Visok promet i dobit na papiru ne garantuju kredit – Šta banke traže od preduzeća?

Preduzećima u evrozoni sve je teže da dođu do bankarskih kredita, a finansijski pritisci dodatno su pojačani rastom cena energenata i troškova proizvodnje. U trećem kvartalu udeo preduzeća koja su prijavila prepreke u dobijanju bankarskih kredita porastao je sa pet na sedam odsto, dok je gotovo polovina preduzeća (46 odsto) prijavila rast kamatnih stopa na bankarske kredite, pokazuje redovna kvartalna anketa Evropske centralne banke (ECB).

Istovremeno, banke su dodatno pooštrile uslove kreditiranja, kako kroz cenu finansiranja, tako i kroz druge kriterijume za odobravanje zajmova.

U takvim okolnostima, kreditna sposobnost preduzeća postaje sve važnija, a banke pažljivije analiziraju finansijske pokazatelje, stabilnost poslovanja i sposobnost kompanija da uredno izmiruju svoje obaveze.

U razgovoru za Biznis.rs poreski savetnik Aleksandar Vasić objašnjava da banke koriste interne rejting modele koji kombinuju finansijsku i kvalitativnu analizu kako bi procenile kreditnu sposobnost preduzeća.

„Iz finansijskih izveštaja za poslednje dve-tri godine posmatra se više pokazatelja. Jedan od osnovnih je operativna dobit (EBITDA) i njena stabilnost. Drugi je odnos neto duga i EBITDA, koji pokazuje za koliko godina firma može da otplati dug iz poslovanja“, navodi Vasić.

Pored toga, banke analiziraju likvidnost, zaduženost, kao i broj dana potrebnih za naplatu potraživanja i plaćanje dobavljačima. Sa druge strane, za kvalitativnu ocenu uzimaju se u obzir i delatnost, menadžment, vlasnička struktura i zavisnost od malog broja kupaca.

“Neizostavna analiza je i provera podataka Kreditnog biroa, evidencija blokada računa kod Narodne banke Srbije i promet po računima. Iz svega toga nastaje rejting koji određuje i odluku o kreditu i njegovu cenu”, ukazuje naš sagovornik.

Stabilan novčani tok ključan za povoljnije finansiranje

Za dobijanje kredita pod povoljnijim uslovima presudni su stabilan novčani tok, umerena zaduženost, uredna istorija plaćanja i transparentni finansijski i revizorski izveštaji.

Kamatna stopa sastoji se od referentne stope, poput EURIBOR-a ili BELIBOR-a, i marže banke koja direktno zavisi od rejtinga klijenta.

„Za rizičnijeg klijenta banka mora da izdvoji više kapitala i rezervisanja. Pouzdan klijent zato dobija nižu maržu, duži rok otplate i blaža sredstva obezbeđenja. Tada su često dovoljne menice i jemstvo vlasnika umesto hipoteke. Banke prednost daju firmama koje dugo sarađuju sa bankom i veći deo prometa obavljaju preko nje“, ističe Vasić.

Banke za odobrenje plasmana firmama koriste procenu rizika zasnovanu na rejting modelima, koji na bazi statističkih metoda daju procenu – da li će firma na vreme izmiriti svoje obaveze.

Kako za Biznis.rs navode iz Udruženja banaka Srbije, ovi modeli uzimaju u obzir veći broj faktora – od finansijskih pokazatelja iz poslovnih izveštaja do kvalitativnih elemenata, kao što su rizik delatnosti u kojoj firma posluje, način upravljanja kompanijom, njena tržišna pozicija i istorija plaćanja.

“Kombinacijom svih faktora dolazi se do rejtinga klijenta koji je osnov za odluku o odobrenju plasmana i uslovima u pogledu cene i sredstava obezbeđenja”, ističu u UBS.

Kako napominju, važnu ulogu ima i dosadašnja saradnja preduzeća sa bankom, odnosno koliko dugo je klijent, koji deo svog poslovanja vezuje za tu banku i da li istovremeno sarađuje sa drugim finansijskim institucijama.

U Udruženju banaka Srbije savetuju preduzećima da se za finansiranje obrate ne samo svojoj matičnoj banci već i drugim bankama, kako bi uporedili dostupne ponude i pronašli najpovoljnije uslove.

