Mali: Fiskalna otpornost važnija od fiskalne stabilnosti

Evropa se suočava sa trajnim promenama u ekonomskom okruženju, zbog čega fiskalna politika više ne može biti posmatrana samo kroz prizmu budžetskog deficita i javnog duga, već kao ključni instrument za očuvanje otpornosti država na krize, ocenili su učesnici panela posvećenog ulozi javnih finansija u savremenim izazovima.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali je u uvodnoj reči na panelu posvećenom fiskalnoj politici, održanom u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Sava centru, rekao da se Evropa ne suočava sa prolaznim krizama, već sa trajnim promenama koje zahtevaju drugačiji pristup ekonomskoj politici.

Kako je naveo, vlade danas istovremeno moraju da odgovore na demografske promene, klimatske izazove, ubrzani razvoj tehnologije i veštačke inteligencije, geopolitičke sukobe, energetsku tranziciju i proces regionalizacije svetske ekonomije.

Mali je istakao da se zbog toga više ne može govoriti samo o fiskalnoj stabilnosti, već o fiskalnoj otpornosti, odnosno sposobnosti države da brzo reaguje na krize i zaštiti građane i privredu.

Kao primer naveo je Srbiju tokom pandemije koronavirusa, kada je država, prema njegovim rečima, među prvima u Evropi obezbedila vakcine i istovremeno podržala privredu milijardama evra kako bi sačuvala radna mesta i poslovanje preduzeća.

On je podsetio i na energetsku krizu nakon izbijanja sukoba u Ukrajini 2022. godine, kada je Srbija uspela da obezbedi energetsku sigurnost za domaćinstva i privredu. Prema njegovim rečima, tome su doprineli fiskalni kapaciteti države, uključujući gotovo pet milijardi evra gotovinskih rezervi i udeo javnog duga od oko 43,7 odsto BDP-a, što je znatno ispod proseka evrozone.

Mali je naglasio da će uspešne biti one vlade koje istovremeno budu ulagale u tehnološki razvoj, posebno veštačku inteligenciju, ljudski kapital, infrastrukturu, rast produktivnosti i energetsku bezbednost.

Šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Sebastian Sosa ukazao je da su nakon energetskog šoka vlade širom Evrope brzo reagovale kako bi zaštitile domaćinstva i kompanije od naglog rasta cena energije.

Prema njegovim rečima, MMF je tada preporučivao da pomoć bude usmerena ka najugroženijim građanima i preduzećima, da bude privremena i da ne narušava tržišne signale koji podstiču racionalniju potrošnju energije.

Sosa je podsetio da je tokom energetske krize 2022. godine oko tri četvrtine mera u Evropi bilo široko postavljeno, bez preciznog ciljanja najugroženijih grupa, što je državne budžete koštalo oko 2,5 odsto BDP-a. Analize MMF-a, kako je naveo, pokazale su da bi puna zaštita najsiromašnijih 30 odsto domaćinstava koštala svega oko 0,9 procenata BDP-a.

On je ocenio da su i tokom najnovijeg talasa rasta cena energije mnoge zemlje ponovile sličan pristup, pri čemu je procenjeni fiskalni trošak za zemlje Zapadnog Balkana i regiona centralne i istočne Evrope oko 0,4 odsto BDP-a.

Sosa je upozorio da visina troška zavisi od trajanja mera i kretanja globalnih cena energije, ali i od fiskalnog prostora kojim pojedine zemlje raspolažu. Mnoge države regiona, kako je rekao, i dalje imaju relativno visok javni dug i ograničene mogućnosti za dodatnu budžetsku podršku.

Govoreći o iskustvu Srbije, Mali je ocenio da je u kriznim situacijama reakcija države neophodna, bez obzira na fiskalni trošak.

„Treba se zapitati kolika bi bila cena da država nije reagovala“, poručio je Mali, dodajući da bi bez pomoći mnoga mala i srednja preduzeća nestala sa tržišta, što bi dugoročno moglo da izazove još veću ekonomsku štetu.

On je naglasio da upravo zato države moraju da stvaraju fiskalne rezerve u periodima stabilnog rasta kako bi imale prostor za intervencije kada nastupe krize.

Sosa se saglasio da su fiskalni „jastuci“ važni za odgovor na šokove, ali je ukazao da pojedine zemlje regiona i dalje imaju znatno veći nivo javnog duga od Srbije. Kao primer naveo je države poput Crne Gore i Severne Makedonije, koje imaju manje prostora za dodatnu budžetsku potrošnju.

Prema njegovim rečima, najbolji rezultati postižu se kada države raspolažu razvijenim sistemima socijalne zaštite, jer tada pomoć može brzo i precizno da bude usmerena ka građanima sa najnižim primanjima, čime se ublažavaju posledice kriza uz znatno manji trošak za javne finansije.