Automobili drže prerađivačku industriju, NIS i Železara je koče

Realni BDP Srbije je u prvih osam meseci 2026. porastao za oko 3,6 odsto međugodišnje, pri čemu su najveći doprinos rastu dale usluge, neto porezi i trgovina. Istovremeno, industrijska proizvodnja u Srbiji bila je u avgustu 2026. godine 0,5 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine. Rast je zabeležen u rudarstvu i energetici, dok je prerađivačka industrija ponovo zabeležila pad.

Prema analizi objavljenoj u oktobarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), proizvodnja je u avgustu u sektoru rudarstva povećana za 6,7 odsto, a u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije 0,8 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji smanjena za 1,8 odsto.

Redukcija proizvodnje tokom jula i avgusta vratila je dugoročni trend-ciklus industrijske proizvodnje na nivo stagnacije, odnosno u period u kojem nema značajnijeg rasta ni pada aktivnosti.

Kumulativno, u periodu januar-avgust 2026. godine ukupna industrijska proizvodnja bila je 0,1 odsto veća nego u istom periodu 2025. Prerađivačka industrija i rudarstvo povećali su proizvodnju za po 0,9 odsto, dok je energetika zabeležila pad od 4,2 odsto.

Stručnjaci MAT-a ocenjuju da se aktivnost prerađivačkog sektora od početka godine kreće na nivou oko dva odsto nižem od prošlogodišnjeg proseka, dok je kod rudarstva i energetike prisutan rast. Trend proizvodnje u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije u avgustu je prvi put ove godine premašio prošlogodišnji prosek, i to za oko 1,4 odsto.

Prerađivačka industrija ponovo u padu

Prerađivačka industrija je u julu i avgustu zabeležila međugodišnji pad proizvodnje, nakon pet meseci uzastopnog rasta. U avgustu je proizvodnja povećana u 11 od 24 oblasti, koje zajedno čine 57,8 odsto prerađivačke industrije.

Najveći pozitivan doprinos dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa 0,63 procentna poena, proizvodnja prehrambenih proizvoda sa 0,50 procentnih poena, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda sa 0,46 procentnih poena, proizvodnja mašina i opreme sa 0,37 procentnih poena i proizvodnja električne opreme sa 0,35 procentnih poena.

Njihov ukupan doprinos iznosio je 2,31 procentni poen, ali je taj efekat u potpunosti neutralisan padom proizvodnje u svega tri oblasti. Proizvodnja osnovnih metala imala je negativan doprinos od 0,9 procentnih poena, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata od 0,83 procentna poena, a proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, od 0,78 procentnih poena.

“Problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, ali su njene performanse u avgustu bile znatno bolje te je izostao njen negativan efekat na Prerađivački sektor”, navodi se u analizi MAT-a.

NIS i Železara Smederevo među glavnim ograničenjima

U MAT-u podsećaju da su još krajem prošle godine ocenili da će prerađivačka industrija u 2026. poslovati u nepovoljnijim uslovima, između ostalog zbog problema u proizvodnji NIS-ove rafinerije. Američke sankcije ruskom vlasništvu uvele su NIS u krizu, što je ograničilo snabdevanje i prekinulo kontinuitet proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo. To se direktno odrazilo na oblast proizvodnje koksa i derivata nafte, koja je u prvih osam meseci imala negativan doprinos od 0,29 procentnih poena.

Istovremeno, sve veći problem predstavlja i proizvodnja osnovnih metala, odnosno poslovanje Železare Smederevo, koja se suočava sa pooštrenim protekcionističkim merama Evropske unije. Od 1. jula 2026. godine bescarinska kvota za izvoz čelika iz Srbije u EU smanjena je sa oko 820.000 na oko 410.000 tona godišnje, dok je carina na izvoz iznad kvote udvostručena sa 25 na 50 odsto. Nova pravila podrazumevaju i strožu kontrolu porekla čelika, uključujući podatke o mestu prvog topljenja i livenja.

“Cilj ove mere Brisela je da spreči kineske i druge kompanije da koriste fabrike u trećim zemljama (poput Srbije) za zaobilaženje barijera, što stavlja dodatni administrativni i regulatorni pritisak na smederevsku železaru koja je u kineskom vlasništvu”, smatraju analitičari.

Prema oceni MAT-a, i proizvodnja koksa i derivata nafte i proizvodnja osnovnih metala suočavaju se sa ograničenjima koja pre svega dolaze iz eksternog okruženja.

Slaba evropska tražnja dodatno pritiska domaću industriju

Dodatni problem za domaći prerađivački sektor predstavlja ograničena eksterna tražnja, imajući u vidu slabu dinamiku industrije evrozone.

Visoki troškovi energije, industrijsko restrukturiranje i zelena tranzicija opterećuju evropsku ekonomiju, dok Evropa gubi pozicije u pojedinim strateškim industrijama u odnosu na Kinu i Sjedinjene Američke Države.

Posebno je problematična situacija u Nemačkoj, čija industrija već duže vreme trpi posledice promenjenih uslova poslovanja. Slabija potrošačka klima, visoki troškovi energije i najave velikih otpuštanja u automobilskoj industriji dodatno ukazuju na pritiske sa kojima se suočava nemački industrijski model.

U takvim uslovima, proizvodnja automobila u Srbiji predstavlja jedan od retkih značajnijih pozitivnih impulsa domaćoj industriji. U fabrici FCA Srbija u Kragujevcu početkom 2025. godine pokrenuta je proizvodnja električnog modela Fiat Grande Panda, što se vidi i u rezultatima proizvodnje motornih vozila i prikolica.

Ova oblast od januara 2025. beleži i tekuće i međugodišnje stope rasta. U avgustu 2026. godine međugodišnji rast iznosio je 12,5 odsto, dok je trenutni nivo proizvodnje bio za oko trećinu viši od prošlogodišnjeg proseka.

Ipak, u MAT-u upozoravaju da se priraštaji proizvodnje motornih vozila i prikolica od jeseni 2025. neprestano smanjuju, dok su u prethodna tri meseca tekuće stope rasta dobile negativan predznak.