Energetska efikasnost zgrada mogla bi da se poboljša za najmanje 25 odsto do 2035. godine

Nova analiza Međunarodne agencije za energetiku – IEA, pripremljena na zahtev predsedništva COP31, pokazuje da zgrade širom sveta imaju potencijal da u narednoj deceniji postanu znatno energetski efikasnije, što bi pomoglo domaćinstvima i kompanijama da smanje račune za energiju, ojačaju energetsku sigurnost i umanje emisije štetnih gasova.

U izveštaju se navodi da je ovaj cilj ostvariv bržom primenom postojećih energetski efikasnih tehnologija i proverenih političkih rešenja.

Izveštaj, pripremljen na zahtev Turske i Australije u okviru strateškog partnerstva između predsedništva COP31 i IEA, razmatra predloženi globalni cilj da se do 2035. godine energetski intenzitet zgrada poboljša za najmanje 25 odsto.

Analiza pokazuje da je taj cilj ostvariv primenom tehnologija i političkih mera koje su već dostupne, ali da bi za njegovo dostizanje bilo potrebno značajno ubrzati dosadašnji napredak. Ostvarenje predloženog cilja podrazumevalo bi više nego udvostručavanje sadašnje stope poboljšanja energetske efikasnosti.

„Energetski efikasnije zgrade mogu da smanje emisije širom sveta, istovremeno donoseći konkretne promene u svakodnevnom životu ljudi. Ubrzavanjem napretka možemo da smanjimo račune za energiju i omogućimo većem broju ljudi pristup sigurnoj i pristupačnoj energiji. Ovaj izveštaj pokazuje da već raspolažemo tehnologijama i instrumentima javne politike koji mogu da donesu takve koristi. Sada je prioritet da ih primenimo“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Izveštaj izdvaja četiri glavne oblasti u kojima bi ubrzani napredak mogao da donese potrebne rezultate: poboljšanje toplotne izolacije i energetske efikasnosti omotača zgrada, elektrifikaciju krajnje potrošnje energije, povećanje efikasnosti uređaja i opreme, kao i širenje pristupa čistim tehnologijama za pripremu hrane. Zajedno, ove mere mogle bi da smanje energetski intenzitet zgrada za više od 25 odsto do 2035. godine, čak i uz rast stanovništva i povećanje prihoda koji će podsticati veću potražnju za energetskim uslugama. Istovremeno, direktne emisije CO2 iz ovog sektora mogle bi da budu smanjene za gotovo 40 odsto.

Udeo pojedinačnih mera u ostvarenju ovog cilja razlikovao bi se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od klimatskih uslova, postojećeg građevinskog fonda, zastupljenosti tehnologija i dostupnosti čistih rešenja za pripremu hrane.

Na globalnom nivou, najveći doprinos poboljšanju energetske efikasnosti, prema scenariju IEA, dale bi efikasnija oprema i uređaji, koji bi činili 40 odsto ukupnog smanjenja energetskog intenziteta. Bolja toplotna izolacija i unapređenje energetskih karakteristika zgrada doprineli bi sa dodatnih 20 odsto, elektrifikacija sa do 15 odsto, dok bi širenje pristupa čistim tehnologijama za pripremu hrane, koje zamenjuju veoma neefikasno tradicionalno korišćenje biomase, donelo preostalih 25 odsto.

Energija koja se danas troši u zgradama čini oko 30 odsto ukupne finalne potrošnje energije, polovinu ukupne potrošnje električne energije i 2,8 milijardi tona direktnih emisija CO2. Ovi podaci ukazuju na značaj građevinskog sektora za ostvarivanje globalnih ciljeva u oblasti energetske efikasnosti i elektrifikacije, kao i za smanjenje emisija.

Predloženi scenario IEA u skladu je sa ciljem usvojenim na konferenciji COP28 u Dubaiju, prema kojem bi globalna stopa poboljšanja energetske efikasnosti trebalo da bude udvostručena do 2030. godine. Takođe, uklapa se u predloženi cilj o povećanju udela električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije na 35 odsto do 2035. godine, o kojem se razgovara u okviru priprema za COP31.

U izveštaju se navodi da vlade već raspolažu proverenim instrumentima javne politike, ali da će brži napredak zavisiti od njihove efikasne kombinacije. Među najvažnijim merama su jačanje i dosledna primena propisa o energetskoj efikasnosti zgrada, ubrzavanje obnove postojećih objekata, proširenje primene minimalnih standarda energetskih performansi i energetskih oznaka, kao i mere za poboljšanje ekonomske isplativosti tehnologija poput toplotnih pumpi. Važno je i širenje pristupa čistim tehnologijama za pripremu hrane.

Kombinovanje ovih mera može da donese znatno bolje rezultate nego njihova pojedinačna primena, dok će odgovarajuća kombinacija zavisiti od okolnosti i početne pozicije svake zemlje.

S obzirom na dug vek trajanja zgrada, odluke koje se donose danas uticaće na potrošnju energije tokom narednih decenija. Brže unapređenje energetske efikasnosti pomoglo bi državama da zadovolje rastuću potražnju za energetskim uslugama uz niže troškove, ojačaju energetsku sigurnost i odgovore na povećanje potrošnje električne energije, istovremeno usmeravajući globalni građevinski sektor ka značajno nižim emisijama.

U EU tri četvrtine zgrada energetski neefikasno

Sličan problem postoji i u Evropskoj uniji. Prema podacima Evropske komisije, oko 75 odsto zgrada u EU ima loše energetske karakteristike, dok se godišnje energetski obnovi svega oko jedan odsto građevinskog fonda.

Zgrade su odgovorne za oko 40 odsto ukupne potrošnje energije u EU i približno 36 odsto energetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

EU je zato usvojila revidiranu Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada, koja predviđa postepeno smanjenje potrošnje energije u postojećim objektima. Cilj je da prosečna potrošnja primarne energije u stambenim zgradama bude smanjena za 16 odsto do 2030. godine, a za 20 do 22 odsto do 2035. godine, u poređenju sa 2020. godinom.

Poseban naglasak stavljen je na obnovu energetski najlošijih objekata, dok bi sve nove zgrade od 2030. godine trebalo da budu zgrade sa nultim emisijama.