„Ako je malina naš strateški proizvod onda svaki restoran mora da ima sok od maline“

Turistička industrija Srbije mogla bi više da koristi veštačku inteligenciju u mnogim procesima, od marketinga do prodaje, što bi joj donelo uštede i u vremenu i u novcu, ali je za razvoj i privlačenje turista i dalje ključno poverenje koje se razvija pre svega na osnovu ličnih kontakata.

Ovo je jedan od zaključaka panela regionalne konferencije o upotrebi veštačke inteligencije u turizmu – “AI u turizmu: od eksperimenta do standarda“, koji je bio posvećen primeni veštačke inteligencije u marketingu i promociji turističkih destinacija i usluga.

Direktor Asocijacije turističke industrije Srbije (ATIS) Dejan Veselinov rekao je da je veštačka inteligencija ubrzala sve tokove i doprinela da se sa strane promocije profiliše takva vrsta korisnika usluga u smislu i kreiranja turističkih proizvoda i kreiranja iskustva.

“Ljudi danas ne putuju samo da bi videli određene atrakcije, već da bi doživeli neko iskustvo, i sve više se personalizuju ka svom putovanju, a AI je tome doprineo. Ti kupci su, sa druge strane, mnogo svesniji šta žele, a oni koji pružaju usluge mogu kroz promociju i kroz AI da dokuče šta su njihova interesovanja i da shodno tome naprave i vrstu ponude koja im odgovara”, objasnio je Veselinov.

Veštačka inteligencija je, prema njegovom mišljenju, doprinela boljoj ravnoteži onoga što je brend identitet, odnosno ono kako mi želimo da nas vide, i brend imidža – kako nas drugi vide.

Govoreći o tome da li će AI u potpunosti zameniti klasične oblike promocije i marketinga, Veselinov je ocenio da je to najviše generacijsko pitanje jer su mladi potpuno navikli na tu tehnologiju, a promene se dešavaju veoma brzo.

„Ko će koga zameniti zavisi od generacija, ali vi kao kompanija morate da vidite ko su vaši konkretni turisti, koji je njihov profil, da li su mladi ili srednjih godina i da se onda prilagodite. Međutim, ne treba zaboraviti da je ključna reč u turizmu poverenje. Vi morate da steknete poverenje u onoga ko vam pruža tu uslugu“, kazao je direktor ATIS-a.

Direktor u HUB 201 Stefan Badža nema dilemu da će sve biti zamenjeno agentima tehničke inteligencije jer su prednosti njenog korišćenja velike, pre svega zbog toga što omogućava potpunu personalizaciju agende za putovanja u skladu sa svim ličnim preferencijama za mnogo kraće vreme.

Kada je reč o turističkim poslenicima, opasnost vidi u tome što se oni koji ne budu nudili dovoljno informacija o svojoj destinaciji, turističkom proizvodu ili usluzi neće nalaziti na pretraživačima i indeksiranim stranicama sa kojih AI kupi informacije i jednostavno se neće nalaziti ni u AI pretragama.

Badža smatra da već sada AI agenti mogu uspešno da zamene fizičke turističke agente i da daju mnogo veći i kvalitetniji opseg informacija jer mogu da urade mnogo bolju i sveobuhvatnu pretragu. Ali, isto tako AI može biti od velike pomoći nekom manjem hotelu, na primer, da napravi niz marketinških i promotivnih sadržaja po mnogo nižoj ceni i za vrlo kratko vreme.

Što se tiče turističke industrije u celini, evidentno je da će joj biti potrebna sveobuhvatna strategija koja će obuhvatiti sve turističke subjekte i njihove usluge i prilagoditi ih AI alatima kako bi ostali na mapi i unapredili svoje poslovanje, ocenio je on.

Kada je reč o tome kako bi naša zemlja kao turistička destinacija mogla da iskoristi veštačku inteligenciju u cilju bolje promocije i privlačenja više turista. Dejan Veselinov kaže da Srbija mora da kreira proizvode koji će ljudima donositi iskustvo i ti proizvodi moraju da budu autentični. Bez obzira na to da li u tome učestvuje AI ili ne.

„Šta to konkretno znači? Imate oblike turizma – ruralni turizam, gastronomija, aktivni turizam… Iz oblika turizma proizilazi turistički proizvod. Ako govorimo o aktivnom turizmu to je hajking, treking, pešačenje, planinarenje… A onda iz tih proizvoda proizilaze paketi. To vam je – jahaćete konja, gledaćete divne predele, imaćete priliku da očistite štalu, spavate na senu, zasadite kormpir”, objasnio je Veselinov.

Sa druge strane, koliko je važna originalnost potkrepio je primerom svojevremene promocije knjige i turističke ture kroz beogradske lagume na sajmu turizma u Berlinu, što su svi mediji preneli i na taj način promovisali srpsku prestonicu kao takvu vrstu destinacije. Zahvaljujući originalnosti i bez ikakve dodatne reklame.

Međutim, opasnost koja ovde vreba jeste u tome da se ne pošalje previše ulepšana slika iza koje ne postoji realno iskustvo i doživljaj, pa se gost razočara kada dođe i potpuno izgubi poverenje. To je najgore što u turizmu može da vam se desi, ističe Veselinov.

„Morate da pratite ono što pričate. Ako pričamo da je malina naš strateški proizvod, ne možemo da idemo i samo pričamo kako smo najveći izvoznici malina, da je to najkvalitetnija, najuskusnija malina. Moramo u svakom kafiću i restoranu u Srbiji da imamo kolač od malina, sok od malina, šejk od malina, sve što može da se napravi od malina. I tako brendirate jedan proizvod”, kaže Veselinov.

Ono što je isto tako važno da bi se jedna turistička destinacija razvijala i imala dobru promociju – lokalno stanovništvo mora da veruje u to.

„Turisti koji dolaze prate šta rade lokalci. Ako niko od nas ne traži u restoranu sok od maline i ako mi to ne preporučujemo, onda ništa nismo uradili“, istakao je direktor ATIS-a.