Nikolić: Niže cene goriva doneće olakšanje građanima, ali odlažu energetsku tranziciju

Pad cena nafte poslednjih nedelja otvorio je pitanje da li se svet približava kraju ere skupih energenata ili je reč samo o kratkotrajnom predahu.

Iako su niže cene donele olakšanje potrošačima i privredi, upravo taj period mogao bi da odloži neophodne energetske reforme i ponovo poveća zavisnost od nestabilnih tržišta, navodi u svojoj analizi objavljenoj u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ekonomista i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić.

Na svetskom tržištu nafte cena je za svega nekoliko meseci pala za oko trećinu, pre svega zbog deblokade jednog od ključnih pomorskih pravaca i ublažavanja sankcija Iranu. Zanimljivo je da se to dogodilo uprkos tome što je tržište i dalje suočeno sa manjkom ponude koji će, prema procenama, potrajati do kraja godine.

Nikolić navodi da tržište, međutim, već gleda dalje.

„Očekivanja za 2027. godinu ukazuju na moguć višak ponude od nekoliko miliona barela dnevno. Razlog leži u velikim promenama među vodećim proizvođačima nafte. Pojedine zemlje najavljuju značajno povećanje proizvodnje, dok najveći izvoznici moraju da biraju između očuvanja tržišnog udela i održavanja viših cena. Istovremeno, američki proizvođači, zahvaljujući finansijskoj zaštiti svojih prihoda, nemaju razlog da smanjuju proizvodnju ni u slučaju dodatnog pada cena, dok rast proizvodnje u Južnoj Americi dodatno povećava pritisak na tržište“, ocenjuje Nikolić.

On dodaje da se procene da bi prosečna cena nafte naredne godine mogla da padne ispod 70 dolara po barelu smatraju realnim, a pojedini analitičari ne isključuju mogućnost još nižih cena ukoliko globalna privreda uspori ili dođe do novih trgovinskih sukoba. Najveći rizik za takav scenario ostaje politička nestabilnost na Bliskom istoku, jer bi svaki prekid procesa normalizacije odnosa mogao da izazove nagli rast cena.

U svojoj analizi Ivan Nikolić kaže da bi za Evropu jeftinija nafta predstavljala značajno olakšanje.

„Niži troškovi energije smanjuju cenu transporta, proizvodnje i grejanja, a istovremeno ublažavaju inflatorne pritiske. To bi evropskim centralnim bankama otvorilo prostor za postepeno smanjenje kamatnih stopa, iako bi takav potez morao da bude oprezan zbog mogućnosti novog geopolitičkog šoka koji bi ponovo podigao cene energenata“, objašnjava.

Pad cena posebno bi koristio evropskoj industriji, koja se poslednjih godina suočava sa visokim troškovima energije, kao i državama koje značajno zavise od uvoza nafte i gasa. Međutim, analitičari upozoravaju da niže cene ne rešavaju ključni problem – Evropa je i dalje snažno zavisna od uvoza energenata, samo što je deo isporuka preusmeren sa ruskog na američki i katarski tečni prirodni gas.

Dodatni rizik predstavlja mogućnost da dugotrajno niske cene ugroze proizvodnju skupljih izvora nafte, poput američke nafte iz škriljaca ili pojedinih evropskih proizvođača. U tom slučaju tržište bi ponovo postalo još zavisnije od Bliskog istoka, čime bi se dugoročno povećala energetska nesigurnost.

Posebnu zabrinutost, prema rečima Nikolića, izaziva uticaj jeftine nafte na zelenu tranziciju. Kada gorivo pojeftini električni automobili, toplotne pumpe i ulaganja u obnovljive izvore energije postaju manje isplativi, što može usporiti prelazak na čistije izvore energije. Takođe, raste politički pritisak da se odustane od skupih zelenih investicija u korist kratkoročnog smanjenja troškova.

Za zemlje van Evropske unije, među kojima je i Srbija, pad cena nafte imao bi neposredne koristi. Niži troškovi goriva smanjili bi inflaciju, rasteretili uvoz i državne finansije, olakšali rad poljoprivrednicima i privredi, ali i ostavili više prostora za finansiranje plata, penzija, zdravstva i obrazovanja.

„Ipak, upravo u tome je i najveća opasnost. Jeftina energija često smanjuje motivaciju za ulaganja u energetsku efikasnost, obnovljive izvore i diverzifikaciju snabdevanja. Sadašnji pad cena nije rezultat trajnih tehnoloških promena, već geopolitičkih okolnosti koje mogu da se promene u veoma kratkom roku, zbog čega bi odlaganje reformi moglo skupo da košta kada cene energenata ponovo krenu uzlaznom putanjom“, ocenjuje Ivan Nikolić u svojoj analizi objavljenoj u letnjem dvobroju MAT-a.