iz Kine, oni se štite od tog rizika prekidanja ili zastoja u lancima snabdevanja, koji su u današnjim uslovima geopolitičkih kriza sve veći i samim tim može da dođe do ugrožavanja proizvodnje.

“Da se to ne bi desilo, odnosno da bi se taj rizik smanjio, potrebno je povećati domaću komponentu u njihovom proizvodnom procesu”, naglašava on.