Privreda u plusu, industrija u minusu – Da li je rast BDP-a zasnovan na sektoru usluga dugoročno održiv?

Iako je industrijska proizvodnja u prvom kvartalu 2026. godine pala za 0,8 odsto, privreda Srbije zabeležila je rast BDP-a od 3,2 odsto zahvaljujući snažnom rastu uslužnih delatnosti, lične potrošnje i izvoza. To pokazuje da je glavni pokretač ekonomskog rasta u posmatranom periodu bio sektor usluga, dok je industrija imala negativan doprinos ukupnim privrednim kretanjima.

Podaci ukazuju na nastavak promene strukture domaće ekonomije, u kojoj usluge sve više nose privredni rast, dok industrija, uprkos značajnom učešću u izvozu i zaposlenosti, trenutno predstavlja kočnicu ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. To je posebno vidljivo jer je u industriji pad zabeležen u sva tri njena glavna sektora – prerađivačkoj industriji, rudarstvu i energetici.

Istovremeno, pojedine grane, poput proizvodnje motornih vozila, farmaceutske industrije i proizvodnje proizvoda od gume i plastike, ostvarile su snažan rast, ali nisu uspele da nadoknade pad u pomenuta tri industrijska sektora.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da rast uslužnog sektora ne predstavlja suštinsku promenu u strukturi domaće ekonomije, već da je pre svega posledica slabljenja realnog sektora, naročito industrije.

“Ništa se bitno nije promenilo u uslugama, niti je taj sektor značajno porastao. Problem je što je oslabio realni sektor, pre svega industrija“, kaže Savić.

Prema njegovim rečima, značajan deo koncepta razvoja srpske industrije čine stare kompanije koje su u Srbiji imale i imaju fabrike za proizvodnju komponenti za evropsko tržište. Kako se privreda Evropske unije suočava sa usporavanjem i brojnim problemima smanjena je proizvodnja i tražnja za tim proizvodima, što se direktno odrazilo na stope rasta industrijske proizvodnje.

„Značajan uticaj na privredni rast imaju zapravo državne investicije, pre svega projekti povezani sa EXPO-om i izgradnjom auto-puteva. Da nema tih investicija Srbija bi bila u velikom problemu i stopa privrednog rasta jedva bi bila pozitivna“, navodi on.

Savić smatra da uzroke usporavanja industrije ne treba tražiti isključivo u domaćim okolnostima, već pre svega u međunarodnom okruženju.

“To najviše ima veze sa situacijom u svetu, a ona je takva kakva jeste zbog poznatih događaja, kolebanja cena nafte, zbog naših problema sa gasom – usled situacije sa NIS-om, ali i zbog Evrope koja beleži rekordne, istorijski niske stope rasta. Više je to posledica okolnosti oko nas nego unutranjih problema Srbije”, zaključuje profesor.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim u publikaciji Trendovi, privreda Srbije ostvarila je u prvom kvartalu 2026. godine realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a najveći doprinos tom rastu dao je sektor usluga, izuzimajući trgovinu, sa 2,1 procentnim poenom.

Posmatrano po agregatima upotrebe, glavni pokretač privrednog rasta bila je privatna potrošnja, koja je ostvarila realni rast od 4,9 odsto i ukupnom rastu BDP-a doprinela sa 2,9 procentnih poena. Investiciona aktivnost povećana je za 1,4 odsto, uz doprinos od 0,3 procentna poena.

Pozitivnim privrednim kretanjima doprinela je i spoljnotrgovinska razmena. Izvoz je u prvom kvartalu porastao za 4,6 odsto, dok je uvoz povećan za 3,6 procenata. Doprinos izvoza rastu BDP-a iznosio je 2,6 procentnih poena, a uvoza 2,1 procentni poen.

Posmatrano sa proizvodne strane, sektor usluga, bez trgovine, bio je najznačajniji nosilac privrednog rasta u prvom kvartalu ove godine, sa doprinosom od 2,1 procentni poen ukupnom rastu bruto domaćeg proizvoda.

Šta pokazuju podaci o industrijskoj proizvodnji

Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji u periodu januar-mart 2026. godine bila je za 0,8 odsto niža nego u istom periodu prošle godine. Pad proizvodnje zabeležen je u sva tri industrijska sektora – u prerađivačkoj industriji -0,4 odsto, rudarstvu -3,2 odsto i u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji -0,9 odsto.

Prerađivačka industrija i rudarstvo doprineli su ukupnom padu industrijske proizvodnje sa po 0,3 procentna poena, dok je doprinos energetskog sektora iznosio -0,2 procentna poena.

Iako je prerađivačka industrija, koja čini 76,2 odsto ukupne industrijske proizvodnje, na nivou kvartala zabeležila blagi pad, pokazatelji trend ciklus komponente ukazuju na rastuće kretanje aktivnosti u ovom sektoru.

Od ukupno 24 oblasti prerađivačke industrije rast proizvodnje ostvaren je u devet. Pozitivne rezultate zabeležile su proizvodnja motornih vozila i prikolica, koja je zabeležila rast od 51,5 odsto, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata sa rastom od 6,2 odsto, kao i proizvodnja proizvoda od gume i plastike, koja je porasla za 5,3 procenta.

Sa druge strane, pad proizvodnje zabeležen je u 15 oblasti koje zajedno učestvuju sa 50,5 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji koksa i derivata nafte – 21,7 odsto, dok je proizvodnja prehrambenih proizvoda ostvarila pad od 1,4 odsto, a proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja pad od -4,1 procenat.

U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad proizvodnje zabeležen je tokom sva tri meseca prvog kvartala. U januaru je proizvodnja bila manja za 0,8 odsto nego godinu dana ranije, u februaru za 1,6 odsto, a u martu za 0,1 odsto.

Rudarstvo je takođe nastavilo negativan trend, uz pad proizvodnje od 3,2 odsto u prva tri meseca u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći pad zabeležen je u februaru, kada je proizvodnja bila manja za devet odsto nego u istom mesecu prošle godine. U januaru je pad iznosio 2,3 odsto, dok je u martu ostvaren skroman rast od 1,2 procenta.