Strane kompanije iznele 1,3 milijarde evra iz Srbije za četiri meseca

Strane direktne investicije u Srbiji u prva četiri meseca ove godine iznosile su 600 miliona evra i bile su za više od 40 odsto niže nego u istom periodu prošle, kada je zabeležen priliv od 1,07 milijardi evra.

U istom periodu je za skoro tri četvrtine smanjen i odliv deviza iz zemlje po osnovu investicija rezidenata Srbije u inostranstvo, sa 870 na 240 miliona evra, pokazuju podaci publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Iako je evidentiran pad direktnih ulaganja iz inostranstva, neto priliv je bio pozitivan i iznosio je skoro 360 miliona evra. Za toliko su investicije u zemlju bile veće od ulaganja iz naše zemlje u inostranstvo.

Ipak, pad direktnih stranih ulaganja je zabrinjavajuć, a na to su uticali brojni faktori – rast troškova poslovanja u Srbiji, stagnacija u Evropskoj uniji, ali i politička nestabilnost, ocenili su autori Kvartalnog monitora.

„Procenjujemo da se strane direktne investicije neće vratiti na nivoe iz prethodnih desetak godina“, navode analitičari u ovoj publikaciji koju izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), ističući da sa druge strane i dalje ne dolazi do povećanja domaćih privatnih investicija.

Urednik Kvartalnog monitora i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ukazao je da se uz pad priliva SDI događa i povećani odliv kapitala iz Srbije koji je u prvom kvartalu iznosio 866 miliona evra, uz smanjenje trgovinskih kredita i povlačenje portfolio investicija.

Rast odliva po osnovu dividendi 60 odsto

Poslednji podaci koji su objavljeni u publikaciji MAT pokazuju da su za četiri meseca ove godine strane kompanije odlučile da veći deo dobiti izvuku iz Srbije kroz dividende, umesto da je zadrže i reinvestiraju, što ukazuje na oprez investitora, potrebu matičnih kompanija za likvidnošću na globalnom nivou ili na ciklično povlačenje profita nakon uspešnih poslovnih godina.

Odlivi stranih kompanija po osnovu dohotka od direktnih investicija iznosili su od januara do aprila 1,35 milijarde evra, za 12 odsto više nego u istom periodu godinu ranije. Naročito su u ovom periodu porasli odlivi po osnovu dividendi koje su skočili za skoro 60 odsto, na skoro 800 miliona evra.

Oko trećina iznosa se odnosi na odliv po osnovu reinvestirane dobiti, dok je oko 130 miliona evra otpada na kamate.

Podaci Narodne banke Srbije (NBS) o zemlji poreklu direktnih stranih investicija u prvom kvartalu pokazuju da investitori iz Evropske unije ostaju dominantni, dok su se suprotno ranijim godinama investitori iz Kine okrenuli deinvestiranju. Prema tim podacima, priliv stranih direktnih investicija u Srbiji u prva tri meseca ove godine iznosio je 384 miliona evra, dok su u isto vreme firme i rezidenti Srbije u inostranstvo investirali skoro polovinu tog iznosa – 174 miliona evra.

Neto priliv direktnih ulaganja, odnosno razlika između onoga što su stranci uložili u našoj zemlji i onoga što su u inostranstvu investirali naši rezidenti, tako je u ovom periodu iznosio 209 miliona evra.

Najbrojnije investicije stigle su iz Evrope i to u iznosu od 565 miliona evra a to je područje gde je otišlo i gro ulaganja iz Srbije – 160 miliona evra.

Zemlje Evropske unije investirale su 425 miliona evra, od čega se za više od polovine, odnosno skoro 230 miliona evra, kao zemlja porekla navodi Holandija.

Značajnih 53 miliona evra iznose ulaganja iz Češke, slovenački investitori uložili su 46 miliona evra, iz Francuske je stiglo 34 miliona evra a sa Malte 30 miliona.

Investitori iz Velike Britanije su uložili 113 miliona evra, dok je Srbija privukla i 25 miliona evra iz SAD.

Veći odliv investicija zabeležen je iz Nemačke u iznosu od 28 miliona evra i Austrije od 22 miliona evra.

U Kinu iz Srbije 234 miliona evra

Međutim, najveći odliv investicija u periodu od januara do aprila beleži se iz Kine u iznosu od 234 miliona evra. Iako je moguće da je reč o trenutnom rezultatu, podaci za prošlu godinu prvi put pokazuju promenu dugogodišnjeg trenda kada je zabeležen odliv od doduše skromnih 2,5 miliona evra.

Podsetimo, Kina je poslednjih godina bila jedan od najvećih investitora, a ulaganja iz ove zemlje merena su milijardama. U 2024. godini kineske kompanije investirale su 1,7 milijardi evra, godinu ranije 1,4 milijarde, a u dve godine pre toga takođe još nešto više od milijardu evra.

Autori Kvartalnog monitora upozoravaju da bi trend pada stranih direktnih investicija mogao u srednjem roku da predstavlja jedno od ključnih ograničenja daljeg privrednog rasta, imajući u vidu da su strane investicije godinama bile važan izvor razvoja Srbije.

Analitičari Raiffeisen banka ocenili su u kontekstu pada priliva stranih direktnih investicija da je to zasada kompenzovano potrošnjom zbog čega je eventualni negativan uticaj na domaću ekonomiju privremeno amortizovan.

Međutim, upozoravaju da je takav model održiv dok god se održava zaposlenost na stabilnom nivou, priliv doznaka i rast realnih zarada.

„Na duži rok ovaj način rasta BDP-a nije održiv, jer samo rast investicija – kako stranih tako i domaćih, može podržati rast produktivnosti, izvoznu bazu i tehnološki transfer“.

I pored snažnog rasta BDP-a u prva tri meseca ove godine, za očekivati je usporavanje dinamike rasta u nastavku godine, na šta ukazuje usporavanje dinamike potrošnje i proizvodnje već u aprilu, ocenjuju oni.

Vlada Srbije usvojila je nedavno Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike za period 2026-2027 kojim država u oblasti investicija računa na snažnije aktiviranje domaćeg kapitala, imajući u vidu pad priliva stranih direktnih investicija tokom 2025. godine.

„Investicije su u periodu 2015-2024. godine bile ključni pokretač privrednog rasta. U 2025. godini došlo je do smanjenja priliva SDI, pa će u narednom periodu od velikog značaja biti aktiviranje domaćih ulaganja“, navodi se u akcionom planu.

Dokument predviđa da najveći deo sredstava bude namenjen upravo za podsticanje investicija, za koje je predviđeno više od 23 milijarde dinara u 2026. i 24,5 milijardi dinara u 2027. godini.