Problemima u NIS-u pridružila se i Železara – Pada proizvodnja čelika

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvih sedam meseci ove godine međugodišnje je iznosio 3,5 odsto, objavljeno je u novom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Posmatrano sa proizvodne strane, osim sektora snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koji beleži blagi pad, svi ostali sektori ostvaruju realni međugodišnji rast aktivnosti, navodi se u ovoj publikaciji.

Kako se dodaje, ostvareni realni rast BDP-a od početka 2026. svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Industrijska proizvodnja je od januara do jula ove godine povećana za skromnih 0,3 odsto u odnosu na isti period 2025. godine, dok je prerađivačka industrija uvećana za 1,3 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega proizilazi i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom. 

U prvih sedam meseci 2026. godine izvozom je pokriveno 82,7 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je stopa pokrivenosti  iznosila 79,4 odsto. Srbija je, prema evidenciji Eurostata, u istom periodu u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo, navodi se u analizi.

Rast neto zarada u prvoj polovini 2026. u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 8,2 odsto realno.

Inflacija je u junu i julu smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou i iznosila je 0,2 odsto i minus 0,2 procenta, dok je međugodišnja inflacija u ova dva meseca isznosila 2,7 odsto i 1,9 procenata.

Time je realni rast zarada znatno nadmašio inflaciju, što dodatno podržava rast domaće  potrošnje. Ovako značajno smanjenje međugodišnje inflacije posledica je kretanja njene nebazne komponente usled smanjenja cena hrane, imajući u vidu izuzetan rod i pad cena voća i povrća. Od 27 zemalja članica EU, manju međugodišnju inflaciju od Srbije u julu 2026. imalo je svega šest zemalja, ocenjuju ekonomisti MAT-a.

Pad industrije u julu

Industrijska proizvodnja je u julu bila za 2,3 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine. Julska redukcija proizvodnje vratila je dugoročni trend ciklus na kolosek stagnacije, odnosno u period u kome nema značajnijeg rasta ni pada.

Posmatrano po sektorima, u julu je međugodišnji rast ostvaren u rudarstvu od tri procenta, dok je u prerađivačkoj industriji i u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji ostvaren pad proizvodnje od minus 1,6 odsto, odnosno minus 8,8 odsto, respektivno posmatrano.

Kumulativno posmatrano, ukupna industrijska proizvodnja u prvih sedam meseci ove godine je za 0,3 odsto veća nego u istom periodu prošle. Jedini rast ostvarila je prerađivačka industrija od 1,3 odsto, dok ostali sektori beleže pad – rudarstvo  od 0,1 odsto a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 4,8 odsto.

Izvor: MAT

“Još krajem prošle godine u MAT-u smo ocenili da će prerađivački sektor u 2026. poslovati u nepovoljnijim uslovima, te da sledi usporavanje aktivnosti, pre svega, zbog problema u proizvodnji NIS-ove Rafinerije. Njena aktivnost je i dalje podložna znatnim oscilacijama uprkos porastu proizvodnje tokom marta i aprila, kada je rezultat prevazišao i najoptimističnije prognoze”, navodi se u publikaciji.

Prerađivački sektor je u julu zabeležio međugodišnju kontrakciju aktivnosti nakon pet meseci u kojima se proizvodnja stabilno uvećavala. 

Pet oblasti je dalo značajniji doprinos rastu a među njima se posebno ističe proizvodnja motornih vozila i prikolica Slede proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu, proizvodnja električne opreme, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala.

Međutim, zbirni doprinos ovih pet oblasti u julu od 2,2 p.p. anuliran je od strane samo tri oblasti – proizvodnje koksa i derivata nafte, proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnje osnovnih metala.

Problem poslovanja Rafinerije nije rešen

“Prema tome, problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, a njene performanse u julu su iznova generisale izrazito negativan efekat na dinamiku celog prerađivačkog sektora”, pišu ekonomisti okupljeni oko MAT-a.

Kako ocenjuju, proizvodnja koksa i derivata nafte više ne prednjači u usporavanju prerađivačkog sektora jer je u sve većem problemu i proizvodnja osnovnih metala.

Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu, što je ograničilo snabdevanje i prekinulo kontinuitet proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo.

To je direktno pogodilo oblast proizvodnje koksa i derivata nafte, koja je u julu zabeležila negativan doprinos od -1,3 p.p. S obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije, njen zastoj ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije.

S druge strane, proizvodnja osnovnih metala u Železari Smederevo suočena je sa pooštrenim protekcionističkim merama Evropske unije. Dakle, obe ove oblasti proizvodnje su limitirane isključivo eksternim ograničenjima.

Da različiti oblici protekcionističkih mera EU značajno otežavaju i proizvodnju u Železari Smederevo najbolje ilustruje kretanje trenda fizičkog obima proizvodnje u oblasti proizvodnja osnovnih  metala. Naime, plasman gvožđa i čelika iz Srbije u EU regulisan je sistemom autonomnih kvota (zaštitnih mera) koje je EU uvela još 2019. godine, a situacija je od 1. jula 2026. godine dodatno i drastično pooštrena.

EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota, umesto dosadašnjih oko 820.000 tona, limit za bescarinski izvoz čelika iz Srbije u EU smanjen je na oko 410.000 tona godišnje, što je približno petina proizvodnje Železare, uz istovremeno udvostručavanje carine  na izvoz koji premašuje taj limit. Umesto dosadašnjih 25 odsto, sada važi 50 procenata, što izvoz preko limita čini ekonomski potpuno neisplativim.

Nova pravila donose i strožu kontrolu porekla. Uvedena je obaveza podnošenja podataka o tome gde je čelik prvi put istopljen i liven. Cilj ove mere Brisela je da spreči kineske i druge kompanije da koriste fabrike u trećim zemljama poput Srbije za zaobilaženje barijera, što stavlja  dodatni administrativni i regulatorni pritisak na  smederevsku železaru koja je u kineskom  vlasništvu, ocenjeno je u MAT-u.