Šta poreska kontrola priznaje kao trošak kada se privatna svojina koristi u poslovne svrhe?

U poslovanju preduzetnika često postoji dilema da li privatna imovina može da se koristi za potrebe obavljanja delatnosti, kao i kako se u tom slučaju evidentiraju troškovi. Posebnu pažnju privlači situacija kada preduzetnik želi da koristi sopstveni lokal, stan, garažu ili drugu imovinu, jer se takav odnos ne može urediti klasičnim ugovorom između dve strane.

Kod poreskog tretmana prihoda od nepokretnosti prvo je potrebno utvrditi šta se prema zakonu smatra nepokretnošću. U ovu kategoriju spadaju zemljište, stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, kao i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti i njihovi delovi.

Poreski savetnik Milan Radošević kaže u razgovoru za Biznis.rs da fizičko lice može svoju nepokretnost dati u zakup pravnom licu, ali tada nastaje posebna poreska obaveza na strani zakupca.

„Kada je isplatilac zakupnine pravno lice, ono je dužno da obračuna i plati porez na prihod od nepokretnosti kao porez po odbitku. Porez se obračunava prilikom svake isplate zakupnine, što znači da se poreska obaveza vezuje za konkretnu isplatu prihoda od zakupa“, objašnjava naš sagovornik.

On dalje dodaje da preduzetnik i njegova delatnost sa aspekta pravnog subjektiviteta nisu dve različite osobe.

„To znači da preduzetnik ne može sam sa sobom da zaključi ugovor, na primer ugovor o zakupu sopstvenog lokala. Takav ugovor nema pravno dejstvo. Drugim rečima, vlasnik imovine ne može istovremeno biti i zakupodavac i zakupac u okviru istog odnosa samo zato što je imovinu namenio poslovanju“, navodi Radošević.

Ipak, to ne znači da preduzetnik ne može da koristi sopstvenu imovinu u poslovne svrhe. Naprotiv, privatna imovina može biti stavljena u funkciju poslovanja, ali je važno da postoji odgovarajući osnov i dokumentacija kojom se može dokazati da se određena imovina zaista koristi za obavljanje delatnosti.

„Ukoliko vlasnik lokala želi da u njemu obavlja maloprodajnu delatnost, nije potrebno da sam sa sobom zaključuje ugovor o zakupu. Umesto toga, može doneti odluku o korišćenju svoje imovine u poslovne svrhe. Na osnovu stvarnog korišćenja prostora za potrebe delatnosti, određeni troškovi njegovog održavanja mogu biti evidentirani u poslovnim knjigama“, kaže naš sagovornik.

To se, između ostalog, odnosi na tekuće troškove povezane sa korišćenjem poslovnog prostora, poput komunalnih usluga. Međutim, činjenica da je određena imovina u vlasništvu preduzetnika sama po sebi nije dovoljna da svi troškovi povezani sa tom imovinom budu priznati kao poslovni rashod.

Radošević ukazuje na slučajeve u kojima preduzetnici u knjigovodstvu evidentiraju troškove celokupne imovine koju poseduju, bez obzira na to da li se ona koristi za poslovanje. Takav način postupanja nije u skladu sa pravilima, jer se prilikom poreskog tretmana mora posmatrati stvarna namena imovine.

„Ključno pitanje je, dakle, da li se određena imovina koristi za obavljanje poslovne delatnosti ili za privatne potrebe. Ukoliko se koristi poslovno, potrebno je obezbediti dokaz za takvu namenu. To može biti odluka o korišćenju imovine, ali je važno i da stvarno stanje odgovara dokumentaciji“, navodi poreski savetnik.

Isti princip primenjuje se i tokom poreske kontrole. Poreski inspektori ne posmatraju samo ono što je evidentirano u poslovnim knjigama, već i stvarnu namenu i način korišćenja imovine. Troškovi tekućeg održavanja imovine koja se koristi za obavljanje delatnosti mogu biti priznati kao poslovni trošak. Na taj način oni utiču na poreski bilans i smanjuju osnovicu za obračun poreza na prihod od samostalne delatnosti.

Drugačija je situacija kada preduzetnik koristi imovinu koja nije njegova. Tada može da zaključi ugovor o zakupu sa vlasnikom imovine. Predmet zakupa može biti pokretna ili nepokretna imovina, a ugovorom se utvrđuju najvažniji elementi, među kojima su iznos zakupnine i način njenog plaćanja.

„Kod zakupa nepokretnosti od drugih fizičkih lica posebno je važno obratiti pažnju na poreske obaveze. Preduzetnik tada može imati obavezu da podnese poresku prijavu i obračuna porez na prihod od zakupa. Kod izdavanja poslovnog prostora, kao što su lokali i kancelarije, poreski tretman zavisi od toga ko je zakupac. Kada nepokretnost iznajmljuje fizičko lice, a zakupac je pravno lice, poresku obavezu preuzima pravno lice koje isplaćuje zakupninu“, objašnjava Radošević.

Vlasniku se preporučuje da proveri da li će firma biti prijavljena na adresi objekta.

„Takođe je korisno proveriti poslovanje i likvidnost zakupca, kako bi se smanjio rizik od problema sa redovnim plaćanjem zakupnine“, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.