Monetarna politika u svetu rastuće neizvesnosti mora biti fleksibilna i oprezna

Na panelu posvećenom očuvanju monetarne stabilnosti u svetu rastuće neizvesnosti, u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, fokus diskusije bio je na izazovima sa kojima se suočavaju kreatori monetarnih politika, različitim vrstama rizika i mogućim odgovorima ekonomskih politika.

Govoreći o sve složenijem okruženju za vođenje monetarne politike, Filip Lejn (Philip R. Lane), glavni ekonomista i član Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), naglasio je da centralne banke danas više ne mogu da se oslanjaju isključivo na istorijske obrasce ekonomskih šokova.

Pored ekonomskih faktora, sve značajniji uticaj imaju geopolitičke tenzije, promene u međunarodnoj trgovini i finansijama, kao i pitanja nacionalne bezbednosti.

„U ovakvom okruženju potrebno je pažljivo pratiti podatke, biti spreman na brze promene i donositi odluke uz visok stepen opreza“, poručio je predstavnik ECB.

On je istakao da centralne banke i dalje moraju da predstavljaju osnovni scenario kretanja privrede, ali i da jasno komuniciraju rizike koji mogu dovesti do odstupanja od očekivanog toka. ECB zato uz redovne projekcije objavljuje i procene alternativnih scenarija, uključujući posledice geopolitičkih sukoba, promena cena energenata i trgovinskih barijera.

Prema njegovim rečima, u uslovima povećane neizvesnosti nema mnogo prostora za dugoročnije unapred zadate smernice monetarne politike, zbog čega ECB odluke donosi od sastanka do sastanka, oslanjajući se na najnovije podatke.

„Ono čemu težimo je da osiguramo da se da se inflacija uvek vrati na naš cilj od dva odsto u srednjem roku“, kazao je Lejn.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Ivković istakla je da su odluke Evropske centralne banke od velikog značaja za Srbiju zbog snažnih trgovinskih, finansijskih i investicionih veza sa evrozonom. Ipak, ona je naglasila da NBS pažljivo prati spoljne okolnosti i odluke velikih centralnih banaka, ali da ih ne doživljava kao instrukciju već kao važan ulazni podatak za sopstveno odlučivanje.

„Nismo članica evrozone, ali smo duboko povezani sa njenim privredama. Evrozona je naše najvažnije izvozno i uvozno tržište, a najveći deo stranih direktnih investicija dolazi upravo iz zemalja evrozone“, navela je viceguvernerka na panelu „Održavanje monetarne stabilnosti u svetu rastuće neizvesnosti i restrikcija međunarodnih tokova“ („Maintaining Monetary Stability in a World of Rising Uncertainty and Restrictions on International Flows“).

Kako je objasnila, NBS pri donošenju odluka pre svega analizira domaću inflaciju, finansijske uslove, kretanja na deviznom tržištu i druge pokazatelje relevantne za srpsku ekonomiju, a tek potom uzima u obzir međunarodno okruženje.

Ivković je podsetila da je NBS među prvima reagovala na inflatorne pritiske nakon pandemije zaoštravanjem monetarne politike još u oktobru 2021. godine. Kasnije je, u skladu sa promenom inflacionih kretanja, započet i ciklus ublažavanja.

Govoreći o poslednjoj odluci ECB, navela je da povećanje kamatnih stopa za 25 baznih poena nije bilo iznenađenje za NBS, ali da je istog dana Izvršni odbor centralne banke Srbije odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži nepromenjenom, vodeći računa o domaćim inflacionim trendovima i projekcijama.

„Vodimo sopstvenu monetarnu politiku i odluke donosimo u skladu sa uslovima u našoj ekonomiji. Ne postoji automatsko pravilo po kojem reagujemo na poteze ECB“, istakla je Ivković.

Ipak, dodala je da zbog visokog stepena povezanosti sa evrozonom i značajne evroizacije finansijskog sistema Srbije monetarni ciklusi često idu u sličnom smeru.

„Monetarna politika ne može biti izolovana od međunarodnog okruženja, ali ne sme ni biti njegov talac“, navela je viceguvernerka.

Rast inflacije bio bi mnogo veći bez reakcije Vlade

Govoreći o Srbiji, Ivković je navela navela da je međugodišnja inflacija u maju iznosila 3,5 odsto, što je više nego u martu i aprilu, ali da je najveći deo tog povećanja posledica rasta cena nafte na svetskom tržištu, odnosno spoljnog faktora.

Prema njenim rečima, inflacija u Srbiji bila bi znatno viša da Vlada Srbije nije pravovremeno reagovala paketom mera usaglašenih sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Među najznačajnijim potezima izdvojila je smanjenje akciza na gorivo i intervencije iz robnih rezervi, koje su doprinele stabilizaciji tržišta.

„Zahvaljujući kredibilitetu monetarne politike i blagovremenim merama države, inflaciona očekivanja finansijskog sektora ostala su stabilna“, naglasila je.

Ona je podsetila i da MMF ocenjuje monetarnu politiku Srbije kao kredibilnu i doslednu, te da i MMF i NBS očekuju da će se inflacija u srednjem roku stabilizovati oko ciljanih tri odsto.

Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Lev Ratnovski izjavio je da Srbija vodi dobru monetarnu politiku i da MMF prognozira da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,6 odsto, a rast BDP-a 2,8 odsto.

Svetski kongres ekonomista održava se u Beogradu u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika, a tokom pet dana održavaju se plenarne sesije, paneli i diskusije o ključnim ekonomskim i društvenim pitanjima savremenog sveta.