Budžet Srbije u minusu 850 miliona evra, nagli pad prihoda od akciza na gorivo

Prvih osam meseci ove godine donelo je budžetu Srbije deficit od skoro 100 milijardi dinara (oko 850 miliona evra), koji bi verovatno bio i veći da država nije obezbedila vanredno visoke neporeske prihode, pokazuju najnoviji podaci objavljeni u oktobarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Ukupna ostvarena primanja države od januara do avgusta iznosila su 1.656 milijarde dinara, dok su ukupno izvršeni izdaci dostigli 1.754 milijarde dinara.

U poređenju sa istim periodom prethodne godine, ostvareni fiskalni rezultat je lošiji za 34 milijardi dinara, što je pre svega posledica bržeg rasta rashoda (11,5 odsto) u odnosu na prihode (9,9 procenata).

Na strani prihoda, realnom rastu primanja u prvih osam meseci najviše su doprineli neporeski prihodi sa skokom od 53,1 odsto, porez na dobit pravnih lica koji je porastao 14,9 odsto i porez na dodatu vrednost (PDV) koji je zabeležio rast od sedam procenata.

Sa druge strane, pad prihoda zabeležen je vrlo očekivano kod akciza koje su realno niže za osam odsto, s obzirom na to da država mesecima smanjuje iznos akciza na gorivo. Pad je evidentiran i kod ostalih poreskih prihoda, i to od 4,3 procenata.

Kada je reč o rashodima, najveći pritisak na budžet došao je od kapitalnih rashoda koji su porasli za 27,3 odsto, transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (12,8 procenata) i izdataka za zaposlene (11,6 odsto). Rast potrošnje ublažen je smanjenjem izdataka za budžetske kredite, aktivirane garancije i otplatu kamata.

Akcize u avgustu pale za 40 odsto

U avgustu je zabeležen deficit budžeta od 590 miliona dinara, a kako se navodi u oktobarskom MAT-u, to je za 40,8 milijardi dinara bolji rezultat u odnosu na avgust prošle godine.

Prihodi budžeta u avgustu bili su realno veći za 28,1 odsto međugodišnje, pre svega zahvaljujući snažnom rastu neporeskih prihoda od čak 243,2 odsto, koji je verovatno podstaknut uplatom dobiti Narodne banke Srbije.

Istovremeno, rashodi u avgustu su ostali gotovo neutralni uz realni rast od 0,6 odsto u odnosu na avgust 2025. godine.

Ako se avgust uporedi sa julom tekuće godine, ukupna primanja bila su manja za 12,8 odsto i iznosila su 196 milijardi dinara.

Jedina svetla tačka u odnosu na jul bili su neporeski prihodi sa rastom od 85,6 odsto, dok je zabeležen oštar pad prihoda od akciza od 40,5 odsto, poreza na dobit od 36,1 odsto i PDV-a za 21,3 odsto.

Međutim, u avgustu je zabeležena i drastična štednja na strani rashoda jer je ukupno potrošeno čak 73 milijarde dinara ili 27,5 odsto realno manje nego u julu.

Ovakvom mesečnom smanjenju izdataka najviše je doprinelo kresanje kapitalnih rashoda koji su smanjeni za skoro dve trećine, otplate kamata za 44 odsto i subvencija za skoro 22 procenata, navodi se u MAT-u.

Ovako veliko smanjenje rashoda pre ukazuje na činjenicu da su neki rashodi odloženi nego da je reč o napravljenim trajnim uštedama.