EPS profitira na odloženim ulaganjima i amortizaciji dok proizvodnja struje i uglja pada

Elektroprivreda Srbije ostvarila je u prvoj polovini ove godine neto dobitak od 17,5 milijardi dinara, što je za petinu manje nego u istom periodu prošle godine, ali i za četvrtinu više od planiranih 14 milijardi dinara.

Finansijski rezultati za prvih šest meseci 2025. pokazuju da je EPS ovu dobit ostvario delom zahvaljujući manjem obimu investicija od planiranih, kao i uknjiženoj amortizaciji koja je za petinu niža od plana, dok su troškovi nabavke električne energije i pristupa sistemu porasli.

U finansijskom izveštaju se navodi da su na neto dobitak od 17,5 milijardi dinara uticali manji operativni troškovi i rashodi finansiranja, dok je pad u odnosu na isti period prošle godine posledica drugačijeg kretanja deviznih kurseva.

Ukupni prihodi u ovom periodu iznosili su 246 milijardi dinara i bili su za dva odsto viši nego u istom periodu prethodne godine, dok su ukupni rashodi povećani za pet odsto, sa 213 na 224 milijardi dinara.

Prihodi iz poslovanja povećani su za sedam odsto, na 242 milijarde dinara, dok su rashodi rasli u istom procentu i na kraju juna ove godine iznosili su 211 milijardi dinara.

Nabavka električne energije poskupela

EPS je za troškove nabavke električne energije i pristupa sistemu u prva dva kvartala ove godine morao da izdvoji čak 21 odsto više novca nego u istom periodu prošle godine, odnosno 106 milijardi dinara.

Za uvoz uglja izdvojeno je skoro 90 miliona evra, što je 10 odsto manje od plana i za petinu manje nego prošle godine u isto vreme. Međutim, manji uvoz nije posledica manjih potreba, već većeg uvoza električne energije u periodima kada je to bilo isplativije od uvoza samog uglja za njenu proizvodnju.

Troškovi amortizacije iznosili su 17 milijardi dinara, što je za četiri milijarde manje od plana, najvećim delom zbog pomerenog aktiviranja investicija (sistem odsumporavanja u TENT B i ostalo), piše u izveštaju.

“Uprkos nižim ili stabilnim projekcijama cena električne energije, ukupni troškovi nabavke električne energije prema poslednjoj projekciji značajno su veći od planiranih. Ovaj rast troškova je rezultat manje proizvodnje iz TE, usled manje proizvodnje i lošijeg kvaliteta domaćeg uglja u posmatranom periodu”, ocenio je generalni direktor EPS Dušan Živković.

Kako je naveo, ova situacija i dalje predstavlja izazov u optimizaciji troškova i planiranju energetskih potreba društva u narednom periodu, ali se očekuje da će povoljniji trendovi u ceni električne energije, uz strateške planove nabavke, ublažiti ove efekte u budućnosti.

Takođe, rast cena energenata uticao je i na rast cena u svim lancima snabdevanja, što za posledicu ima dalje povećanje troškova kompanije sa kontinuiranom neophodnošću optimizacije investicionih aktivnosti, kako bi se zadržala dugoročna finansijska stabilnost.

Pad u proizvodnji struje, uglja i otkrivke

Podaci pokazuju da je EPS u sva tri proizvodna dela u periodu od januara do juna ove godine imao ostvarenje koje je niže od plana.

Kada je reč o proizvodnji električne energije, brojke pokazuju da je proizvedeno 14.825 gigavat časova, što je za sedam odsto niže od plana i pet odsto niže nego u istom periodu prošle godine.

Proizvodnja uglja iznosila je 14,7 miliona tona, što je za tri odsto niže od plana i pet odsto manje nego u prvih šest meseci prošle godine. Takođe, realizacija bilansa otkopavanja otkrivke, odnosno pripreme za otkopavanje uglja, bila je niža od planirane za devet odsto, odnosno šest odsto u odnosu na isti period 2025.

EPS je za prvo polugodište ove godine u planu imao investicije od 40,3 milijarde dinara, od čega je realizovano 38 odsto, odnosno 15,2 milijarde dinara.

Najveći deo ulaganja došao je iz sredstava same kompanije – 14,8 milijardi dinara (od planiranih 18,8 milijardi dinara), dok su kreditna sredstva i donacije praktično u potpunosti izostali. Od planiranih 21,5 milijardi dinara realizovano je 400 miliona dinara, ili dva odsto.

Odobreni popusti kupcima u kategoriji domaćinstava za redovno plaćanje računa iznosili su u prvoj polovini ove godine oko tri milijarde dinara.

Odlazak 17 inženjera

EPS je na kraju juna zapošljavao ukupno 18.724 ljudi, što je za 1.196 osoba manje nego što je planirano. Zbog toga su troškovi zaposlenih bili osam odsto niži od planiranih skoro 32 milijarde dinara, ali i sedam odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, kada je broj zaposlenih bio veći.

Kako se navodi u izveštaju, EPS je po osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa i otkaza ugovora o radu u prvih šest meseci ove godine napustio 31 zaposleni, od čega je čak dve trećine, odnosno 21 visokobrazovana osoba – od toga 17 inženjera.

Starosna struktura zaposlenih u EPS-u je sve nepovoljnija jer je dve petine starijih od 50 godina, dok manje od pet odsto čine zaposleni mlađi od 30 godina.

EPS je u poslednje tri godine najbolje rezultate ostvario 2023. godine u kojoj su ukupni prihodi premašili 500 milijardi dinara (513 milijardi), dok je neto dobit iznosila oko milijardu evra. Ti rezultati su bili posledica nižih investicija od planiranih i vanrednih prihoda iz budžeta na ime ograničenih cena struje.

Već sledeće godine slika poslovanja je bila mnogo realnija, pa je EPS uknjižio dobit od 24 milijarde dinara, da bi prošle godine ona iznosila nešto manje od 40 milijardi dinara.

Tokom tri godine prisutna je tendencija pada zaposlenih jer se broj radnika sa 19.595 u 2023. smanjio na 18.825 na kraju prošle godine, da bi u ovoj dodatno opao.

Glavni izazovi pred EPS-om

Generalni didrekotr EPS-a Dušan Živković je naveo da je pred kompanijom nekoliko izazova sa kojima će se suočavati u cilju održavanja finansijskog kapaciteta kompanije na kontinuirano nestabilnom tržištu električne energije, povećanjem EBITDA i održavanjem ciljane EBITDA margine, kao jednog od ključnih KPI.

Jedan od njih je stvaranje uslova da se kroz dalji proces transformacije kompanije, dodatno smanje troškovi poslovanja.

Izazov će biti i dalja optimizacija cena za prodaju električne energije Elektrodistribuciji Srbiji i Elektromreži Srbije za nadoknadu gubitaka sa ciljem postizanja tržišne cene, kako bi se izbegla situacija da se potrebne količine, koje se obezbeđuju po tržišnim cenama, ne prodaju EDS i EMS po nižim regulisanim cenama.

Živković je naveo i preispitivanje tarifnog sistema i stvaranje uslova da se cenom na garantovanom snabdevanju, koja je značajno ispod tržišne, pokriju troškovi garantovanog snabdevača.

EPS je, takođe, suočen sa izazovom pogonske pouzdanosti i dostizanja nominalnih parametara blokova TENT A1-A6 i TENT B1 i B2, koji su direktno zavisna od kvaliteta isporučenog uglja iz RB Kolubara, posebno u periodima loših vremenskih uslova, naveo je Živković.