Globalizacija (ni)je kriva za sve

Elhanan Helpman, izraelski ekonomista i profesor međunarodne trgovine na Harvardu, održao je u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Sava centru predavanje o ograničenjima aktuelne globalne ekonomije.

Harvardski stručnjak posmatra globalizaciju pre svega kao jedan od ključnih pokretača ekonomskog napretka, koji je značajno doprineo smanjenju globalne nejednakosti i izvukao milione ljudi iz siromaštva.

Zajedno sa nobelovcem Polom Krugmanom (Paul Krugman) Helpman je bio jedan od pionira takozvane „Nove teorije trgovine“, koja je fokus međunarodne trgovine pomerila sa tradicionalnog koncepta komparativnih prednosti na ekonomiju obima, sklonost potrošača ka većem izboru proizvoda i takozvanu nesavršenu konkurenciju na tržištu.

Iako se Helpman u svom radu primarno fokusira na ekonomske mehanizme, a kulturološke poremećaje i populistički otpor uglavnom prepušta politikolozima i drugim ekonomistima, on ne zanemaruje njihov uticaj. Zajedno sa dugogodišnjim saradnikom, Džinom Grosmanom (Gene Grossman), u svojim radovima prepoznaje opasnost od političkog i protekcionističkog otpora koji može ugroziti globalnu ekonomiju.

U svojoj kultnoj teoriji „Zaštita na prodaju“ (Protection for Sale), Helpman i Grosman objašnjavaju da protekcionizam ne dolazi nužno iz „kulturološkog šoka“, već iz delovanja dobro organizovanih interesnih grupa i lobista koji manipulišu političarima kako bi uveli tarife i zaštitili sopstveni profit.

Nekad i sad

Kroz lupu svetske ekonomije profesor Helpman pokušava da odgovori na pitanje odakle smo došli i kuda idemo.

„Globalizacija je preoblikovala ekonomska shvatanja i državne politike. U poslednjih više od 50 godina teorija i praksa međunarodne trgovine bitno su se promenile. Globalna konkurencija, kao i lanci snabdevanja pre pola veka nisu maltene ni uzimani u obzir razmatranja, dok su danas ključni faktori koji utiču na međunarodnu trgovinu, a da ne govorimo o razlici između količine statističkih pokazatelja koje smo imali na raspolaganju sedamdesetih godina prošlog veka, u odnosu na danas“, napomenuo je Helpman u svom izlaganju pred beogradskom publikom.

Tri analize različitih setova podataka pomažu u evaluaciji rezultata globalizacije, tvrdi poznati ekonomista:

• poređenje odnosa trgovine sa ekonomskim rastom: brži rast nakon Drugog svetskog rata u većini slučajeva ostvarivale su one zemlje koje su ranije „otvarale“ svoju spoljnu trgovinu,
• procena rasta ekonomske nejednakosti: sve do devedesetih godina razvijene zemlje povećavale su svoj jaz u odnosu na države u razvoju, ali se taj trend promenio naglim rastom ovih potonjih, predvođenih najpre snaglim skokom Kine i Indije,
• uticaj na ekstremno siromaštvo: pre 45 godina gotovo 60 odsto svetskog stanovništva živelo je u ekstremnom siromaštvu (sa granicom zarade ispod 2,15 dolara po danu, merenom paritetom kupovne moći za 2017. godine), ali do 2019. taj iznos pao je na između 10 i 15 odsto.

„Pad ekstremnog siromaštva najveći je doprinos globalizacije svetskoj trgovini posle Drugog svetskog rata“, napominje Helpman, jer je krivulja rasta globalne trgovine u posmatranom periodu bila tačno obrnuto proporcionalna krivulji siromaštva.

„Pa zašto je onda globalizacija danas toliko kontroverzna?“, pita se čuveni harvardski ekonomista.

Gubitak autentičnosti

Kako objašnjava, istraživanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuju veoma zanimljive trendove. Recimo, 1992. godine samo 44 odsto Amerikanaca smatralo je međunarodnu trgovinu prilikom za rast, u poređenju sa čak 82 odsto s početka 2026. U suštini, najrazvijenija ekonomija sveta doživljava međunarodnu ekonomiju kao investicionu priliku, dok u isto vreme u manjim zemljama poverenje u te prilike opada.

Razlog leži i u tome da je globalizacija „umešala“ prste i u identifikacionu politiku, koja je brisala kulturološke razlike, gotovo uvek u korist velikih država, što sada dolazi na naplatu i kao predmet diskusije akademaca širom sveta. Globalizacija se krivi za brisanje autentičnosti.

Ovaj politički momenat nije imanentan isključivo na manje ekonomije – to se posebno videlo na primeru uspona Donalda Trampa (Donald Trump) u SAD.

„Moja poruka je da globalizacija sama po sebi nije bila neuspešna, nego da njen uspeh zavisi od prilagođavanja svake zemlje ponaosob. Kada su politike prilagođavanja novim trendovima bile zakasnele i neuspešne, ekonomske posledice su bile negativne, a tada svi upiru prstom u globalizaciju kao glavnog krivca“, navodi Helpman, i kao najbolji primer tog prilagođavanja navodi promene do kojih je došlo zbog naglog usvajanja novih tehnologija. Ko ih je prvi prihvatio, najčešće se bolje snašao i u ekonomskom smislu.

Drugim rečima, i globalizacija je podložna trendovima koji se dešavaju mimo ili u okviru nje.

„Uprkos unilateralnoj poruci prvobitnog globalizma, ničiji put nije bio identičan i ne treba zbog pojedinih loših stvari brisati celokupne rezultate“, poručuje Elhanan Helpman.

Opasnost od istorijskog ponavljanja

Helpman često podseća na istorijske podatke prema kojima globalizacija nije linearan proces. On navodi primer perioda između dva svetska rata (1918-1939), kada su nepovoljne trgovinske politike i protekcionizam drastično srozali globalnu trgovinu (sa skoro 10 odsto na manje od pet odsto svetskog BDP-a). Time potvrđuje da pogrešne političke odluke mogu unazaditi svetsku ekonomiju.

Međutim, u svom predavanju u beogradskom Sava Centru, ovaj renomirani harvardski stručnjak istakao je da aktuelna geopolitička i globalna ekonomska situacija najviše podseća na “pregrupisavanje” koje se zbivalo uoči Prvog svetskog rata.

Trgovinske politike sve više se koriste kao instrument geopolitičkg uticaja (primer Trampovih carinskih tarifa ili kineskog preplavljivanja jeftinom robom). Upravo su SAD i Kina poslednjih decenija nudile trgovinske subvencije manjim zemljama, u zamenu za politička savezništva.

„Potrebno je duboko shvatanje postojećih tenzija u internacionalnoj ekonomiji. Uspeh uvek dolazi u kombinaciji temeljnih analiza i uspešnih adaptacija. Akademici će i u narednim godinama puno vremena provesti u evaluaciji industrijskih politika različitih zemalja, protekcionizma, automatizacije procesa, trgovinskih ucena i promena u lancima snabdevanja. Trendovi se ubrzavaju, ali ni istraživanja nemaju nameru da stanu. Naš zadatak, stoga, nije da slavimo niti kritikujemo bez argumenata domete globalizacije, nego da probamo da je razumemo u njenoj celini. Jedino tako shvatićemo odakle dolazimo i kuda idemo“, zaključio je Helpman na kraju svog izlaganja.