Ekonomisti očekuju povišenu inflaciju u SAD

Potrošačke cene u SAD verovatno su porasle solidnim tempom drugi mesec zaredom u aprilu, što bi dovelo do najvećeg godišnjeg rasta inflacije u više od dve i po godine i dodatno ojačalo očekivanja da će Federalne rezerve SAD zadržati kamatne stope nepromenjenim još neko vreme.

Izveštaj o Indeksu potrošačkih cena (Consumer Price Index, CPI), koji u utorak objavljuje Ministarstvo rada SAD, takođe bi trebalo da pokaže ubrzanje mesečne bazne inflacije, iako bi to uglavnom bilo posledica jednokratnog usklađivanja podataka o stanarinama nakon prošlogodišnje obustave rada savezne vlade, koja je omela prikupljanje podataka, piše Reuters.

To dolazi nakon prošlonedeljnih podataka koji su pokazali veći rast zaposlenosti van poljoprivrede nego što se očekivalo u aprilu.

Rat između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge podigao je cene nafte, što se odmah odrazilo na više troškove benzina, dizela i avionskog goriva. Ekonomisti smatraju da će se sekundarni efekti tih poskupljenja osećati u narednim mesecima. Finansijska tržišta očekuju da će američka centralna banka zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou sve do 2027. godine.

Dva uzastopna snažna inflatorna izveštaja povećala bi politički rizik za predsednika Donalda Trampa (Trump) i njegovu Republikansku stranku uoči kongresnih izbora u novembru. Tramp je ponovo izabran 2024. godine dobrim delom zahvaljujući obećanju da će obuzdati inflaciju, ali su Amerikanci sve nezadovoljniji njegovim upravljanjem ekonomijom, a mnogi ga smatraju odgovornim za rast cena goriva.

„Ljudi sada shvataju da je priča koju su slušali o snižavanju cena robe i usluga obična bajka“, rekao je Brajan Betjun (Brian Bethune), profesor ekonomije na Boston College. „Do sada su jedva održavali glavu iznad vode, a sada ih struja vuče ispod površine. Nema vazduha za disanje.“

Prema anketi agencije Reuters među ekonomistima, CPI je u aprilu verovatno porastao za 0,6 odsto na mesečnom nivou, nakon skoka od 0,9 odsto u martu. Prognoze su se kretale od 0,4 do 0,9 procenata.

Ekonomisti navode da je usporavanje nakon najvećeg mesečnog rasta od juna 2022. uglavnom tehničke prirode. Cene nafte su u martu skočile iznad 100 dolara po barelu nakon napada na Iran, a potom su se donekle povukle, ali su ostale na visokom nivou nakon primirja početkom aprila.

Očekuje se da su cene benzina činile najveći deo ukupnog rasta CPI-a u aprilu, nakon rekordnog skoka u martu.

„Čim se završi sa Iranom, videćete da će cene benzina i nafte pasti kao kamen“, izjavio je Tramp.

Očekuje se i ubrzanje rasta cena hrane, nakon neuobičajeno stagnacije u martu. Ekonomisti predviđaju da će cene hrane nastaviti da rastu u narednim mesecima, delom zbog viših cena energije i nestašice đubriva usled poremećaja u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz.

Jednokratni efekat stanarina

Na godišnjem nivou, CPI je u aprilu verovatno porastao za 3,7 odsto, što bi bio najveći međugodišnji rast od septembra 2023. godine, nakon povećanja od 3,3 odsto u martu.

Federalne rezerve, koje za ciljanu inflaciju od 2 odsto prate indeks cena lične potrošnje (Personal Consumption Expenditures, PCE), prošlog meseca ostavile su referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 procenata.

Bez hrane i energije, bazni CPI je u aprilu verovatno porastao za 0,3 odsto, uz mogućnost zaokruživanja na 0,4 procenta. U martu je takozvani bazni CPI porastao za 0,2 odsto. Biro za statistiku rada SAD (BLS), koji sastavlja izveštaj o CPI-ju, trebalo bi da sprovede jednokratno usklađivanje podataka o zakupninama i ekvivalentnoj renti vlasnika nekretnina.

BLS svoju anketu o zakupninama deli na šest panela. Svaki panel se obrađuje jednom u šest meseci po rotacionom sistemu. Međutim, zbog prošlogodišnje 43-dnevne obustave rada savezne vlade, u oktobru nisu prikupljeni podaci. BLS je zato primenio metod prenosa prethodnih vrednosti (carry-forward imputation), što je veštački snizilo indekse zakupnina i ekvivalentne rente vlasnika.

„Aprilski izveštaj će uključiti stvarne podatke za taj deo stambenog panela, što bi trebalo da dovede do značajnog efekta nadoknade“, rekao je Lu Krendal (Lou Crandall), glavni ekonomista kompanije Wrightson ICAP. „Očekujemo da će taj specifični faktor doprineti rastu bazne inflacije za oko jednu desetinu procentnog poena ovog meseca.“

Bazna inflacija bi mogla da dobije dodatni podsticaj i od rasta troškova zdravstvene zaštite, nakon iznenađujućeg pada u martu. S druge strane, rast cena robe trebalo bi da ostane ograničen, jer većina ekonomista smatra da je efekat carina uglavnom iscrpljen nakon što je Vrhovni sud SAD u februaru poništio veliki deo Trampovih carina.

„Malo je verovatno da će trgovci preneti uštede koje sada ostvaruju nakon pada efektivne carinske stope, ali je pritisak za dodatno povećanje cena oslabljen“, rekao je Semjuel Tombs (Samuel Tombs) iz Pantheon Macroeconomics.

Na godišnjem nivou, bazna inflacija merena CPI-jem u aprilu je verovatno ubrzala na 2,7 odsto, nakon 2,6 procenata u martu. Neki ekonomisti, međutim, umanjuju značaj ovog pokazatelja.

„Problem je u tome što prosečan čovek, radni ljudi, ne žive u baznom CPI-ju“, rekao je Sung Von Son (Sung Won Sohn), profesor finansija i ekonomije na Loyola Marymount University. „Oni žive sa višim cenama benzina i skupljom hranom, i to ih najviše pogađa.“