Srbija u evropskom vrhu po rastu maloprodaje

Srbija je i početkom 2026. godine ostala među evropskim liderima po rastu prometa u trgovini na malo, dok domaća potrošnja nastavlja da beleži stabilan uzlazni trend.

Vrednost prometa robe u trgovini na malo bila je u maju 2026. nominalno veća za 9,6 odsto nego u istom mesecu prethodne godine, dok je realan promet povećan za 6,2 odsto. U prvih pet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2025, realan promet u maloprodaji porastao je za 7,5 odsto.

Analitičari u dvobroju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ocenjuju da rast podstiču veći raspoloživi dohodak građana, povoljniji uslovi kreditiranja i usporavanje inflacije, iako je deo visokih stopa posledica baznog efekta iz prošle godine i povećane potrošnje motornih goriva.

Pozitivan međugodišnji trend traje neprekidno od oktobra 2023. godine. Međutim, u analizi se ukazuje da su visoke stope rasta delom posledica slabijih rezultata iz prošle godine usled unutrašnje političke destabilizacije i bojkota pojedinih velikih trgovinskih lanaca.

Na međugodišnji rast realnog prometa uticala je i povećana kupovina motornih goriva nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, kada je u martu zabeležen skok prometa goriva od 30,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Promet motornim gorivima ostao je relativno visok i tokom aprila i maja.

Rastu maloprodaje doprinosi i redukcija inflacije koje traje od septembra 2025. godine. Desezonirani podaci pokazuju da se realna potrošnja i dalje povećava stabilnim tempom, pa je u prvih pet meseci ove godine promet u proseku rastao za oko 0,5 odsto mesečno.

Među ključnim faktorima koji podržavaju dugoročni rast prometa u maloprodaji izdvajaju se povećanje plata i penzija, kao i povoljniji uslovi kreditiranja stanovništva. Dvocifren rast gotovinskih kredita, uz veće korišćenje potrošačkih zajmova i kreditnih kartica, dodatno podstiče ličnu potrošnju.

“I u drugom polugođu 2026. očekujemo nastavak ovakvih tendencija, koje će biti dodatno podržane i od novog paketa ekonomsko-socijalnih mera koji je vredan skoro 600 miliona evra, a koji će ublažiti posledice energetske krize i rasta troškova života kroz vanredni jednokratni dodatak svim penzionerima”, ocenjuje se u analizi MAT-a.

Posmatrano po osnovnim agregatima klasifikacije delatnosti, u maju 2026. realni promet u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom povećan je za 7,1 odsto, promet neprehrambenim proizvodima za pet odsto, dok je promet motornim gorivima porastao za 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Slični trendovi zabeleženi su i za prvih pet meseci ove godine. Promet hranom, pićima i duvanom povećan je za 6,8 odsto, trgovina neprehrambenim proizvodima za 7,7 odsto, a promet motornim gorivima za 9,3 odsto.

Prema podacima Eurostata, Srbija je i početkom 2026. ostala u evropskom vrhu prema međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.

Zarade u Srbiji rastu istim tempom kao u Bugarskoj

Rast prosečnih zarada, uz nižu međugodišnju inflaciju, dodatno je povećao kupovnu moć građana. Prosečna potrošačka korpa u martu je vredela 109.692 dinara, dok je prosečna neto zarada u istom mesecu iznosila 121.650 dinara, odnosno bila je za 10,9 odsto veća. Istovremeno, medijalna neto zarada iznosila je 94.585 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primala taj iznos ili manje.

U prva četiri meseca ove godine neto zarada porasla je za 11,6 odsto nominalno i 8,6 odsto realno u odnosu na isti period 2025. godine. Analiza pokazuje da su zarade, dugoročno posmatrano, pretežno rasle zahvaljujući privatnom sektoru, ali i da od sredine prošle godine javni sektor beleži bržu dinamiku rasta.

“Međugodišnje posmatrano, u prva četiri meseca 2026. sve ostale kategorije javnog sektora izuzev administracije imale su brži rast i neto zarada i mase zarada u odnosu na privatnu svojinu”, ukazuju analitičari MAT-a.

U martu 2026. minimalna potrošačka korpa vredela je 56.558 dinara i bila je pokrivena minimalnom mesečnom neto zaradom sa 115,4 odsto. Statistički podaci pokazuju i da se u prethodne tri godine beleži i trend sve veće pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom prosečnom zaradom.

Posmatrano po gradovima, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš, dok je prosečna neto zarada bila veća od prosečne potrošačke korpe i u Smederevu, Zaječaru, Užicu, Kraljevu i Valjevu.

Analiza ukazuje i da se dugoročni trend rasta zarada u Srbiji kreće sličnim tempom kao u Bugarskoj, koja je već skoro dve decenije članica EU. Od 2017. godine prosečne bruto zarade u dve zemlje rastu istim tempom, uz sličan nivo i sektorsku strukturu isplaćenih zarada.