Dobit na papiru nije garancija za kredit

Kada je reč o novčanim tokovima, jedan od važnih kriterijuma u proceni kreditne sposobnosti jeste i sposobnost preduzeća da prihod iz faktura zaista naplati. Visok promet i iskazana dobit ne znače nužno da firma raspolaže novcem potrebnim za otplatu kredita.

„Kredit se ne vraća iz fakture, već iz naplaćenog novca. Zato banke porede prihode iz bilansa sa stvarnim prilivima na računima za poslednjih šest do 12 meseci. Analiziraju i starost potraživanja i koncentraciju kupaca i prate koliko dana prođe od plaćanja dobavljaču do naplate od kupca”, objašnjava Aleksandar Vasić.

Kada firma iskazuje dobit i visok promet, a kupci kasne, banka to vidi kao „dobit na papiru“.

“To se javlja kada se obrtni kapital vezuje u potraživanjima, a potreba za zaduživanjem raste. Tada se procenjuje bonitet samih kupaca i da li je kašnjenje izuzetak ili pravilo”, dodaje poreski savetnik.

Problemi sa likvidnošću ne znače automatski odbijanje kredita

Ipak, preduzeće koje posluje profitabilno, ali se suočava sa privremenim problemima sa likvidnošću, ne mora nužno da ostane bez mogućnosti finansiranja. To je čest slučaj kod firmi koje brzo rastu i sve više novca vezuju u zalihama i potraživanjima.

Prema Vasićevim rečima, banke u tim slučajevima nastoje da utvrde uzrok problema i razlikuju privremene teškoće u novčanim tokovima od dugoročnijih finansijskih problema.

„Privremeni problem je sezonski posao, kašnjenje jednog inače pouzdanog kupca ili jednokratna investicija, uz stabilne marže i pozitivan operativni novčani tok na godišnjem nivou. Na ozbiljan rizik ukazuju negativan operativni novčani tok više perioda zaredom, pad marži, novi krediti za vraćanje starih i sve duže plaćanje dobavljačima i državi. U prvom slučaju rešenje su okvirni i revolving krediti ili faktoring, a u drugom banka najpre traži plan restrukturiranja poslovanja“, objašnjava naš sagovornik.

Pooštravanje uslova kreditiranja već se oseća i u Srbiji

Kada je reč o mogućnosti da se trendovi iz evrozone preliju na domaće tržište, Vasić ocenjuje da se to već događa, između ostalog i zbog toga što su najveće banke u Srbiji deo evropskih bankarskih grupa.

Prema anketi Narodne banke Srbije sprovedenoj u julu, banke su u drugom tromesečju 2026. pooštrile standarde za kredite privredi, i to za sve vrste zajmova, kako za mala, tako i za velika preduzeća. Slična kretanja očekuju se i u trećem tromesečju.

Kao razloge za strože uslove banke su navele skuplje izvore finansiranja, veću percepciju rizika i manju spremnost na preuzimanje rizika.

“Povećane su kamatne marže, a pooštreni su i zahtevi u pogledu kolaterala, iznosa i roka kredita. Ipak, kreditiranje ne staje. Krediti privredi su u junu bili za 11,7 odsto veći nego godinu dana ranije, a tražnja firmi za investicionim i obrtnim kreditima i dalje raste. Prema izveštaju NBS-a, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi porasla je sa 6,8 odsto na 7,2 odsto, a na kredite u evrima sa 4,9 na 5,1 odsto”, ukazuje Aleksandar Vasić.

Ipak, on smatra da je bankarski sektor stabilan jer je pokazatelj adekvatnosti kapitala 20,05 odsto, a učešće problematičnih kredita na rekordno niskih dva odsto.

“Slučaj Alta banke ne menja sliku sektora u celini. Ne očekujem zatvaranje kreditiranja, već selektivniji pristup. Dobre firme će i dalje dobijati kredite, ali uz strožu proveru“, ocenjuje.

Kompanijama koje planiraju novo zaduživanje u narednih godinu dana Vasić savetuje da razgovore sa bankama započnu ranije, umesto da finansiranje traže tek kada im novac postane neophodan.

“Moj savet firmama koje planiraju zaduživanje u narednih godinu dana je da počnu razgovore sa bankama ranije nego obično, srede izveštaje i naplatu potraživanja i uporede dinarske i evro kredite, uzimajući u obzir i valutni rizik”, zaključuje poreski savetnik.