MAT: Rast BDP-a u prvih pet meseci 3,6 odsto, inflacija veća od proseka EU

Realni bruto domaći proizvod u Srbiji u prvih pet meseci ove godine uvećan je na međugodišnjem nivou za 3,6 odsto, objavljeno je u letnjem dvobroju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Autori su ovu procenu napravili na osnovu do sada raspoloživih visokofrekventnih indikatora, navodeći da svi sektori osim građevinarstva ostvaruju realni međugodišnji rast aktivnosti. Prednjače ostale usluge, neto porezi i trgovina na veliko i malo.

Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, zahvaljujući čemu je u periodu od januara do maja izvozom pokriveno 83,1 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije kada je iznosio 77,9 odsto. 

Srbija je u maju imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije. Prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,8 odsto, a u EU 3,3 odsto, odnosno 3,2 procenta u evrozoni.

Od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u maju je imalo osam zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (9,7 odsto), Bugarskoj (6,3 odsto) i Litvaniji (5,1 procenat).

Proizvodnja metala prednjači u usporavanju

Ukupna industrijska proizvodnja uvećana je u istom periodu za 0,6 odsto, prerađivačka industrija za 1,6 procenata, dok ostali sektori beleže pad – rudarstvo od 0,5 odsto i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija 3,2 procenta. Proizvodnja koksa i derivata nafte, kada se posmatra izolovano, više ne prednjači u usporavanju prerađivačkog sektora – to je sada proizvodnja osnovnih metala.

„Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu, a s obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije njen zastoj ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije. S druge strane, različiti oblici protekcionističkih mera EU značajno otežavaju i proizvodnju u Železari  Smederevo. Dakle, obe ove oblasti proizvodnje su limitirane isključivo eksternim ograničenjima“, navodi se u MAT-u.

Uvid u kretanje dugoročnog trenda ukazuje da se proizvodnja, osim u Elektroprivredi Srbije, od početka godine stabilizovala u druga dva sektora, na nivou koji je za oko 1,5 do dva odsto niži od prošlogodišnjeg proseka, dok su i dalje prisutne osetne razlike u  performansama na nivou oblasti.

Kako se ističe, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koji u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa nepunih 15 odsto, sektor je čiji dugoročni trend stabilno opada u prethodnih deset meseci po prosečnoj mesečnoj stopi od oko 0,8 odsto. 

Prerađivački sektor je u maju nastavio da beleži pozitivna međugodišnja kretanja, ali je dinamika rasta dosta usporena u odnosu na prethodne mesece. Prerađivačka industrija je u martu zabeležila međugodišnji rast od čak 8,4 odsto, u aprilu 5,3 procenta, a u maju 1,4 odsto.

„Problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, ali je i privremena normalizacija njene proizvodnje imala izrazito pozitivan efekat na dinamiku prerađivačkog sektora“, navodi se.

Nemačka vuče celu Evropu na dole

Osim toga, ključni problem za domaći prerađivački sektor izvire iz dinamike rasta industrije evrozone, odnosno ograničene eksterne tražnje. Visoki troškovi energije, industrijsko restrukturiranje i zelena tranzicija opterećuju ekonomiju.

Evropa gubi pozicije u strateškim industrijama u odnosu na rivale poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država, uprkos planovima za podsticanje domaće proizvodnje. Pritom je i međugodišnja inflacija u porastu i dostigla je najviši nivo od septembra 2023. godine.

Upečatljiv dokaz o dubini krize koja je zahvatila nemački, ali ujedno i EU industrijski model, je i aktuelna najava masovnog otpuštanja u Volkswagen grupaciji od 100.000 radnika i gašenja četiri fabrike do 2030. godine.

„To nije samo korporativna vest – to je seizmički udar koji signalizira da je dosadašnji nemački ekonomski model zasnovan na jeftinoj ruskoj energiji, kineskom tržištu i globalnim lancima snabdevanja trajno narušen. Takav model više ne može da štiti i radna mesta i profit i tehnološko vodstvo – moraće da žrtvuje bar jedno“, navode ekonomisti MAT-a.

