Vođena potražnjom ili ponudom? Kako kompanije trenutno vide inflaciju

Odgovor na pitanje da li inflacija potiče od potražnje ili ponude za centralne banke čini ključnu razliku. Inflacija vođena potražnjom zahteva odlučan odgovor politike. S druge strane, inflacija vođena ponudom zahteva pažljiviju procenu. Ova druga vrsta je često uzrokovana dešavanjima koja su uglavnom izvan kontrole centralne banke – nešto što treba prebroditi, a ne protiv čega se treba boriti.

Razlikovanje ove dve vrste inflacije u realnom vremenu jedan je od najtežih izazova u monetarnoj politici, ističu Nikolo Batistini i Đovani Trebi, ekonomisti Evropske centralne banke u analizi na zvaničnom blogu ECB.

Rat na Bliskom istoku ponovo je stavio ovaj izazov u prvi plan. Između februara i juna 2026. godine skok cena sirove nafte izazvan sukobom doveo je do oštrog uzleta energetske inflacije, podižući ukupnu inflaciju u području evra sa 1,9 na 2,8 odsto na godišnjem nivou. Ova dešavanja podsećaju na događaje nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Sada, kao i tada, čini se da je skok inflacije u velikoj meri vođen šokom u ponudi energije.

„Međutim, prilikom oblikovanja odgovora monetarne politike, priroda samog šoka je samo deo priče. Ravnoteža između pritisaka potražnje i ponude u trenutku kada šok nastupi takođe je važna, kao i obim, veličina i postojanost šoka. I ovde faktori i ponude i potražnje dolaze do izražaja“, ističu ekonomisti ECB.

Da bi odgovorili na ovo pitanje oni se oslanjaju se na dva komplementarna pristupa: gledaju šta finansijski akteri govore o inflaciji, na osnovu tekstualne analize poziva o zaradama kompanija i članaka u finansijskoj štampi, i koriste dva empirijska modela da bi ispitali šta preduzeća govore u poslovnim anketama o svojim očekivanjima.

Karakteristično je da se oba pristupa zasnivaju na blagovremenim pokazateljima usmerenim ka budućnosti. To čini ove alate posebno pogodnim za procenu u realnom vremenu, naročito u odsustvu blagovremenih čvrstih podataka.

Šta govore kompanije i mediji?

Prvi trag dolazi iz poziva o zaradama (engl. earnings calls), kvartalnih konferencijskih poziva u kojima listirane kompanije raspravljaju o svojim rezultatima i izgledima sa investitorima.

„Skeniranjem ovih poziva u potrazi za pominjanjem inflacije i rizika od inflacije, možemo u skoro realnom vremenu pratiti koliku pažnju preduzeća posvećuju cenovnim pritiscima i rizicima koje oni predstavljaju za njihovo poslovanje. U maju 2026. godine fokus preduzeća na inflaciju i rizike od inflacije se pojačao od početka sukoba na Bliskom istoku. Međutim, nivoi i stepen varijacije ostali su ispod onih zabeleženih u martu 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu poslala cene energije u spirali naviše“, navode analitičari.

Drugi indikator onoga što pokreće inflaciju dolazi iz finansijske štampe. Koristeći algoritam za analizu teksta – specifično, metod ekstrakcije uzročnosti – mogu se identifikovati i klasifikovati uzroci inflacije koji se navode u novinskim člancima. Algoritam prvo izdvaja opisane uzroke inflacije iz rečenica koje pominju inflaciju zajedno sa eksplicitnim uzročnim jezikom. Zatim ih dodeljuje pričama (narativima) o potražnji ili ponudi.

Narativi o potražnji obično navode faktore kao što su jaka potrošačka potrošnja, fiskalni deficiti ili monetarni stimulansi. Narativi o ponudi obično se pozivaju na cene energije, poremećaje u lancu snabdevanja ili ulazne troškove.

„Rezultati su upečatljivi. U poređenju sa 2022. godinom, od početka rata na Bliskom istoku narativi sa strane potražnje igrali su manju ulogu od narativa o ponudi. Preciznije, ovog puta je finansijska štampa u velikoj meri pripisala inflaciju narativima ponude povezanim sa troškovima energije. Nasuprot tome, 2022. godine postojala je šira mešavina narativa, uz veću istaknutost poremećaja u lancu snabdevanja. Ovo je važan početni signal koji ukazuje na srazmerno jasniju inflaciju troškova (a ne potražnje) u trenutnoj epizodi“, ocenjuju Nikolo Batistini i Đovani Trebi.

Šta otkrivaju poslovne ankete?

