Šta stoji iza odluke Putina da nemački Metro stavi pod prinudnu upravu?

Rusija je početkom ove nedelje stavila lokalnu imovinu nemačkog trgovinskog lanca Metro AG pod privremenu upravu na osnovu dekreta šefa države Vladimira Putina, a kao posledicu pojačanih tenzija između Moskve i Berlina u vezi sa Ukrajinom.

Imovina je preneta na rusku kompaniju UK Torg RUS, koja je osnovana 8. septembra i u potpunom je vlasništvu, prema ruskim korporativnim podacima, Johanesa Tolea (Johannes Tholey), generalnog direktora Metroovog poslovanja u Rusiji, piše Reuters.

U dekretu nije naveden razlog za prenos kontrole, ali je usledio nakon neuobičajenog sastanka za vikend između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog nemačkog kolege Johana Vadefula (Johann Wadephul) na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, gde se razgovaralo o Ukrajini.

Lavrov se požalio da nije čuo ništa novo od Vadefula, čija je zemlja čvrst pristalica Ukrajine.

Nemačka je ovog meseca saopštila da je zaključila da je Rusija odgovorna za pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale i naložila niz mera kao odgovor, uključujući zatvaranje konzulata i ruskog kulturnog centra u Berlinu. Moskva je demantovala optužbe, navodeći da su iskonstruisane.

Metro AG je nakon odluke zvaničnog Kremlja u saopštenju naveo da više nema operativnu kontrolu nad svojom ruskom filijalom i da procenjuje dalje posledice ovog poteza, objavio je AP.

U odvojenom saopštenju, ruska filijala Metroa nije direktno komentarisala dekret, ali je navela da posluje uobičajeno i da ispunjava sve obaveze prema kupcima u svojim maloprodajnim objektima i online prodavnicama.

Zvanična ruska administracija je ovog meseca prenela kontrolu nad ruskom imovinom švajcarskog prehrambenog giganta Nestlé i francuskog trgovinskog lanca Auchan, navodeći da su neprijateljske akcije neprijateljskih zemalja igrale ulogu u toj odluci.

Slično se desilo ranije i ruskom poslovanju francuske mlekare Danone i danske pivare Carlsberg.

Eskalacija tenzija između Rusije i Nemačke

Stručnjak za Rusiju u Nemačkom savetu za spoljne odnose Štefan Majster (Stefan Meister) ocenio je da Rusi ovim potezima povećavaju pritisak na Nemačku u svom hibridnom ratu.

„Jasno stavljaju do znanja da bi Nemci mogli da izgube još više kompanija i imovine u Rusiji, kako bi se povećao pritisak na nemačku vladu od strane nemačke poslovne zajednice”, dodao je Meister i objasnio da Rusija vidi Nemačku kao ključnog protivnika jer je ona najvažniji pojedinačni oslonac Ukrajine.

Neke velike zapadne kompanije prestale su da rade u Rusiji i otpisale svoje poslovanje nakon 2022. Od tada, administracija u Kremlju je nametnula opterećujuće uslove za prodaju lokalnih filijala, zahtevajući velike popuste, izlazne takse i odobrenje vlade.

Druge kompanije su smanjile obim poslovanja, dok neke nastavljaju da posluju kao i obično.

U Rusiji skoro 10 odsto ukupne prodaje Metroa

Metro se proširio na rusko tržište 2001. godine. Danas upravlja sa 91 veleprodajnim objektom i zapošljava 9.000 ljudi u Rusiji, navela je kompanija. Za razliku od mnogih drugih zapadnih kompanija, zadržao je poslovanje u Rusiji nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu u februaru 2022. godine, a tu odluku je obrazložio odgovornošću prema zaposlenima i kupcima.

Tokom prvih devet meseci finansijske 2025/26. godine Metroova prodaja u Rusiji porasla je za 10,3 odsto u evrima na 2,14 milijardi evra, što čini oko 8,7 odsto ukupne prodaje Metro AG grupe za taj period.

Agencija AFP navodi da je Metro u svom najnovijem godišnjem izveštaju naveo da je prodaja u Rusiji u prethodnoj finansijskoj godini (2024/25) iznosila 2,6 milijardi evra.

Gotovina i novčani ekvivalenti ruskih društava u sastavu grupacije Metro iznosili su 152 miliona evra poslednjeg dana u junu, objavila je kompanija u svom kvartalnom izveštaju.

Efekti uspostavljanja ruske privremene uprave nad ruskim poslovanjem Metroa zasada prolazi bez reakcije tržišta jer cena akcije miruje, a trgovine praktično i nema. To ne iznenađuje s obzirom na činjenicu da je kompanija u većinskom privatnom vlasništvu, pa je svega oko sedam odsto akcija trgovano na Bečkoj berzi.

Većinski vlasnik kompanije Daniel Kretinski povećao je prošle godine vlasništvo sa 50 na 68 odsto putem ponude za otkup svih preostalih akcija u slobodnom prometu, dok su osnivači kompanije Merudian i Beisheim kao drugi najveći akcionar zadržali učešće od 25 odsto.

Kompanija je tada delistirana sa Frankfurtske berze.