Italijanske banke pokušavaju da kupe jedna drugu

Italijansko bankarsko tržište ušlo je u jednu od svojih najneobičnijih epizoda poslednjih godina. U središtu je Banca Monte dei Paschi di Siena (MPS), banka sa istorijom dužom od pet vekova, koja je sada suočena sa pokušajem preuzimanja od strane mnogo veće Intesa Sanpaolo.

Umesto da čeka da druga banka odluči šta će biti s njom, MPS je povukla neočekivan potez, pa pokušava istovremeno da kupi Banco BPM i Banca Generali.

Na prvi pogled, potez deluje gotovo paradoksalno. Kako banka koja je predmet preuzimanja može sama da krene u kupovinu drugih velikih finansijskih kompanija? Odgovor je u tome što izvršni direktor banke Luiđi Lovaljo (Luigi Lovaglio) pokušava da promeni čitavu računicu.

Ako MPS uspe da se proširi, postao bi mnogo veća i raznovrsnija grupa, pa bi ponuda Intese za njegovu kupovinu postala mnogo komplikovanija. Umesto da bude banka koju neko drugi preuzima, MPS bi pokušala da postane jedan od glavnih igrača u novom talasu ukrupnjavanja italijanskih banaka.

MPS nudi oko 25,3 milijarde evra za Banco BPM, a za Banca Generali oko 8,7 milijardi. Obe transakcije bile bi plaćene akcijama MPS-a, a ne gotovinom. Ako bi obe bile uspešne, nastala bi finansijska grupa vredna oko 70 milijardi evra, sa mnogo većim prisustvom i u klasičnom bankarstvu i u upravljanju imovinom. To je razlog zbog kojeg se ovaj potez ne može posmatrati samo kao odbrana od Intese, jer Lovaljo pokušava da napravi potpuno novu banku, prenosi Euronews.

Banco BPM bi banci MPS doneo veliki posao sa stanovništvom i kompanijama, naročito snažnu poziciju na severu Italije. Banca Generali je nešto sasvim drugo, ona se bavi upravljanjem imovinom i radom sa bogatim klijentima. MPS bi tako pokušao da spoji dve vrste finansijskog poslovanja i napravi grupu koja može da se takmiči sa najvećim italijanskim bankama, a ne samo da preživi kao samostalna institucija.

Problem je što MPS ne odlučuje sam o tome šta će se dogoditi. Banco BPM nije pristala na ovu transakciju, a njen veliki akcionar francuski Credit Agricole već je ranije odbacio ideju o spajanju sa MPS. Francuska banka poseduje oko 29,3 odsto Banco BPM-a i njen stav će zato biti jedan od ključnih za ishod cele operacije. MPS je, praktično, pokrenuo ponudu za banku čije rukovodstvo nije tražilo da bude kupljeno.

Još zanimljivija je Banca Generali. Ona je pod kontrolom Assicurazioni Generali, najvećeg italijanskog osiguravača, pa MPS za uspeh ovog dela operacije mora da pridobije veoma moćnog partnera. A tu se pojavljuje jedna od karakterističnih posebnosti italijanske finansijske scene, isti investitori pojavljuju se na više mesta. Delfin, investiciona kompanija porodice Del Vekjo (Del Vecchio), ima veliki udeo u MPS-u, ali i direktan interes u Generaliju. Isto važi i za biznismena Frančeska Gaetana Kaltađironea (Francesco Gaetano Caltagirone).

Ta mreža postaje još zamršenija zbog Mediobance. MPS sada kontroliše 86 odsto te banke, dok Mediobanca poseduje 13,3 odsto Assicurazioni Generali. Drugim rečima, MPS preko jedne banke ima značajan vlasnički interes u velikom osiguravaču od kojeg zavisi sudbina jedne od kompanija koje sada pokušava da kupi. Zato ovo nije klasična priča u kojoj imamo kupca, prodavca i cenu. U Italiji su granice između različitih finansijskih grupa mnogo zamršenije.

Na drugoj strani nalazi se Intesa Sanpaolo, koja pokušava da preuzme MPS. I ona već ima spreman plan za ono što bi usledilo. Unipol bi preuzeo oko 635 filijala MPS-a, približno polovinu  mreže, kao i centralu u Sijeni. Ta imovina bi bila povezana sa BPER Banca, u kojoj je Unipol najveći akcionar. Tako bi se deo MPS-a praktično izdvojio i presložio u novu bankarsku strukturu.

Zato je u ovoj priči važna i politika. Italijanska vlada godinama želi da MPS ostane snažna domaća banka, a premijerka Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) podržala je ideju da banka zadrži svoj identitet. Potpredsednik vlade Mateo Salvini (Matteo Salvini) otvoreno je branio MPS, dok opozicija optužuje vladu da se previše meša u tržišne poslove. Tako se bankarska operacija pretvorila i u pitanje političkog uticaja nad budućom strukturom italijanskog finansijskog sistema.

Na kraju, ono što ovu priču čini zanimljivom nije samo to ko će koga kupiti. Italija praktično odlučuje kako će izgledati njene velike banke u narednim godinama. Intesa želi da proguta MPS, MPS pokušava da uzvrati kupovinom Banco BPM-a i Banca Generalija, a Credit Agricole brani svoj uticaj u Banco BPM-u. Generali ima ključnu reč u vezi sa svojom bankom za upravljanje imovinom, dok iza svega stoje veliki investitori čiji se vlasnički udeli ukrštaju kroz više institucija. Šahovska tabla je zato mnogo veća od dve banke koje pokušavaju da preuzmu jedna drugu, jer pitanje je ko će posle ove partije imati najveću moć nad italijanskim finansijama.