Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra – na skoro 42 milijarde

Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra), čime je njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećan na 43,9 odsto.

Tokom jula 2026. godine nije bilo emisija državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, dok je na međunarodnom emitovana evroobveznica ročnosti šest godina u iznosu od 500 miliona evra, navodi se u izveštaju Uprave za javni dug.

Po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena su sredstva u iznosu od 23,3 milijardi dinara.

Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 12 milijardi dinara.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju jula 2026. godine iznosi 79,4 odsto, od čega je u evrima 63 procenata, 11,1 odsto u američkim dolarima, dok je u Specijalnim pravima vučenja (SDR) pet procenata.

Zahvaljujući novom zaduživanju putem evroobveznice, udeo javnog duga u dinarima smanjen je sa 20,9 odsto u junu na julskih 20,6 procenata.

Stranci dodatno povećali kupovinu

Vrednost portfelja dinarskih državnih obaveznica koji u svojim rukama drže strani investitori nastavio je blagi trend rasta u julu na 130,7 milijardi dinara, što iznosi 16 odsto.

Ova godina donela je veće učešće stranih investitora u državne hartije od vrednosti. Oni su na kraju juna držali 124,3 milijarde dinara hartija od vrednosti koje je emitovala država, što u ukupnom iznosu po ovoj stavci iznosi 15,2 odsto.

Time su se vratili na nivo iz 2024. godine, posle pada u prošloj godini gde je tek 12,2 odsto državnih vrednosnih papira bilo u rukama nerezidenata. To je, inače, najniži nivo u poslednjih desetak godina.

Iako se u ovoj godini dogodio blagi povratak poverenja stranih ulagača u domaće tržište državnih obveznica, to je još daleko od učešća koje su imali do 2020. godine, a koje je znalo da ide i do trećine ukupnih investicija.

Tako je na kraju 2019. godine učešće stranih državljana koji u svom posedu imaju hartije od vrednosti Republike Srbije bilo veće od 30 odsto, a ukupna vrednost 233 milijardi dinara.

Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu tokom sedam meseci 2026. godine iznosio je 167,4 milijardi dinara, od čega 84,5 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti, navodi se u izveštaju.

Samo u julu ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je skromnih 13 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 1,1 milijarde dinara.

U odnosu na prethodni mesec, u julu 2026. godine zabeležen je pad trgovanja dinarskim hartijama od vrednosti od 64 milijarde dinara.

Dug po evroobveznicama skoro 13 milijardi evra

Ubedljivo najveći deo javnog duga odnosi se na evroobveznice Republike Srbije koje su zbog novog zaduženja od pola milijarde evra povećane na skoro 13 milijardi evra (12,91 milijarda), a sledi dug po osnovu državnih hartija od vrednosti u dinarima sa skoro sedam milijardi evra.

Dug poslovnim bankama po uzetim zajmovima povećan je sedmom mesecu ove godine za 80 miliona evra i sada iznosi približno 5,4 milijarde evra, dok je dug prema kineskoj Export-Import banci smanjen za 50 miliona evra i na kraju jula iznosi 2.780 miliona evra.

Peti najveći poverilac države su strane vlade kojima se po osnovu kredita duguje 2.554 miliona evra, sledi zaduženje prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj od 2.242 miliona evra, a listu zaduženja većih od dve milijarde evra zaključuje Međunarodni monetarni fond sa skoro 2,1 milijardom evra.

Posle naglog povećanja javnog duga u maju za skoro dve milijarde evra, julski rast je drugi najveći mesečni rast u ovoj godini. Država se u maju zadužila putem emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu koja je sprovedena krajem aprila u tri tranše i dve različite valute u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra.

Dodatnih pola milijarde evra zaduženja u julu rezultat su emitovanja evroobveznice za unapred poznate investitore za finansiranje sektora odbrane.

Kada je reč o dinamici otplate državnih hartija od vrednosti u dinarima i evrima, najveći deo duga dospeva na naplatu posle 2031. godine.

Kada su u pitanju dinarske obveznice, država nema nikakve obaveze u narednih godinu i po, posle čega joj u narednih šest meseci na naplatu dospeva 155 milijardi dinara. Zaduženje od dodatnih 135 milijardi dinara država ima obavezu da otplati u periodu od sredine 2029. do sredine 2031. godine. Najveći deo duga od 525 milijarde dinara dospeva posle toga. 

Kalendar otplate državnih obveznica u evrima je malo drugačiji, pa prvi dug od 221 milion evra dospeva na naplatu u periodu od narednih šest do devet meseci, a još 101 milion evra do sredine sledeće godine.

Najveći deo duga u iznosu od 1,2 milijarde na naplatu stiže posle sredine 2031. godine.