Evropa može znatno da uštedi na ulaganja u elektro-mrežu za punjenje e-vozila

Rast prodaje i broja električnih vozila u svetu narednih godina trebalo bi da bude u usponu, samim tim javlja se potencijalni problem u vidu električne energije, odnosno kapaciteta mreža za punjenje. Ipak, novo istraživanje pokazuje da je moguće uštedeti struju, ali da je za to potrebna dobra priprema i dodatna ulaganja u infrastrukturu.

Evropa bi mogla da uštedi više od 10,6 milijardi evra na ulaganjima u elektrodistributivnu mrežu boljim korišćenjem postojećih kapaciteta mreže, kako bude rastao broj električnih vozila, pokazuju rezultati istraživanja kompanije Siemens.

Ovo istraživanje su zajednički naručili EIT Urban Mobility, ChargeUp Europe i ACEA (Asocijacija proizvođača automobila Evrope), i prema rezultatima procenjuje se da bi do 2030. godine za elektrodistributivnu mrežu bilo potrebno 24,7 milijardi evra ulaganja kako bi se odgovorilo na očekivani rast broja električnih vozila (EV).

U scenariju inteligentnog upravljanja opterećenjem koje stvaraju električna vozila, ta potreba mogla bi da bude smanjena na oko 14,1 milijardu evra.

Studija Electricity Grids in Europe analizira kako bi očekivani rast broja putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila na baterijski električni pogon mogao da utiče na elektrodistributivne mreže u 27 zemalja EU i tri zemlje Evropskog ekonomskog prostora (EEA), prenosi ACEA.

Na osnovu šest tipova urbanih sredina, model je primenjen na 64 urbana centra kako bi se procenilo na koji način ulaganja, digitalizacija i fleksibilnost mogu da pripreme evropske elektroenergetske mreže za prelazak na mobilnost sa nultom emisijom, na najefikasniji i troškovno najpovoljniji način.

Očekuje se da će korišćenje električnih vozila u narednim godinama imati snažno ubrzanje. Prema Siemensovom modelu rasta, do 2030. godine baterijska električna vozila trebalo bi da čine 27,3 odsto putničke automobilske flote u Švedskoj, 15,7 odsto u Nemačkoj, 4,6 u Italiji, 4,5 u Španiji i 2,5 odsto u Poljskoj, što predstavlja rast od 3,4 do 5,3 puta u odnosu na nivoe iz 2024. godine.

Studija ispituje ulogu upravljanja opterećenjem električnih vozila (EV Load Management), odnosno kontrole snage punjenja električnih vozila gotovo u realnom vremenu kako bi se sprečilo preopterećenje mreže tokom perioda najveće potrošnje električne energije, uključujući mernu i komunikacionu infrastrukturu potrebnu za tu svrhu. U kombinaciji sa digitalizacijom mreže, pametno punjenje omogućava elektroenergetskim mrežama da bolje koriste postojeće kapacitete, smanjujući potrebu za jačanjem mreže, uz istovremeno pouzdano priključenje miliona električnih vozila. Međutim, ono ne eliminiše potrebu za fizičkim jačanjem mreže.

Očekuje se da će elektrifikacija komercijalnog saobraćaja u nekoliko tržišta napredovati još brže.

Kada je reč o lakim komercijalnim vozilima, predviđa se da će tržišni udeo baterijskih električnih vozila (BEV) dostići 22,7 odsto u Švedskoj, 9,1 u Nemačkoj i 5,9 odsto u Poljskoj, pri čemu se očekuje da će broj električnih kombija u Poljskoj tokom tog perioda biti gotovo deset puta veći. Kako logističke kompanije sve više elektrifikuju svoje flote kako bi ispunile klimatske ciljeve i ciljeve u pogledu kvaliteta vazduha u gradovima, biće sve važnije obezbediti da elektroenergetske mreže mogu da podrže punjenje vozila u depoima i punjenje komercijalnih vozila.

Analiza takođe pokazuje da mesto i vreme punjenja vozila značajno utiču na lokalnu potražnju za električnom energijom. Modelirajući odvojeno punjenje kod kuće, na radnom mestu, na javnim punjačima, tokom putovanja i u depoima, studija pokazuje da se očekuje da će oko 55–62 odsto vlasnika električnih vozila u reprezentativnim gradovima do 2030. godine imati pristup punjenju kod kuće. To ukazuje na sve veći značaj niskonaponskih distributivnih mreža u procesu elektrifikacije Evrope.

Ova pretpostavka modela zasniva se na podacima o stambenom fondu i očekivanom rastu broja električnih vozila, dok raspon od 55 do 62 odsto odražava razlike između Stokholma, Minhena, Barselone, Rima, Kila i Krakova. Nalaz dodatno potvrđuje značaj usklađivanja razvoja infrastrukture za punjenje sa lokalnim planiranjem elektroenergetske mreže.

Potrebe za ulaganjima u mrežu značajno se razlikuju širom Evrope

Među ključnim nalazima studije ističe se da će rast broja električnih vozila opteretiti elektrodistributivne mreže širom Evrope. U 64 analizirana urbana centra očekuje se da će se broj BEV vozila do 2030. godine povećati 3,8 puta, a svaki od tih centara moraće da ojača elektrodistributivnu mrežu kako bi mogao da prihvati taj rast.

Najveći pritisak biće na niskonaponskoj mreži. Čak 77,7 odsto ulaganja u fizičko jačanje elektroenergetske mreže biće potrebno na niskonaponskom nivou, uglavnom zbog punjenja električnih vozila kod kuće.

Potrebe za ulaganjima u mrežu značajno se razlikuju širom Evrope. Centralna Evropa ima najveći udeo u potrebnim ulaganjima, a slede nordijske zemlje, Istočna Evropa i Južna Evropa.

Svih 64 analizirana grada suočavaju se sa značajnim potrebama za ulaganjima. Iako najveća metropolitanska područja zahtevaju najveća ulaganja, svakom analiziranom gradu biće potrebno jačanje elektrodistributivne mreže kako bi mogao da odgovori na rastuću potražnju za električnom energijom koju donosi sve veći broj električnih vozila.

Gradovi sa manjim pristupom privatnom punjenju kod kuće više će se oslanjati na javnu infrastrukturu za punjenje. To dodatno naglašava potrebu za usklađivanjem razvoja infrastrukture za punjenje sa planiranjem elektroenergetske mreže, navodi se u analizi.

 IEA: Kućno punjenje EV može predstavljati najveće pojedinačno opterećenje u domaćinstvu

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je u svom izveštaju iz maja, obradila pametno punjenje V2G ( Vehicle-to-Grid –  kada je automobil priključen na odgovarajući dvosmerni punjač, struja može da ide i iz baterije automobila nazad u elektroenergetsku mrežu) i uticaj EV-a na distributivnu mrežu.

Ova organizacija navodi, između ostalog, da kućno punjenje električnih vozila može predstavljati najveće pojedinačno opterećenje u domaćinstvu i da pomeranje vremena punjenja može smanjiti suvišna opterećenja i buduće potrebe za ulaganjima u mrežu.

IEA ocenjuje da nedostatak kapaciteta mreže postaje jedno od ključnih ograničenja za priključivanje novih proizvodnih kapaciteta, skladišta i potrošača. Navodi i da će do 2030. godišnja ulaganja u elektroenergetske mreže globalno morati da porastu za oko 50 odsto u odnosu na sadašnjih oko 400 milijardi dolara.

U Evropi je broj javnih punjača tokom 2025. porastao oko 20 odsto, a IEA istovremeno projektuje dalji veoma snažan rast potrebe za javnim kapacitetom do 2035.