Opšti izbori u Rusiji uz posebne mere bezbednosti

Rusija od 18. do 20. septembra održava trodnevne izbore za Državnu dumu, a istovremeno se glasa i na regionalnom i lokalnom nivou. Bira se svih 450 poslanika donjeg doma parlamenta, 225 po partijskim listama i isto toliko u jednomandatnim izbornim jedinicama.

Pored toga, biraju se čelnici 11 regiona, poslanici parlamenata u 39 regiona i odbornici u 10 administrativnih centara. Ukupno je raspisano više od 2.200 izbornih kampanja, a popunjava se oko 20.700 mandata i drugih izbornih funkcija.

Na izborima za Državnu dumu učestvuje deset partija. Među njima su parlamentarne Jedinstvena Rusija, Komunistička partija Ruske Federacije, Liberalno-demokratska partija Rusije, Pravedna Rusija i Novi ljudi, kao i manje parlamentarne stranke Zelena partija, Komunisti Rusije, Partija penzionera, Partija direktne demokratije i Rodina.

Centralna izborna komisija prvobitno je registrovala i listu Jabloka, ali je ona kasnije uklonjena sa partijskog dela izbora, dok kandidati te stranke nastavljaju da se takmiče u pojedinačnim izbornim jedinicama, prenosi Vedomosti.

Ovo su prvi izbori za Državnu dumu od početka pune ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine. Prvi put na izborima za donji dom učestvuju i stanovnici Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, koje je Rusija proglasila svojim regionima. U tim oblastima važe posebni uslovi za organizovanje glasanja zbog ratnog stanja. Ruska Centralna izborna komisija navodi da je bezbednost zbog toga jedan od glavnih organizacionih izazova.

Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova ocenila je da se izbori održavaju u veoma složenim okolnostima, ali da bezbednosna situacija nije razlog da se glasanje odloži. Na biračkim mestima prvi put su određene osobe zadužene za evakuaciju, protivpožarnu zaštitu i sprečavanje mogućih provokacija. Komisija je, prema njenim rečima, pokušala da dodatnim merama pokrije najosetljivije delove izbornog procesa, uz očuvanje njegovih osnovnih pravila.

Veliki deo pažnje tokom kampanje posvećen je bezbednosti i mogućim napadima na izbornu infrastrukturu. Pamfilova je kao jedan od novih izazova pomenula dipfejkove, odnosno mogućnost da se pomoću veštačke inteligencije tokom direktnog prenosa promeni prikaz onoga što se stvarno događa na biračkom mestu. Video-nadzor će, prema najavama Centralne izborne komisije, biti organizovan na biračkim mestima širom Rusije, uprkos problemima koji postoje u pojedinim regionima.

Posebne mere predviđene su i za elektronsko glasanje u slučaju ograničenja internet i drugih komunikacionih veza. Centralna izborna komisija navodi da su resursi potrebni za izborni proces stavljeni na bele liste, kako bi ostali dostupni i u slučaju pojedinih ograničenja prenosa podataka. Komisija će istovremeno testirati elektronsko glasanje uz pomoć niskoorbitalnih satelita u jednom naselju u Nenjeckom autonomnom okrugu, što bi omogućilo glasanje i tamo gde nema stabilne komunikacione mreže.

Uoči glasanja objavljeni su i poslednji rezultati istraživanja javnog mnjenja o odnosu građana prema vlastima, pre nego što počne zakonska zabrana objavljivanja partijskih rejtinga. Prema istraživanju Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM) sprovedenom od 7. do 13. septembra, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu veruje 74,2 odsto ispitanika, što je za 1,1 procenat više nego nedelju dana ranije. Njegov rad na mestu predsednika pozitivno je ocenilo 70,1 odsto ispitanih, dok je rad vlade odobrilo 48,3 odsto. FOM je u svom istraživanju izmerio 71 odsto poverenja u Putina, uz 73 odsto pozitivnih ocena njegovog rada. Ove brojke predstavljaju rezultate konkretnih anketa i ne mogu same po sebi da pokažu izborni rezultat.

VCIOM je istraživanje sproveo na uzorku od 1.600 građana starijih od 18 godina, kombinacijom telefonskih intervjua i terenskog uzorka, uz navedenu maksimalnu grešku od 2,5 odsto. FOM je koristio intervjue sa građanima na mestu stanovanja; u dostavljenim podacima navode se različiti uzorci od 1.500, odnosno 3.000 ispitanika, uz statističku grešku do 3,6, odnosno 2,5 odsto. Objavljivanje novih rejtinga političkih partija zabranjeno je nekoliko dana pre glasanja i tokom samih izbora.

BBC ukazuje da je predstojeći izbor poslanika za Državnu dumu za Kremlj važan ne samo zbog sastava parlamenta već i zbog političke poruke koju želi da pošalje. Vlast izbore vidi kao priliku da pokaže podršku Putinu i ratu u Ukrajini, ali i da u politički sistem uvede ratne veterane. Prema navodima zvaničnika, u izbornoj trci učestvuje gotovo 200 veterana sa ukrajinskog fronta. U prethodnom sazivu Dume, različite partije su se razlikovale po ideologiji i ekonomskim stavovima, ali su kada je reč o ključnim potezima Kremlja uglavnom glasale zajedno.

To potvrđuje i lider Komunističke partije Genadij Zjuganov, koji je sa ponosom govorio o tome da su sve partije zastupljene u prethodnom sazivu podržale 170 zakona povezanih sa ruskom vojnom operacijom. Takve partije nazivaju se sistemskim partijama, one postoje kao različite političke organizacije, ali istovremeno funkcionišu unutar sistema u kojem se ključne inicijative vlasti uglavnom podržavaju bez ozbiljnog političkog sukoba. Zjuganovljevi komunisti su ideološki i ekonomski levo od vlasti, dok su neke druge stranke izraženije nacionalističke, ali ta razlika postaje mnogo manje vidljiva kada se glasa o pitanjima vezanim za rat i politiku Kremlja.

Drugačiji odnos prema ratu ima Jabloko, koje se zalaže za prekid sukoba u Ukrajini. Stranka je najpre bila registrovana za učešće na izborima, ali je ubrzo uklonjena sa partijskog dela izborne trke. Njeni kandidati koji su nastavili da se bore u pojedinačnim izbornim jedinicama suočili su se, prema tvrdnjama same stranke, sa policijskim privođenjima, krivičnim postupcima i zabranama kandidature. Jedan od njih, Grigorij Grišin, tvrdi da vlast na taj način određuje granice dozvoljenog političkog delovanja i da je upravo zahtev za okončanjem rata razlog zbog kojeg je Jabloko potisnuto iz izborne trke. Vlasti, s druge strane, izbore predstavljaju kao transparentne i poštene.