Zbog čega je koridor Via Dinarica najveća razvojna šansa Zapadne Srbije?

Dok se globalni turistički sektor ubrzano pomera od masovnih, prenaseljenih destinacija ka autentičnim, održivim i „outdoor“ iskustvima, regionalni planinski masiv Dinarida postaje jedan od potencijalno turistički nainteresantnijih koridora na turističkoj mapi Evrope.

Via Dinarica se proteže na više od 2.000 kilometara i povezuje sedam zemalja – od Slovenije i Hrvatske, preko Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, pa sve do Albanije, i predstavlja razvojnu platformu za oživljavanje ruralnih krajeva, podsticanje lokalnog preduzetništva i jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.

Ovaj planinski koridor funkcioniše kroz tri glavne paralelne trase. Plava linija prati obalu Jadranskog mora, spajajući morsku obalu sa priobalnim planinama, bela linija obuhvata najviše vrhove i visoke Dinaride namenjene pretežno iskusnim alpinistima i visokogorcima, dok zelena prolazi kroz unutrašnje šumovite i zelene predele Dinarida, idealne za rekreativce, bicikliste, raftere i ljubitelje seoskog turizma.

Ovaj koridor oslanja se na raznovrsnost prirodnih i kulturnih dobara regiona, pretvarajući prirodni potencijal u održiv turistički proizvod.

Iskustva iz Bosne i Hercegovine u kojoj se ovaj projekat razvija godinama unazad, pokazuju koliko su finansijski podsticaji značajni za ovaj sektor. Kroz treću fazu projekta koji finansira Italijanska agencija za razvojnu saradnju (AICS), a sprovodi UNDP, u proleće 2026. godine izabrano je čak 18 novih projekata.

Cilj je unapređenje smeštajnih kapaciteta i diverzifikacija održive ponude poput uvođenja e-bicikala duž Ćiro staze, razvoja avanturističkih i eko-parkova u Konjicu i Srebrenici do proširenja ruralnih domaćinstava od Kalinovika do Bosanske Krupe i podizanje konkurentnosti malih lokalnih pružalaca usluga.

Srbija na Zelenoj stazi: Koridor koji spaja 12 opština

Za privredu Srbije integracija u ovaj regionalni koridor predstavlja strateški pomak. Preko prekograničnog projekta Zapadna Srbija se već povezala sa Bosnom i Hercegovinom u dužini od 350 kilometara. Međutim, obuhvat staze kroz Srbiju znatno je širi i predstavlja pravi privredni i turistički arterijski sistem jugozapadne i zapadne Srbije.

Zeleni koridor u Srbiji proteže se kroz čak 12 opština i gradova, od Nacionalnog parka Tara i Bajine Bašte, preko Čajetine i Zlatibora, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Sjenice, Ivanjice, Raške, pa sve do Tutina, Užica, Kraljeva i Novog Pazara.

Ova trasa ne spaja samo planinske vrhove, već povezuje zaštićena prirodna dobra, kulturno-istorijsku baštinu i lokalna poljoprivredna domaćinstva, nudeći putnicima jedinstven uvid u tradiciju i gastronomiju ovog kraja.

Dosadašnje aktivnosti pokazale su da postoji ozbiljna infrastruktura, ali i velika potreba za standardizacijom i digitalizacijom ponude. Region poseduje izuzetne prirodne kapacitete za hajking, planinski biciklizam, rafting i ruralni turizam.

Ipak, glavni izazov za srpsku turističku privredu do sada je bila fragmentisanost jer su mali lokalni pružaoci usluga, seoska domaćinstva i mikropreduzeća često delovali izolovano, van savremenih digitalnih tokova prodaje i bez integrisanih turističkih paketa.

Projekat UNDP Srbija: Od lokalnog domaćinstva do globalnog tržišta

Kako bi se ovaj potencijal pretvorio u konkretan ekonomski rezultat, u periodu od avgusta do novembra 2026. godine sprovodi se pilot-projekat koji realizuje UNDP Srbija u saradnji sa Asocijacijom turističke industrije Srbije (ATIS) i mrežom lokalnih partnera.

Kako su u ATIS-u kazali za Biznis.rs, fokus ove inicijative je na tome kako prepakovati tradicionalnu ponudu u digitalno doba i omogućiti da se turistička potrošnja šire rasporedi u lokalnoj zajednici.

“Poseban akcenat stavljen je na podršku malim i srednjim preduzećima (MSP), lokalnim preduzetnicima, kao i na preduzeća i domaćinstva koja vode žene, čime se postiže važna inkluzivna komponenta projekta”, kazao je direktor ATIS-a Dejan Veselinov.

Kroz ovaj projekat trebalo bi redefinisati poziciju Srbije na ovm koridoru, a plan je da tokom jeseni bude kreirano tri do četiri konkretna, visoko standardizovana turistička proizvoda koji spajaju aktivni odmor sa autentičnim lokalnim iskustvima i gastronomijom.

Veselinov kaže da će lokalni pružaoci usluga dobiti direktnu podršku za uvođenje digitalnih sistema plaćanja i integraciju na vodeće e-commerce platforme. Svi novorazvijeni paketi biće plasirani i promovisani preko nacionalne platforme VisitSerbia.rs, čime se direktno otvaraju vrata ka inostranim i domaćim gostima.

Za potrebe efikasnijeg upravljanja destinacijama biće kreiran vizuelni pregled ključnih turističkih podataka, a ovaj alat omogućiće lokalnim turističkim organizacijama i donosiocima odluka da na osnovu realnih podataka prate tokove posetilaca, potrošnju i trendove potražnje.

Via Dinarica kao velika poslovna šansa

Za razliku od klasičnog, odmarališnog turizma, gde najveći deo profita ostaje u velikim hotelskim lancima, model Via Dinarica funkcioniše po principu direktne inkluzije.

Savremeni turista koji je sklon avanturizmu ne traži luksuz već autentičnost, on plaća lokalnog vodiča, kupuje sir i med direktno na poljoprivrednom gazdinstvu u Sjenici ili Ivanjici, iznajmljuje opremu u Priboju i noći u seoskom domaćinstvu na Tari.

Aktivni turizam generiše višu stopu lokalne potrošnje po gostu, dok ujedno produžava turističku sezonu na celu godinu.

Spajanjem vrhunske prirode jugozapadne Srbije sa savremenim digitalnim alatima i regionalnom prepoznatljivošću rute, Srbija dobija priliku da svoje najnerazvijenije opštine pretvori u održive i profitabilne turističke mikrolokacije.

Via Dinarica bi na taj način prevazišla značaj staze za planinare i postala moderan zeleni koridor za održivi biznis.