Zarade u javnom sektoru rasle brže nego u privatnom, administracija jedini izuzetak

Prosečna neto zarada u Srbiji u junu 2026. godine iznosila je 120.401 dinar, što je nominalno 12,3 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, dok je realni rast iznosio 9,3 odsto. Istovremeno, medijalna zarada bila je 94.281 dinar, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa.

Rast neto zarada u prvoj polovini 2026. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, iznosio je 11,3 odsto nominalno, odnosno 8,2 odsto realno. Poređenja radi, tokom 2025. godine neto zarade su u proseku porasle 11,5 odsto nominalno i 7,4 odsto realno.

Prema analizi objavljenoj u septembarskom izdanju stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), dugoročno posmatrano, visok nominalni rast zarada u najvećoj meri potiče od primanja zaposlenih van javnog sektora.

Dominacija privatnog sektora izražena je i u ukupnoj masi isplaćenih neto zarada, što je, kako se navodi, povoljno za ekonomiju, a posebno za fiskalnu stabilnost. Međutim, ovaj odnos počeo je da slabi od sredine 2025. godine.

“U prvih šest meseci 2026. su, međugodišnje posmatrano, izuzev administracije, sve ostale kategorije javnog sektora imale brži rast i neto zarada i mase zarada u odnosu na privatnu svojinu. Medijalna neto zarada za junu 2026. godine iznosila je 94.281 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa”, navodi se u publikaciji.  

Rast zarada, uz nižu međugodišnju inflaciju, doprineo je i poboljšanju njihove kupovne moći i pokrivenosti prosečne i minimalne potrošačke korpe.

Prosečna potrošačka korpa u maju 2026. godine iznosila je 110.740 dinara, dok je prosečna neto zarada u tom mesecu bila 118.398 dinara, odnosno 6,9 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

U odnosu na minimalnu potrošačku korpu, prosečna zarada bila je veća za 107 odsto.

Posmatrano po gradovima, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Smederevo, Kragujevac, Niš i Novi Sad, dok je prosečna neto zarada bila veća od prosečne potrošačke korpe i u Zaječaru, Užicu, Kraljevu i Valjevu.

MAT ukazuje i na trend sve veće pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom u prethodne tri godine. U maju 2026. godine minimalna potrošačka korpa vredela je 57.188 dinara, dok ju je minimalna mesečna neto zarada pokrivala sa 109 odsto.

U međuvremenu je doneta odluka da minimalna cena rada u Srbiji za 2027. godinu bude povećana na 405 dinara neto po radnom času, što predstavlja rast od 9,2 odsto u odnosu na 2026. godinu.

Zarade u Srbiji i Bugarskoj od 2017. rastu istim tempom

Kada je reč o dugoročnom kretanju zarada, analitičari MAT-a Srbiju porede sa susednom Bugarskom, koja je članica Evropske unije gotovo dve decenije, od januara 2007. godine.

“Prosečne bruto zarade u Srbiji od 2017. rastu istim tempom kao zarade u Bugarskoj. Pri tome je i njihov nivo podudaran, a slična je i sektorska struktura isplaćenih zarada. Srbija želi da bude članica EU, ali evroskeptici bi na osnovu ovoga s pravom mogli reći da nam standard ne bi bio bitno veći i da je drugačiji pristup briselskih institucija procesu proširenja”, navodi se u analizi.