Računi za struju od početka godine značajno viši, iako se cene kilovata nisu menjale

U prvom kvartalu 2026. godine prosečan godišnji rast potrošačkih cena iznosio je 2,6 odsto. Najveći doprinos inflaciji imalo je pet grupa proizvoda i usluga – električna energija, zdravstvene usluge i lekovi, komunalne usluge, duvan i voće.

Ove kategorije zajedno su učestvovale sa 54,4 odsto u ukupnoj prosečnoj godišnjoj stopi rasta potrošačkih cena.

Istovremeno, pojedine kategorije delovale su u suprotnom smeru i ublažavale inflatorne pritiske. Deflatorni efekat na međugodišnji rast potrošačkih cena u prvom kvartalu imale su cene hrane, pre svega povrća, proizvoda od žitarica, gotove hrane, ostalih prehrambenih proizvoda, kao i šećera, slatkiša i dezerata. Smanjenju inflacije doprinele su i niže cene goriva i maziva za putničke automobile, kao i sredstava za održavanje stana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim u publikaciji Trendovi za prvi kvartal 2026. godine, međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine iznosila je 9,6 odsto.

Iako u ovom periodu nije bilo novog linearnog povećanja cene električne energije, a naredno poskupljenje najavljeno je najkasnije do 1. oktobra 2026, računi za struju beležili su značajan statistički skok u januaru, februaru i martu. Kako navodi RZS, na to je uticalo nekoliko ključnih faktora.

Pre svega, efekat je imalo uvođenje „nove“ crvene zone tokom zimskih meseci. Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, zbog čega je veći broj domaćinstava plaćao deo potrošnje po višim cenama.

Dodatni uticaj imalo je preneseno poskupljenje električne energije od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine. Pošto se cene u prvom kvartalu 2026. porede sa istim periodom prethodne godine, kada to povećanje još nije bilo na snazi, finalni statistički efekat na računima građana pokazao je rast od gotovo deset odsto.

RZS podseća da je postepeno usklađivanje cena električne energije deo obaveza koje je Vlada Srbije preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

“Cilj ove strategije je da se postigne ‘srednjoročni povraćaj troškova u regulisanom sektoru’, odnosno da cene pokriju realne troškove poslovanja EPS-a. Kao rezultat toga, reforma tarifa i rast cena postali su kontinuiran process”, ukazuje RZS u analizi.

Slab rod i skup uvoz pogurali cene voća

Međugodišnji rast cena voća u prvom kvartalu 2026. godine dostigao je 11,9 odsto, čime je ova kategorija postala jedan od glavnih pokretača rasta potrošačkih cena od početka godine.

Na skok cena najviše je uticalo značajno smanjenje ponude domaćeg voća nakon prošlogodišnje sezone, koju su obeležile ekstremne vremenske nepogode. Dodatni pritisak na tržište stvorili su rast troškova proizvodnje, ali i visoke cene uvoznog voća, koje su ograničile mogućnost nadoknađivanja manjka domaće ponude.

Kako su prethodnu voćarsku sezonu obeležile katastrofalne klimatske okolnosti, a domaće zalihe su presušile, tržište se u prvom kvartalu 2026. preusmerilo na uvoz koji je ove godine enormno skup, ukazuje RZS.

“Razlog za to je, s jedne strane, kriza sa citrusnim voćem (suše i bakterijske infekcije na velikim svetskim plantažama, naročito u Španiji i Grčkoj, dovele su do globalne nestašice limuna i mandarina), a sa druge strane, poskupljenje logistike (na primer limun se uvozio sa udaljenih tržišta, poput Argentine, pa su troškovi prekookeanskog transporta direktno podigli krajnju prodajnu cenu uvoznicima za 30 do 40 odsto), što je rezultiralo, u konačnom ishodištu, međugodišnjim rastom cene limuna u prvom kvartalu 2026. od 46,8 odsto”, navodi se izveštaju.

Osim klimatskih faktora, na rast cene voća uticali su i rast cene električne energije i održavanja kontrolisane atmosfere u hladnjačama, kao i rast cena nafte, pesticida, đubriva i dnevnica za radnike. Sve ovo značajno je podiglo prag isplativosti za proizvođače, koji su te troškove ugradili u veleprodajnu cenu prilikom plasiranja robe na tržište početkom 2026. godine.

Rast cena duvana i duvanskih prerađevina u prvom kvartalu 2026. godine (međugodišnje od 6,5 odsto) direktan je rezultat izmene Zakona o akcizama i početka primene novog akciznog kalendara od 1. januara 2026. godine, što je u martu dodatno praćeno rastom minimalne državne akcize.