NBS promenila projekcije – inflacija će biti niža, a rast BDP-a viši u ovoj godini

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da je korigovala projekcije za rast inflacije i privrednog rasta zbog povoljnijih ekonomskih okolnosti. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je na predstavljanju izveštaja o inflaciji da se do kraja godine očekuje da rast potrošačkih cena ostane u okviru ciljanog koridora od tri plus/minus 1,5 odsto.

Ona je podsetila da je to povoljnij eu odnosu na projekcije iz maja kada su očekivanja bila da krajem godina inflacija privremeno izađe iz tig okvira.

Kada je reč o rastu BDP-a, projekcije su povećane naviše, pa se sada očekuje da rast u ovoj godini iznosi 3,2 odsto.

„Na nižu inflaciju prethodnih meseci od naših očekivanja iznetih u majskom izveštaju o inflaciji najviše je uticao veći međugodišnji pad cena hrane od očekivanog, koji je u julu iznosio 6,1 odsto. Usporavanje ukupne inflacije na 1,9 odsto međugodišnje u julu dominantno je bilo rezultat sniženih cena voća i povrća, usled izuzetno dobrog novog roda“, kazala je Tabaković.

Prema njenim rečima, i cene ostalih prehrambenih proizvoda bile su niže nego u istom mesecu prethodne godine, pri čemu ni nekoliko meseci nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenju trgovačkih marži za prehrambene proizvode i proizvode kućne hemije nije zabeležen znatniji rast cena ovih proizvoda.

Tabaković je kazala da niže ostvarenje inflacije u dosadašnjem toku godine u odnosu na očekivanja iz maja utiče i na nižu projektovanu prosečnu inflaciju za ovu godinu, koja sada, prema proceni NBS iznosi 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje u poređenju sa prethodnom projekcijom.

Takođe, blago je niža i projekcija prosečne inflacije za narednu godinu i ona iznosi 4,3 odsto.

Guverner NBS je istakla da za razliku od prethodne centralne projekcije, kada je očkivanje bilo da bi se krajem ove i početkom naredne godine inflacija mogla privremeno naći iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, sada se očekuje kretanje inflacije u granicama cilja tokom celog perioda projekcije.

„Prema našoj novoj projekciji, niska baza iz septembra prošle godine usled primene Uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto u kombinaciji s višim svetskim cenama nafte i drugih primarnih proizvoda, uticaće na to da se inflacija od septembra ove godine nađe blago iznad četiri odsto“, kazala je Tabaković.

Predviđanja NBS su da će tokom naredne godine u smeru usporavanja inflacije delovati postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i projektovano usporavanje rasta realnih zarada, dok će u suprotnom smeru delovati efekat niske baze iz ove godine po osnovu znatnog pada cena voća i povrća usled odličnog roda.

Kao rezultat delovanja ovih suprotstavljenih činilaca, međugodišnja inflacija bi tokom cele naredne godine trebalo da ima stabilnu dinamiku i da se zadrži blago iznad četiri odsto, da bi krajem perioda projekcije bila postepeno snižena.

Projekcije NBS pokazuju da vanredne isplate građanima tokom jeseni koje je najavila Vlada Srbije, kao ni isplata iz Akcionarskog fonda, neće uticati inflatorno jer je reč o jednokratnim isplatama.

BDP ubrzava na 3,2 odsto

Tabaković je govoreći o rastu BDP-a kazala da je prva polovina godine donela veći rast nego što je očkivano u maju, zbog čega je blago naviše revidirana projekcija rasta BDP-a na 3,2 odsto.

Zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, nastavka sukoba na Bliskom istoku, volatilno kretanje svetskih cena nafte i ostalih energenata i neizvesnost u pogledu eksterne tražnje, NBS je zadržala projekciju rasta za 2027. godinu na 4,5 odsto.  

„U srednjem roku očekujemo iščezavanje uticaja privremenih faktora i stabilniji tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godišnje, što odgovara potencijalnom nivou rasta. Rast ekonomske aktivnosti biće vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija u osnovna sredstva, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, kazala je ona.

Oslonac rastu očekuje se i od izvoza, koji je već više puta i u uslovima niske eksterne tražnje, krize u evropskoj auto-industriji i sporijeg priliva stranih direktnih investicija dokazao svoju otpornost zasnovanu na visokoj proizvodnoj i geografskoj diversifikaciji.

Tabaković je navela da se za 2026. godinu projektuje da će uvoz rasti približno istim tempom kao izvoz, tako da se očekuje manje negativan doprinos neto izvoza rastu bruto domaćeg proizvoda nego u majskoj projekciji.

S druge strane, NBS u 2027. godini očekuje pozitivan doprinos neto izvoza rastu bruto domaćeg proizvoda, pre svega zahvaljujući rastu izvoza usluga povezanih sa izložbom EXPO.