Kako je gasno polje u Mediteranu pružilo iznenadnu energetsku šansu EU?

Evropska unija mogla bi da dobije potpuno neočekivanu priliku da poveća energetsku sigurnost diverzifikacijom snabdevanja gasom, a da on ne dolazi ni sa istoka niti preko Atlantika. Evropa traži alternativne izvore energije nakon što je okrenula leđa ruskoj nafti i gasu posle početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, dok se potrošači suočavaju sa skokom cena goriva dodatno pogoršanim ratom u Iranu.

Jedna od mogućnosti koja se ukazala nalazi se u ugovorima koje je italijanska energetska kompanija Eni nedavno potpisala, a tiču se razvoja Kronosa, gigantskog gasnog polja koje se nalazi u blizini obale Kipra.

Procene su da sadrži oko 85 milijardi kubnih metara ugljovodonika, a potpisani ugovori obuhvataju podmorske proizvodne sisteme i cevovode, plutajuću kontrolnu jedinicu i usluge naftnih platformi za bušenje.

Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis (Nikos Christodoulides) rekao je u ekskluzivnoj izjavi za AP da se očekuje da prvo od nekoliko gasnih polja otkrivenih u blizini ovog ostrva počne proizvodnju u prvoj polovini 2028. godine.

„Kipar je deo energetske jednačine, pri čemu Evropa ima korist od dodatne diverzifikacije i učvršćivanja autonomije Unije. Ovo je prvi korak na svetlom putu. Zaključivanje ovih sporazuma, koji pokreću obavezu ulaganja milijardi evra, obezbeđuje jasno definisan put ka proizvodnji“, rekao je Hristodulidis.

Kipar, Egipat pa Evropa

Kada gas bude eksploatisan sa polja koje se nalazi oko 185 kilometara jugozapadno od Kipra, biće transportovan gasovodom do egipatskog postrojenja Damijeta, gde će biti ukapljen i izvezen na međunarodna tržišta, prvenstveno u Evropu. Kiparski predsednik očekuje da će proizvodni kapacitet dostići do 500 miliona standardnih kubnih stopa (14,16 miliona kubnih metara) dnevno na vrhuncu proizvodnje.

Hristodulidis je rekao da za EU značaj Kronosa „leži upravo u prilici da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja kroz razvoj polja u državi članici i u saradnji sa regionom“.

Pored Kronosa, postoji još šest rezervoara prirodnog gasa otkrivenih u okviru ekskluzivne ekonomske zone Kipra koji se razmatraju za razvoj, uključujući polja Glaukos i Pegaz kompanije ExxonMobil, smeštena južno od Kronosa.

Potpredsednik kompanije ExxonMobil za globalna istraživanja, Džon Ardil (John Ardill), rekao je u junu da bi prirodni gas mogao početi da teče iz ta dva izvora do 2033. godine, kao i da će verovatno biti transportovan cevovodom do Egipta, gde može biti ukapljen za izvoz.

Kako je izvestio Euronews, potpisani ugovori vredni su do 1,6 milijardi evra i tiču se izgradnje infrastrukture potrebne za razvoj polja prirodnog gasa Kronos unutar ekskluzivne ekonomske zone Kipra. Partner kompanije Eni je francuska grupa Total, pošto će dve kompanije zajedno raditi na eksploataciji te oblasti.

Istočni Mediteran jača svoju poziciju

Sporazumi predstavljaju važnu prekretnicu u nastojanjima Kipra da ojača svoju poziciju na energetskoj karti Istočnog Mediterana, dok istovremeno doprinose diverzifikaciji evropskih izvora snabdevanja prirodnim gasom. Glavni operativni direktor grupe za globalne prirodne resurse kompanije Eni Gvido Brusko (Guido Brusco) ocenio je da je reč o istorijskoj prekretnici za Kipar jer je reč o prvom projektu razvoja polja ugljovodonika u ovoj zemlji.

