EXPO može da pogura rast tokom 2027. godine, ali šta posle?

Posledice predstojećih izbora u Srbiji u velikoj meri zavisiće od toga da li će izborni rezultati biti priznati i da li će doći do formiranja nove Vlade bez dodatne političke krize.

Ekonomista Saša Đogović upozorava da bi osporavanje rezultata dodatno povećalo političku nestabilnost i nekomercijalni rizik, dok bi pobeda aktuelne vlasti značila nastavak postojeće ekonomske politike bez značajnijih promena u institucionalnom ambijentu.

On ocenjuje da su ključni problemi institucionalnog ambijenta u Srbiji endemska korupcija, organizovani kriminal, odsustvo nezavisnih institucija i populističko donošenje pojedinih ekonomskih mera.

„To što ne znamo da li će pobednik izbora biti priznat ili neće samo po sebi potvrđuje odsustvo institucija, odnosno potpuno nepoverenje u njih“, ocenjuje Đogović.

U takvim okolnostima, kako objašnjava, već izraženom nekomercijalnom riziku, odnosno političkom riziku koji može da utiče na poslovanje i investicione odluke, mogao bi da se pridruži i dodatni talas nestabilnosti.

„Ukoliko izbori uđu u produžetke, odnosno ako rezultati ne budu priznati, imaćemo dodatnu, još snažnije izraženu društveno-političku krizu. Od toga koliko će ona trajati i na koji način će biti razrešena zavisiće i koliko brzo će se situacija smirivati. Vrlo je verovatno da bi u tom slučaju bila potrebna određena medijacija“, navodi on.

U slučaju pobede aktuelne vlasti, Đogović ne očekuje značajnije promene u institucionalnom ambijentu niti zaokret u ekonomskoj politici. Prema njegovoj oceni, nastavila bi se politika netransparentnih i neselektivnih subvencija, bez jasno definisane industrijske strategije.

„I dalje nećemo imati jasno definisanu industrijsku politiku, već će se investicije privlačiti ad hoc, delom zbog marketinških efekata, a delom zbog očekivanih ekonomskih koristi. Odluke će se i dalje donositi centralizovano, pa nećemo imati ni ekonomsku decentralizaciju“, smatra Đogović.

EXPO 2027 treba da ostane razvojni prioritet bez obzira na to ko bude na vlasti

Kada je reč o privrednim kretanjima u narednom periodu, Đogović ocenjuje da bi specijalizovana izložba EXPO 2027 mogla da bude jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta Srbije u sledećoj godini, pod uslovom da ne dođe do ozbiljnijih političkih turbulencija.

„U tom smislu, uslužne delatnosti, saobraćaj, turizam i maloprodaja biće noseći stubovi privrednog rasta u sledećoj poslovnoj godini“, navodi on.

Đogović očekuje da bi dolazak većeg broja stranih gostiju mogao da poveća prihode u sektorima prevoza, smeštaja, ugostiteljstva i trgovine, kao i priliv deviznih sredstava. Ipak, upozorava da ostaje otvoreno pitanje izvora rasta nakon 2027. godine, s obzirom na to da Srbija ima relativno usku proizvodnu i izvoznu bazu.

„Problem je šta će se dešavati 2028. godine, jer imamo dosta siromašnu proizvodnu i izvoznu bazu. Ove godine izvoz vuku Stellantis i Ziđin, ali u narednim godinama dolazi do određene zasićenosti i to više ne može da raste istim tempom“, ocenjuje Đogović.

On smatra da bi EXPO trebalo da ostane deo razvojnih planova bez obzira na to ko bude na vlasti, jer bi od manifestacije koristi mogli da imaju i brojni privrednici koji nisu neposredno učestvovali u njenoj organizaciji. Odustajanje od održavanja manifestacije, dodaje, moglo bi da ima i finansijske posledice zbog ugovornih obaveza i eventualnih penala.

Promena vlasti otvorila bi prostor za drugačiju ekonomsku politiku

U slučaju pobede druge političke opcije, Đogović očekuje mogućnost promena u načinu upravljanja institucijama i kreiranju ekonomske politike.

Prema njegovoj proceni, prioriteti bi mogli da budu suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, postepeno uspostavljanje nezavisnih institucija i stvaranje ravnopravnijih uslova za sve učesnike na tržištu.

„Očekivanja su da se radi na unapređenju institucionalnog ambijenta, odnosno razbijanju endemske korupcije i organizovanog kriminala, kao i na stvaranju nezavisnih institucija u kojima ne bi bilo manje ili više privilegovanih učesnika na tržištu“, navodi Đogović.

U takvom scenariju očekuje i jasnije definisanje industrijske politike, uz veći prostor za domaće preduzetništvo i privatnu inicijativu, kao i veće uključivanje lokalnih samouprava u ekonomski razvoj.

Posebno ističe potencijal ulaganja iz dijaspore, za koja smatra da su dosad bila ograničena i zbog nedovoljno razvijenog institucionalnog ambijenta.

Kao još jednu moguću promenu navodi progresivno oporezivanje, prema kojem bi građani sa većim prihodima plaćali više poreza, dok bi oni sa nižim prihodima imali manje poresko opterećenje.

„To je jedan od instrumenata socijalne pravde“, ocenjuje Đogović, dodajući da bi drugačiji pristup mogao da obuhvati i intenzivniju regionalnu saradnju.