Dug države bankama premašio 5,5 milijardi evra, rast veći od 70 odsto

Javni dug države prema poslovnim banakama dodatno je povećan u avgustu ove godine i premašio je 5,5 milijardi evra, pokazuju poslednji podaci Uprave za javni dug.

Za samo mesec dana država se po osnovu komercijalnih zajmova zadužila za dodatnih 185 miliona evra, pa je ukupna zaduženost prema bankama na kraju avgusta povećana sa 5,38 na 5,56 milijardi evra.

Reč je, inače, o trećem najvećem poveriocu javnog duga koji iz meseca u mesec beleži konstantan rast.

Ako se poslednji podaci uporede sa onim od pre godinu dana vidi se da je zaduženje države prema poslovnim bankama poraslo za 1,2 milijarde evra, a ako se ode još godinu unazad – dug je po ovom osnovu povećan za još 1,1 milijardu evra.

U poređenju sa dva najdominantnija poverioca srpskog javnog duga, a to su investitori u evroobveznice Republike Srbije i državne obveznice u dinarima, krediti uzeti od poslovnih banaka beleže procenutalno najveći rast u poslednje dve godine.

Dok je dug po osnovu evroobveznica u tom periodu porastao sa 10,3 na 12,9 milijardi evra, a po osnovu dugoročnih državnih obveznica u domaćoj valuti se čak i smanjio sa 7,5 na skoro sedam milijardi evra, krediti uzeti kod poslovnih banaka porasli su sa 3,2 na skoro 5,6 milijardi evra. Reč je o rastu koji je veći od 70 procenata.

Krediti poslovnih banaka važe za jedan od nasjkupljih načina zaduživanja, ali su prilično lako dostupni i procedura za njihovo dobijanje je jednostavnija i brža od, recimo, procesa emitovanja državnih obveznica.

Međutim, za razliku od zaduživanja od prodaje obveznica u domaćoj valuti, uglavnom su devizno indeksirani, pa se država izlaže valutnom riziku.

Javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara i iznosio je 41,9 milijardi evra, odnosno 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Tokom avgusta nije bilo emisija državnih hartije od vrednosti na domaćem tržištu, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 30,9 milijardi dinara. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 15,2 milijarde dinara.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju avgusta 2026. godine iznosilo je 79,2 odsto, od čega je 63 odsto u evrima, 11 procenata u dolarima, dok je pet odsto u Specijalnim pravima vučenja (SDR).

Učešće javnog duga u domaćoj valuti iznosi 20,8 odsto.

Učešće stranih investitora u portfelju dinarskih državnih hartija od vrednosti na kraju avgusta iznosilo je 16,3 odsto, što znači da su držali 133 milijardi dinara vredne hartije od vrednosti koje je emitovala država.

Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu tokom osam meseci 2026. godine iznosio je 177 milijardi dinara, od čega 85 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti.

U avgustu 2026. godine ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je 9,4 milijarde dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 500 miliona dinara.

Najveći deo javnog duga odnosi se na evroobveznice Republike Srbije koje su u avgustu ostale na istom nivou kao i u julu od 12,9 milijardi evra, a sledi dug po osnovu državnih hartija od vrednosti u dinarima sa skoro sedam milijardi evra.

Na trećem mestu je već pomenuti dug poslovnim bankama od skoro 5,6 milijardi evra, dok je dug prema kineskoj Export-Import banci ostao na nivou iz jula od 2,78 milijardi evra.

Peti najveći poverilac države su strane vlade kojima se po osnovu kredita duguje 2.541 miliona evra, sledi zaduženje prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj od 2.241 miliona evra, a listu zaduženja većih od dve milijarde evra zaključuje Međunarodni monetarni fond sa skoro 2,1 milijardom evra.