Hobista pronašao neprocenjivo rimsko blago

Oliver Ridl (Riedl) je obučen i registrovan tragač za dragocenostima iz hobija. Jednog običnog dana, detektor metala mu je zapištao na jednoj sasvim običnoj njivi u oblasti Kelna. U zemlji je pronašao srebrni rimski novčić. Zatim još jedan, pa još jedan. Kada je iskopao petnaestak novčića, procenio je da ni dan ni njiva ipak nisu obični, pa je pozvao službu za zaštitu spomenika (LVR).

„Bilo mi je jasno da se u zemlji nalazi nešto veće“, rekao je Ridl.

Potragu i kopanje nastavili su arheolozi i na lokaciji pronašli 934 rimska denara od srebra, ukupne mase veće od tri kilograma. LVR je navela da je Ridl naleteo na najveće nalazište novčića iz vremena cara Hadrijana u Nemačkoj, odnosno peto po veličini u svetu, piše agencija DPA.

Arheolozi otkriće opisuju kao „senzacionalno“ i pretpostavljaju da je blago zakopano u drugoj četvrtini II veka. Ti novčići su sada prvi put izašli pred javnost, u Pokrajinskom muzeju u Bonu.

Car Hadrijan je vladao od 117. do 138. godine nove ere i pre svega je poznat po zidu koji je podigao u severnoj Engleskoj.

Većina otkrivenih novčića je starija, iz I veka, a najstariji je iz 148. godine pre nove ere, iz vremena Republike. Dakle, taj novčić je već u opticaju bio više od 270 godina kada je zakopan, ali još je bio važeće sredstvo plaćanja.

Zašto je toliko novca zakopano? „Možemo samo da nagađamo“, rekao je direktor LVR Ajk Klasen (Eich Claßen). „Vrlo verovatno je neko želeo da tako sigurno sačuva taj novac, jer banaka još nije bilo.“

Naravno, nejasno je zašto novac nikada nije otkopan. Možda je, rekao je arheolog, vlasnik umro a da nikome nije otkrio tajnu. U vreme zakopavanja, 934 denara iz njive u Veselingu je bila pozamašna svota, rekla je naučna saradnica LVR Rahel Ote (Otte).

Rimski legionar je tada imao godišnju platu od 300 denara, od čega mu je država otprilike polovinu oduzimala za hranu i opremu. Dakle, godišnje je na ruke dobijao oko 150 denara.

Za 900 denara morao je celu platu da štedi šest godina. Vrednost srebra danas je oko 6.000 evra, dodala je Oteova, ali vrednost otkrića, posebno naučna, neprocenjiva je.

Ispredanja priče radi, moguće je da je vlasnik novčića živeo na rimskom poljoprivrednom dobru u tom kraju. Područje je u to vreme bilo pod gradom Kolonija Klaudija Ara Agripenijuma, današnjeg Kelna. Grad je tada imao oko 20.000 stanovnika, imao je hramove, vile sa mozaicima na podovima, kupatila, i ratnu flotu na Rajni. U okolini je bilo mnogo poljoprivrednih imanja.

Klasen ne propušta da pohvali nalazača. „Zahvaljujući njegovoj promišljenosti, nalaz smo mogli stručno i u potpunosti da izvadimo.“

U interesu istraživanja, nalazište je izvađeno celo, u bloku zemlje, i prevezeno u radionicu za restauraciju LVR. To je omogućilo dragocena saznanja, rekao je Klasen.

Arheolozi su u radionici pronašli fragmente keramičkog lonca i ostatke slame. „Verovatno su novčići bili zakopani u ćupu obloženom slamom“, rekla je Oteova.

Ridl za traganje ima dozvolu, a imao je i dozvolu vlasnika zemljišta. Blago koje je pronašao sada je u vlasništvu pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, ali pronalazač će u svakom slučaju dobiti nagradu od vlasti.