Više od milion privremenih ograničenja prava u evidenciji APR-a
IzdvajamoPoslovanjePreduzetnikSrbija
23.9.2026 12:34 Autor: Ljiljana Begović 0
Na sajtu Agencije za privredne registre (APR) trenutno su evidentirane 1.096.204 mere privremenih ograničenja prava za lica registrovana u APR-u. Reč je o podacima iz Centralne evidencije koja prati različite zabrane izrečene osnivačima, članovima organa upravljanja i nadzora, direktorima, zakonskim i drugim zastupnicima privrednih subjekata.
Zakon precizno određuje osnove za privremeno ograničenje prava. Među njima su mere bezbednosti kojima se limitira obavljanje registrovane privredne delatnosti ili određenih poslova. Evidencija može da obuhvati i zabranu raspolaganja novčanim sredstvima, kao i zabranu obavljanja dužnosti ili poziva odgovornog lica u pravnom licu ili kod preduzetnika.
Posebna grupa limita odnosi se na udele u privrednim društvima. Tako se mogu evidentirati zabrane ili ograničenja raspolaganja udelima, ali i druga ograničenja koja proizlaze iz propisa kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Centralna evidencija obuhvata i mere iz oblasti poreskog postupka i poreske administracije, kao i mere izrečene u postupcima koje vode organi inspekcijskog nadzora. Pored toga, mogu biti evidentirane i mere kojima se oduzimaju ovlašćenja, licence, dozvole, odobrenja, koncesije, subvencije, podsticaji ili druga prava koja su utvrđena posebnim zakonima.
Propisima je predviđena i mogućnost evidentiranja drugih mera ukoliko su one zasnovane na zakonu.
Važna karakteristika sistema jeste to što su osnovi privremenog ograničenja taksativno nabrojani. To znači da se ne može proizvoljno dodavati novi osnov koji nije predviđen propisima. Za upis mora da postoji zakonom utvrđen razlog i odgovarajući akt nadležnog organa.
Centralna evidencija, osim samog podatka o postojanju ograničenja, sadrži i niz drugih informacija. Među njima su identifikacioni podaci o licu kome je pravo privremeno ograničeno, kao i datum kada je podatak upisan u evidenciju.
Evidentiraju se i datum i vrsta promene koja je izvršena. To može biti prvi upis, ispravka tehničke greške, promena podataka ili njihovo brisanje. Na taj način moguće je pratiti šta se sa konkretnim podatkom događalo tokom vremena.
Posebno se evidentiraju podaci o osnovu privremenog ograničenja. Tu spadaju vrsta akta, njegov broj i datum donošenja, kao i datum pravosnažnosti ili izvršnosti akta kojim je određeno ograničenje prava. Evidencija sadrži i nomenklaturu potrebnu za preciznu klasifikaciju konkretne vrste ograničenja.
Za poslovnu praksu posebno je značajan podatak o tome kada privremeno ograničenje počinje da važi i kada prestaje. Time se omogućava da se razlikuju aktivne mere od onih kojima je istekao period važenja ili koje su na drugi način prestale.
Za lice koje smatra da je upis izvršen suprotno zakonu predviđena je mogućnost pravne zaštite. Takvo lice može da koristi žalbu ili drugo propisano pravno sredstvo, u skladu sa posebnim propisima. Zaštita se ostvaruje kod nadležnog organa koji je utvrdio postojanje osnova za privremeno ograničenje prava.
Pravna zaštita moguća je i u okviru postupka registracije u APR-u, kada je upravo u tom postupku utvrđen uslov zbog kojeg je registraciona prijava odbačena za sticanje ili vršenje određenog prava ili funkcije, odnosno za registraciju funkcije.
Pročitajte još:
Podaci o licima kojima su privremeno ograničena prava nisu, međutim, dostupni javnosti na isti način. Identifikacioni podaci o licu sa privremenim ograničenjem prava objavljuju se na internet strani APR-a. Ipak, postoji važan izuzetak kada je reč o fizičkim licima kojima su zabrane ili mere bezbednosti izrečene u sudskim postupcima.
Takvi podaci ne mogu biti javno objavljeni na isti način, već se mogu davati isključivo u skladu sa propisima kojima je uređena kaznena evidencija.
Podaci iz evidencije mogu biti presudni za izbor poslovnog partnera ili klijenta
Koliko ovakva evidencija može biti značajna u svakodnevnom poslovanju pokazuje i iskustvo poreske savetnice Zvezdane Pisarević. Ona smatra da je postojanje ovakvog registra bilo potrebno uvesti i ranije, a svoje mišljenje zasniva i na konkretnom iskustvu iz rada sa klijentom.
Kako je navela, dok mu je bila knjigovođa jedan klijent je dva svoja preduzeća doveo do propasti. Kada je otvorio treću firmu, ona je odlučila da zatvori svoju agenciju i prestane da mu vodi poslovne knjige. Iako naša sagovornica nije imala problema u pogledu naplate svojih usluga, kroz poslovanje je saznala da je taj klijent dobijao kredite koje njegove firme nisu vraćale. U jednom slučaju, prema njenim rečima, druga kompanija bila je jemac za kredit. Ta firma je na kraju otplatila dug. Pisarević je za tu situaciju znala zato što joj je i kompanija koja je bila jemac bila klijent.
Godinama kasnije, bivši klijent joj se ponovo obratio sa zahtevom da preda poreske prijave za doprinose osnivača. Ona je to uradila koristeći njegov elektronski potpis. Upravo tada je, kako je ispričala, dobila širu sliku o njegovom poslovanju. Prilikom obavljanja tog posla videla je da je na njegovo ime bilo registrovano čak osam firmi i sve su se nalazile u blokadi.
„Problem je bio i u tome što dugovanja nisu mogla da budu naplaćena od njega kao kontrolnog člana jer na svoje ime nije imao imovinu. U takvoj situaciji informacije o ranijem poslovanju i statusu lica mogu biti značajne za procenu rizika, posebno kada se razmatra ulazak u poslovni odnos, odobravanje kredita, sklapanje ugovora ili drugi oblik saradnje“, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.