Riblji fond sve slabiji, krivolov cveta, a male ribolovačke radnje bore se za opstanak

Godišnja dozvola za rekreativni ribolov u Srbiji košta 9.000 dinara, dok u pojedinim zaštićenim područjima dostiže i 10.000 dinara, ali ribolovce mnogo više od njenog iznosa brinu krivolov, nedovoljna kontrola i sve lošije stanje ribljeg fonda.

Povećanje cene dozvola ne bi rešilo ove probleme, već bi prioritet trebalo da budu efikasniji nadzor i veća zaštita voda, ocenjuje za Biznis.rs Mihajlo Živković iz pančevačke ribolovačke radnje Plovak Plus.

Prema njegovim rečima, sadašnja cena godišnje dozvole odgovara kupovnoj moći građana, a sredstva od njene prodaje namenjena su, između ostalog, finansiranju čuvarske službe i održavanju voda.

„Poskupljenje ne bi rešilo sivu zonu, verovatnije bi još više ljudi gurnulo u nju. Ribolov na crno je itekako zastupljen. Problem nije u ceni, nego u kontroli. Čuvarska služba je svedena na minimalan broj ljudi koji fizički ne mogu da pokriju područje koje im je dodeljeno i da obezbede red na vodi. Na pojedinim delovima reka nekoliko čuvara pokriva desetine kilometara, a dešavaju se i pretnje i napadi na njih. Dokle god je verovatnoća da vas neko proveri mala, deo ljudi će rizikovati“, ističe Živković.

Zbog toga smatra da bi prioritet trebalo da bude veći broj kontrola, a ne povećanje troškova za one koji dozvolu uredno plaćaju.

Kupovna moć ograničava ulaganja u opremu

Iako je ribolov hobi u koji pojedini ljubitelji ulažu značajan novac, prosečna potrošnja u Srbiji, prema Živkovićevim rečima, niža je nego u regionu zbog slabije kupovne moći stanovništva.

Većina kupaca opremu nabavlja postepeno, deo po deo, i pažljivo razmatra svaku kupovinu. Ozbiljnija ulaganja u kvalitetne štapove, mašinice i elektronsku opremu, poput sonara, karakteristična su za manju grupu strastvenih ribolovaca i ne predstavljaju prosek.

Na odluke o kupovini, međutim, ne utiče samo raspoloživi budžet.

“Mnogo veći uticaj imaju vreme i stanje vode. Kada su velike vrućine, kada je voda niska ili mutna, kada duva jak vetar, ljudi slabo izlaze na vodu i to se odmah oseti u radnji“, navodi Živković.

Ribolovci se sve češće sa pecanja vraćaju praznih ruku

Pored troškova i promena u kupovnim navikama, ribolov se suočava sa problemom koji bi mogao dugoročno da utiče i na broj ljudi koji se njime bave – slabljenjem ribljeg fonda.

„Riblji fond generalno slabi i to ribolovci jasno osećaju. Razlozi su različiti: krivolov, zagađenje, regulacija vodotokova, promena vodostaja i sve toplija leta. Ljudi se vraćaju sa vode praznih ruku češće nego pre deset godina i to je najveća pretnja ovom hobiju“, kaže Živković.

On smatra da bi država trebalo da poveća izdvajanja za čuvarsku službu, obezbedi redovno poribljavanje reka i jezera autohtonim vrstama i učini rezultate tih aktivnosti javno dostupnim. Uz to, neophodno je efikasnije kažnjavanje krivolova, jer, kako navodi, kazne koje se ne naplaćuju ne predstavljaju delotvornu prepreku za nezakonite aktivnosti.

Dodaje da se u periodima kada su uslovi za ribolov nepovoljni povećava interesovanje za kupovinu preko interneta. Ribolovci tada imaju više vremena da pregledaju ponudu, upoređuju proizvode i naruče opremu za naredni izlazak na vodu.

“Kod nas najveći deo online porudžbina stiže upravo sa mobilnih telefona. Proleće i jesen su vrhunac, a u jesen se posebno traži oprema za grabljivice, smuđa i štuku”, kaže on.

Male ribolovačke radnje pod pritiskom velikih lanaca

Promene u načinu kupovine dodatno otežavaju poslovanje malih ribolovačkih radnji. Kupci danas lako mogu da uporede cene na internetu, dok trgovinski lanci, zahvaljujući nabavci velikih količina, imaju prednost u pojedinim cenovnim kategorijama.

“Mi smo u radnji od 1988. godine i rano smo shvatili da internet nije opcija nego obaveza. Trudimo se da pratimo tehnologije koje koriste i najveći igrači, poput Temu-a i Decathlon-a: da sajt bude savremen, brz i prilagođen telefonu, da kupac lako nađe ono što traži, da pratimo akcije, pravimo dobre ponude i zanimljive reklame”, ističe Mihajlo Živković.

Kako dodaje, njihova prednost je specijalizovano znanje i neposredan odnos sa kupcima.

„Kod nas rade ljudi koji i sami pecaju. Kupac može da pozove i dobije savet koji štap ide uz koju mašinicu, koja varalica radi na smuđa u ovo doba godine ili šta mu treba za prvi feeder. Veliki lanac to ne može da ponudi“, zaključuje Živković.