Bez nestašice energenata na zimu, ali najveći problem cena

Programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije (EU) Gligo Vuković izjavio je danas da se tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali je upozorio da će najveći izazov biti njihova cena.

Vuković je za RTS kazao da je Srbija pokazala interesovanje i za evropsku platformu za zajedničku nabavku gasa, koja funkcioniše tako što objedinjuje ponudu i tražnju kako bi se postigli povoljniji uslovi kupovine.

„Srbija je iskazala zainteresovanost i aplicirala za korišćenje zajedničke platforme za nabavku gasa“, rekao je on navodeći da o komercijalnim detaljima u ovom trenutku nije moguće govoriti.

Suština mehanizma je, kako je objasnio, da se ukrupnjavanjem tražnje i ponude pokuša uticati na postizanje niže cene energenta, prenela je agencija Beta.

Podsetio je da EU ima mehanizme međusobne pomoći kojima članice mogu da reaguju u slučaju krize u snabdevanju gasom, električnom energijom i naftom.

Srbija, pošto nije članica EU, nema pristup svim tim instrumentima, ali Vuković je naglasio da postoje drugi mehanizmi podrške koji su joj dostupni. Кao primer naveo je energetsku krizu posle početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada je Srbiji pružena direktna budžetska podrška od 165 miliona evra.

Formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja, a Srbiji je dostupan i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija.

„To su mehanizmi koji uvek stoje na raspolaganju, uključujući i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija“, ukazao je Vuković. Podsetio je da na evropsko energetsko tržište utiču sukobi na Bliskom istoku, sve veća zavisnost Evrope od globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa, kao i neizvesnost u vezi sa transportnim pravcima.

Prema njegovim rečima, skladišta na nivou EU su trenutno popunjena oko 67 odsto, ali postoje značajne razlike među državama.

U Poljskoj i Italiji popunjenost je veća od 90 odsto, dok je u Nemačkoj, kao jednoj od najvećih evropskih ekonomija, na nivou od oko 54 odsto. Evropska pravila predviđaju da skladišta do 1. novembra budu popunjena 90 odsto, uz mogućnost da u posebnim okolnostima taj nivo bude 80 odsto.

Vuković je podsetio i da je Evropska komisija tokom juna i jula pozivala članice da ne žure sa punjenjem skladišta kako dodatna potražnja ne bi stvorila još veći pritisak na cene tečnog prirodnog gasa – LNG-a.

Prema oceni Vukovića, cena gasa je jedan od najvećih razloga za zabrinutost uoči zime, jer je trenutna cena oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra.

Na poskupljenje, ukazao je, utiče više faktora – Evropa sve više zavisi od globalnog LNG tržišta, sukobi na Bliskom istoku traju, a istovremeno raste potreba za gasom pred zimsku sezonu.

Ipak, Vuković je napomenuo da cena na spot tržištu ne pokazuje u potpunosti koliko Evropa zaista plaća gas. „Oko trećine ukupnog snabdevanja gasom u EU dolazi sa spot tržišta. Dve trećine su otprilike dugoročni i srednjoročni ugovori, tako da to ne mora da bude reprezentativna cena“, objasnio je on.

Ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave, očekuje da cena gasa ostane relativno visoka. Dodao je da EU nastavlja i proces postepenog odricanja od ruskog gasa.

Vuković je podsetio da je pre rata u Ukrajini ruski gas činio oko 45 odsto evropskog snabdevanja, dok je taj udeo značajno smanjen. Istovremeno je povećan uvoz tečnog prirodnog gasa, čiji je udeo u snabdevanju EU porastao sa oko 20 na približno 45 odsto.

Кljučni rokovi u daljem smanjivanju zavisnosti od ruskih energenata su tokom 2027. godine.

„Datumi koji su bitni za EU jesu 1. januar 2027. godine, kada prestaje uvoz ruskog LNG gasa, kao i 1. novembar 2027. godine, kada prestaju svi ugovori za uvoz ruskog gasa i kroz cevovode i na druge načine“, naveo je Vuković.

Iako tokom 2026. godine nije toliko vidljiv dalji pad uvoza ruskog gasa, Vuković ističe da se proces i dalje odvija u skladu sa planom REPowerEU.

Promene na evropskom tržištu dovele su i do značajne diversifikacije izvora snabdevanja, a prema podacima koje je izneo Vuković, najveći snabdevač EU gasom trenutno je Norveška sa udelom od 31 odsto. Slede Sjedinjene Američke Države sa 26 odsto i Severna Afrika sa 13 odsto.

Rusija učestvuje sa oko 12 odsto, dok Azerbejdžan i Кatar imaju po četiri odsto, a Vuković očekuje da će se ta struktura u narednom periodu dodatno menjati.