Istovremeno, korišćenje postojeće infrastrukture Egipta predstavlja centralni stub plana, jer omogućava razvoj polja kroz regionalna energetska partnerstva i olakšava komercijalnu eksploataciju gasa.

Italijanski energetski div Eni aktivno je od 2013. godine uključen u operacije na Kipru, ulažući više od decenije u stručnost, ljudske resurse i tehnološku infrastrukturu. Prelazak projekta Kronos u fazu implementacije rezultat je ovog dugoročnog truda i saradnje između Republike Kipar, Egipta, kompanija Eni i TotalEnergies.

Eni i TotalEnergies odlučili su u julu da ubrzaju realizaciju projekta, postavivši cilj da proizvodnja počne u prvoj polovini 2028. godine. Ključna prednost je mogućnost korišćenja postojeće infrastrukture, za šta se očekuje da će smanjiti troškove razvoja i skratiti vreme potrebno za izgradnju neophodnih postrojenja. Pored ekonomske i komercijalne dimenzije projekta, razvoj polja Kronos ističe strateški značaj jačanja energetske saradnje u Istočnom Mediteranu. Saradnja između Kipra, Grčke, Egipta i Italije može postati ključni stub šireg energetskog koridora koji povezuje polja u Istočnom Mediteranu sa evropskim tržištem.

Kipar ima potencijal da proizvodi nove količine prirodnog gasa, Egipat ima postrojenja za preradu i ukapljivanje, Grčka nudi stratešku lokaciju i interkonekcije za usmeravanje energetskih tokova ka jugoistočnoj i centralnoj Evropi, dok Italija pruža važnu ulaznu tačku ka jednom od najvećih tržišta energije u Evropskoj uniji.

Iskorišćavanje ovih kapaciteta stvara prostor za ulaganja u infrastrukturu, produbljivanje trgovinskih veza i razvoj novih ruta za transport energije. Istovremeno, to može ojačati pregovaračku poziciju evropskih zemalja i ublažiti rizike koji proističu iz zavisnosti od ograničenog broja dobavljača i ruta snabdevanja.

Chevron, Shell i MOL takođe u igri

Polje Kronos deo je šireg talasa aktivnosti u istraživanju i razvoju ugljovodonika u Istočnom Mediteranu. Američki energetski gigant Chevron nastavlja razgovore o razvoju polja Afrodita, sa svojim partnerima Izraelom (NewMed Energy) i britanskom kompanijom Shell. Istovremeno, prema medijskim izveštajima, Shell je postigao dogovor o prodaji svog udela u polju mađarskoj energetskoj grupi MOL, pri čemu se očekuje da transakcija bude završena početkom 2027. godine.

Napredak ovih projekata igraće odlučujuću ulogu u sposobnosti Kipra da otkrića prirodnog gasa pretvori u komercijalno isplative resurse i da ojača svoje učešće u regionalnim lancima vrednosti energije.

Ovi događaji dobijaju poseban značaj u vreme pojačanih tenzija na Bliskom istoku i zabrinutosti zbog uticaja sukoba između SAD i Irana oko Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih svetskih ruta za pomorski transport energije.

Rizik od poremećaja u tokovima energije u širem regionu naglašava potrebu Evrope da obezbedi alternativne izvore snabdevanja i ojača strateška partnerstva sa zemljama koje poseduju energetske resurse i infrastrukturu potrebnu za njihov izvoz.

U tom kontekstu, razvoj novih polja u Istočnom Mediteranu može pomoći u diverzifikaciji energetskog miksa Evrope, ograničavajući rizike povezane sa prekomernom zavisnošću od određenih zemalja ili transportnih ruta.

Međutim, stvarni doprinos kiparskog gasa energetskoj sigurnosti Evrope zavisiće od toga kada počne proizvodnja, dostupnih izvoznih kapaciteta, važećih komercijalnih ugovora i uslova koji vladaju na globalnim tržištima.

Eksploatacija Kronosa ne znači automatski zamenu snabdevanja iz SAD ili Rusije, ali može dodati još jednu opciju u energetski portfelj Evrope.