Nemačka, koja je decenijama poučavala Evropu šta znači „odgovorna industrijska politika“, sada gleda kako joj najveći simbol propada – ne zbog lošeg menadžmenta, već zbog promenjenog sveta u kome njen model više ne funkcioniše.

Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj trenutno je na 6,6 odsto (nešto preko tri miliona ljudi) i najviša u poslednjih 12 godina, što direktno potkopava kupovnu moć i političku stabilnost. Nemačka strepi da će trenutni pad profita prerasti u trajnu eroziju kapaciteta jer ako se investicije odlažu i stručnjaci odlaze, oporavak će biti težak čak i kada se ciklus preokrene.

„Nemačka je najveća ekonomija EU i glavni pokretač evropske industrije. Ako njen sektor osetljiv na cikluse duboko pati, ona za sobom povlači celokupnu evropsku industriju dobavljača, i izvoz i uvoz“, zaključuje se.

Četvrti mesec rasta međugodišnje inflacije

Inflacija je u Srbiji u maju smanjena na mesečnom, a povećana na međugodišnjem nivou. U aprilu i maju registrovana je mesečna inflacija od 0,8 odsto i 0,3 odsto, te međugodišnja inflacija od 3,3 i 3,5 odsto.

Inflacija se kreće u okvirima ciljanog koridora NBS. Međutim, već četvrti mesec uzastopno beleži se povećanje međugodišnjeg rasta cena koji je najvećim delom uzrokovan povećanjem cena energije u segmentu nebazne inflacije, ali manjim delom je posledica povećanja i bazne inflacije.

Mesečna inflacija je u maju 2026. smanjena pod uticajem i bazne i nebazne komponente. Mesečna bazna inflacija je smanjena sa 0,5 odsto u aprilu na 0,4 odsto u maju 2026. godine, a mesečna nebazna inflacija je smanjena sa jedan odsto u aprilu na 0,3 procenata u maju.

U okviru bazne komponente najveći doprinos mesečnoj inflaciji u maju je pružilo povećanje cena u zdravstvu od 0,5 odsto, poskupljenje materijala i usluga za održavanje i popravku stanova od 2,4 odsto i povećanje cena odeće i obuće od 0,5 odsto.

U okviru nebazne komponente povećane su cene goriva za putničke automobile, i to dizela za 3,2 odsto i benzina za 0,8 odsto, zatim cene pojedinih vrsta povrća, poput crnog luka za 30,1 odsto, krompira za 7,1 odsto, šargarepe za 27,2 odsto i kupusa za 12,3 odsto. Sa druge strane, značajnije su smanjene cene paradajza za 21,4 odsto i svinjskog mesa za 2,3 odsto.

Međugodišnja bazna inflacija je povećana sa 4,4 odsto u aprilu na 4,5 odsto u maju, a međugodišnja nebazna inflacija sa 2,5 odsto u aprilu na 2,6 procenata u maju.

U okviru bazne komponente, najveći doprinos međugodišnjoj inflaciji u maju pružilo je povećanje cena u zdravstvu od 7,6 odsto. Cene lekova i medicinskih proizvoda u maju u odnosu na isti mesec prethodne godine bile su veće za osam odsto, pri čemu se posebno izdvaja povećanje cena lekova koji deluju na kardiovaskularni sistem od 57,6 odsto, dok su cene nebolničkih usluga u zdravstvu bile veće za 9,6 odsto.

U okviru bazne komponente zabeleženo je i povećanje cena snabdevanja vodom, odnošenja smeća i odvođenja otpadne vode od 14,9 odsto, povećanje cena u oblasti rekreacije, sporta i kulture od 8,7 odsto i restorana i kafea od 7,4 odsto, kao i povećanje stvarne stambene rente od 13,5 odsto, navodi se u MAT-u.