Za preciznu procenu pokretača cenovnih očekivanja preduzeća, okrenuli su se poslovnim anketama Evropske komisije, koje anketiraju kompanije u sektorima prerađivačke industrije, usluga i građevinarstva.

Jednom mesečno ove ankete prikupljaju povratne informacije o očekivanjima preduzeća za cene i aktivnost u naredna tri meseca. Jednom kvartalno preduzeća se pitaju i o specifičnim preprekama koje ograničavaju njihovu proizvodnju, na primer – nedovoljna potražnja, finansijska ograničenja, nestašica materijala ili ograničenja radne snage.

Zatim se odgovori kombinuju u zbirne indekse – ponderisane proseke po sektorima, i koriste dva strukturna modela za tumačenje njihovih kretanja.

„Mesečni model identifikuje dve vrste šokova: šokovi potražnje pomeraju očekivanja aktivnosti i cena u istom smeru, dok ih šokovi ponude vuku u suprotnim smerovima. Na primer, kada je inflacija vođena ekspanzivnom potražnjom, preduzeća očekuju da će i ekonomska aktivnost i cene rasti. Suprotno tome, kada nepovoljni uslovi ponude guraju cene naviše, oni očekuju pad ekonomske aktivnosti. Detaljniji kvartalni model nam zatim pomaže da dodatno rasvetlimo specifične pokretače po faktorima: tri šoka na strani potražnje (potražnja za proizvodima, finansijski uslovi i ostala potražnja) i tri na strani ponude (snabdevanje materijalom, uslovi rada i ostala ponuda)“, objašnjavaju autori analize

Kako izgledaju ukupna cenovna očekivanja?

Zbirni indeks cenovnih očekivanja preduzeća znatno je porastao nakon izbijanja rata na Bliskom istoku i od tada je ostao iznad nivoa pre rata. Strukturne dekompozicije mogu pomoći da se objasni zašto. U uslovima široko stabilnih pritisaka potražnje, šokovi troškova su gurali cenovna očekivanja naviše na početku rata. Na detaljnom nivou, ovi šokovi su uglavnom odražavali nestašicu u snabdevanju materijalima, povezanu sa višim cenama energije, i bili su koncentrisani u prerađivačkoj industriji – posebno u energetski intenzivnim podsektorima kao što su hemikalije, rafinisani naftni derivati i papirni proizvodi.

Kako ova saznanja otkrivaju, današnja slika se prilično razlikuje od one iz 2022. godine. Nakon ruske invazije na Ukrajinu cenovna očekivanja preduzeća bila su znatno iznad njihovog trenutnog nivoa – za oko dve standardne devijacije.

Viši nivo u 2022. odražavao je jače inflatorne pritiske na širokoj osnovi, pošto je potražnja bila snažna, vođena postpandemijskim otvaranjem, posebno u uslugama, dok je ponuda bila ograničena – sa globalnim uskim grlima koja su i dalje vršila pritisak, najpre u prerađivačkoj industriji.

Takođe, sastav šokova potražnje i ponude bio je drugačiji u 2022. godini. Pritisci potražnje su dominirali, dok su inflatorne sile troškova igrale srazmerno veću ulogu u trenutnoj epizodi.

Šta sve ovo znači za monetarnu politiku?

Posmatrano zajedno, ova dva pristupa pričaju doslednu priču. Za razliku od epizode iz 2022. godine, trenutni rast inflacije bio je vođen, pre svega, šokom ponude. Podstaknut je prelivanjem rastućih cena energije kroz proizvodni lanac, a ne široko rasprostranjenim skokom potražnje. Preduzeća to razumeju i posvetila su povećanu pažnju inflaciji i rizicima od inflacije, dok su njihova očekivanja u pogledu potražnje ostala nepromenjena. Štampa to takođe razume – narativi ponude o cenama energije dominirali su izveštavanjem medija.

„Za ECB su ovi nalazi od velike važnosti. Epizoda inflacije vođena ponudom ne zahteva automatski isto snažno pooštravanje koje bi zahtevala inflacija potražnje. Međutim, šokovi ponude se mogu ukoreniti ako se šire preliju na plate ili inflatorna očekivanja i dodaju pritiscima potražnje. Praćenje pokretača inflacije na osnovu očekivanja preduzeća – pre zvaničnih čvrstih podataka – može biti korisno za odgovarajuće prilagođavanje politike u realnom vremenu“, zaključuju ekonomisti i dodaju da dva predstavljena okvira nude upravo takvu perspektivu usmerenu ka budućnosti.

Kombinovano, oni pružaju sistem ranog upozoravanja, zasnovan na onome što novine izveštavaju, kao i na onome što preduzeća govore i očekuju, koji može pomoći centralnim bankama da ostanu korak ispred brzih promena ekonomskih uslova.