Kada će građani dobiti 300 miliona evra iz Akcionarskog fonda?

Građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za dobijanje besplatnih akcija većinski su vlasnici Akcionarskog fonda u koji su unete sve deonice državnih preduzeća koje nisu bile prodate i trebalo bi da uskoro dobiju njegove akcije ili novac koji će biti dobijen njihovom prodajom.

Tako bar glase najave države jer je Ministarstvo privrede prošle godine objavilo da će se prodajom preostalih akcija iz Akcionarskog fonda intenzivnije uključiti u proces trgovanja na Beogradskoj berzi, čime bi trebalo da doprinese njenom razvoju.

Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Dragan Stojković kaže za Biznis.rs da su veoma male šanse da do toga dođe na samoj berzi i očekuje da će se umesto toga rasprodati državna preduzeća i taj novac podeliti građanima.

Iako tačan datum do kada će biti realizovana prodaja svih akcija i udela kojima raspolaže Akcionarski fond nije određen, Stojković pretpostavlja da će biti usklađen sa važećim Zakonom o privatizaciji koji je 31. decembar 2027. godine odredio kao krajnji rok za promenu vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine.

Akcionarski fond je osnovan 2010. godine kao akcionarsko društvo, u skladu sa tadašnjom odlukom o dodeli besplatnih akcija građanima. Fond ima 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti od 550 dinara, a pošto 4.822.175 građana ima pravo na ove akcije utvrđeno je da svakom od njih pripada po sedam akcija.

Građani poseduju 98,65 odsto akcija ovog fonda, dok preostalih 1,35 odsto pripada državi.

Stojković kaže da, za razliku od akcija Naftne industrije Srbije i Aerodroma, građani ne mogu da trguju akcijama Akcionarskog fonda jer se on ne nalazi na berzi niti je poznata tržišna cena njegovih akcija. Pored toga, akcionari Fonda zaradu ne ostvaruju na osnovu uspešnosti poslovanja, što je uobičajeno za akcionarska društva, već prodajom imovine kojom Fond raspolaže.

Iako postoje stavovi da nikada nije bila ideja da Akcionarski fond izađe na berzu, profesor tvrdi da građani ne bi dobili pravo na po sedam akcija da nije bilo predviđeno da se njima trguje na tržištu kapitala. Drugo je pitanje zbog čega su tadašnje vlasti ovaj fond organizovali kao zatvoreno akcionarsko društvo, koje po zakonu ne može da izađe na berzu.

Stojković navodi da je za vreme prethodnice ovog fonda, dok su akcije bile u Akcijskom fondu, to sve drugačije funkcionisalo, Akcijski fond je imao upravni i nadzorni odbor, direktora i stručne službe, dok Akcionarski fond ima samo Savet od pet članova, pri čemu je njegov zakonski zastupnik predsednik Saveta.

„Ovim fondom zvanično upravlja Ministarstvo privrede koje donosi odluku o prodaji akcija na berzi, dok odluku o prodaji imovine fonda u postupku ponude za preuzimanje i metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem donosi Savet. Dakle, Zakonom o besplatnim akcijama je definisano da se akcije fonda mogu prodavati i van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem“, navodi on.

Prema rečima Stojkovića, Akcionarski fond je klasičan primer akcionarskog društva kojim upravlja država koja u njemu ima manje od 1,5 odsto akcija dok su većinski vlasnici građani koji nemaju nikakvo pravo glasa. Najverovatniji scenario je da ovaj fond nikada neće izaći na berzu, već će doći do rasprodaje imovine kojom raspolaže i ta sredstva će onda biti raspoređena građanima koji po zakonu imaju prava na njih.

Veći problem od izlaska na berzu je utvrđivanje vrednosti akcije Akcionarskog fonda koja bi se određivala na osnovu portfelja koji sadrži akcije na stotine kompanija čija se pojedinačna vrednost takođe ne zna. A zatim, pitanje je i kako bi se vrednost akcije Akcionarskog fonda kretala na ovako nelikvidnoj berzi kakvu imamo, kaže Stojković.

Pouzdane podatke o imovini Akcionarskog fonda je veoma teško pronaći, pa samim tim i precizno utvrditi njenu vrednost. Prema podacima s kraja 2024. godine, ovaj fond je imao akcije i udele u 403 privredna društva, od kojih je 152 bilo u postupku stečaja ili likvidacije.

Pored vlasništva u privrednim društvima, fond raspolaže i novčanim sredstvima u iznosu od oko 25 milijardi dinara (213 miliona evra). Dakle, Akcionarski fond prodaje akcije i udele, pri čemu novac ostaje u fondu kao njegova imovina.

Finansijski izveštaji o poslovanju Akcionarskog fonda pokazuju da se nominalna vrednost kapitala fonda tokom vremena povećava.

Prema bilansu stanja iz 2025. godine, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna imovina Akcionarskog fonda vredela je 36 milijarde dinara (oko 300 miliona evra), od čega oko 35 milijardi dinara čine kratkoročni plasmani koji uključuju i vrednost svih akcija kojima ovaj fond raspolaže.

Prosta računica pokazuje da sa imovinom od oko 36 milijardi dinara, Akcionarski fond raspolaže sumom od bar 300 miliona evra, koja bi trebalo da bude isplaćena građanima.

Ako pravo na isplatu ispunjava malo manje od pet miliona građana, svako od njih mogao bi da dobije nešto manje od 70 evra. Uslov za to je da se bilansi sa papira zaista i monetizuju u stvarnosti.

Tokom 2025. godine fond je uknjižio neto dobitak od oko 1,5 milijardi dinara, što je skoro 10 odsto manje nego godinu ranije, a ostvaren je uglavnom po osnovu kratkoročno oročenih slobodnih finansijskih sredstava.

U februaru 2026. godine fond je raspolagao akcijama u 157 javnih akcionarskih društava i 43 nejavna akcionarska društva i udelima u 88 društava sa ograničenom odgovornošću.

Pоrtfelj Akcionarskog fonda osim poželjnih akcija, poput 16,15 odsto kapitala Phillip Morris Operations (nekadašnje Fabrike duvana Niš) ili 15 odsto kapitala Impol Sevala, sadrži i vlasništvo u 167 kompanija koje su u postupku stečaja ili likvidacije, dok se procenjuje da kod 283 privredna društva postoji mogućnost prodaje kapitala.

Akcionarski fond je u prošloj godini raspolagao kapitalom od 36 milijardi dinara, a uprkos tome što nema zaposlenih na rashode je potrošeno oko 55 miliona dinara, od čega petina otpada na troškove zarada, naknada zarada i ostale lične rashode.