Zlatni Bilans: Najuspešnije velike kompanije regiona dolaze iz energetike i rudarstva

Velika preduzeća imaju posebno mesto u ekonomskim sistemima zemalja bivše Jugoslavije, ne samo zbog svoje veličine već i zbog uticaja koji ostvaruju na čitav poslovni ekosistem. Njihova uloga prevazilazi bilanse pojedinačnih kompanija: velike firme često predstavljaju oslonac čitavim lancima dobavljača, utiču na produktivnost, zapošljavanje, investicije i izvoz, a u razvijenijim segmentima privrede mogu biti i važan kanal za transfer tehnologije i poslovnog znanja.

OECD u najnovijoj analizi Zapadnog Balkana ukazuje upravo na potencijal velikih preduzeća da budu „sidro“ razvoja dobavljačkih lanaca, transfera tehnologije i razvoja veština, uz napomenu da je produktivnost velikih kompanija u delu regiona i dalje značajno ispod nivoa +

Odnos velikih kompanija i ostatka privrede jedan od važnih pokazatelja kvaliteta ekonomskog sistema: velike kompanije mogu biti pokretači produktivnosti i konkurentnosti, ali njihov puni efekat zavisi od sposobnosti da oko sebe razvijaju širu mrežu poslovanja.

U takvom ekonomskom ambijentu šest država regiona – Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije – predstavljaju zanimljiv prostor za poređenje poslovne snage najvećih privrednih društava.

Razlike u veličini tržišta, strukturi privrede i stepenu razvijenosti jesu značajne, ali upravo zato poređenje kompanija prema kvalitetu finansijske pozicije može da pokaže mnogo više od pukog rangiranja najvećih sistema po prihodima.

Finansijski izveštaji predstavljaju najobjektivniju polaznu osnovu za takvu analizu. Bilans stanja i bilans uspeha omogućavaju da se sagledaju imovina, kapital, zaduženost, prihodi, profitabilnost, likvidnost i sposobnost kompanije da dugoročno posluje. Drugim rečima, veličina sama po sebi nije dovoljna da bi se ocenila snaga jednog preduzeća. Za potpuniju sliku potrebno je posmatrati način na koji kompanija upravlja raspoloživim kapitalom, koliko je stabilna njena finansijska konstrukcija i koliko uspešno pretvara obim poslovanja u održivu vrednost.

Zlatni Bilans kao merilo uspešnosti

Upravo na takvom pristupu zasnovan je novi projekat bonitetne kuće CompanyWall, realizovan u saradnji sa regionalnim ekonomskim portalima Biznis.rs, Financije.hr, Lider.si i Biznis.me. Analiza obuhvata 999 preduzeća koja su se, u okviru svoje kategorije veličine – velikih, srednjih i malih – izdvojila kao poslovno najuspešnija, odnosno kao kompanije sa najboljim bilansom.

Takva metodologija pomera fokus sa tradicionalnog pitanja ko je najveći na nešto složenije i ekonomski relevantnije pitanje: ko posluje najkvalitetnije?

Pri tome nije presudan samo obim prihoda ili veličina ostvarene dobiti. Relevantna je celokupna slika finansijskog zdravlja kompanije – kvalitet imovine, struktura kapitala, nivo zaduženosti, likvidnost, profitabilnost i sposobnost stvaranja vrednosti. Upravo kombinacija tih pokazatelja omogućava da se napravi razlika između kompanije koja je velika zbog samog obima poslovanja i one koja je istovremeno velika, efikasna, stabilna i finansijski otporna.

Ovakav pogled posebno je značajan kada se upoređuju ekonomije koje imaju različite tržišne potencijale. U poslovnom ambijentu šest država regiona, rangiranje kompanija prema kvalitetu bilansa daje mogućnost da se uoče i razlike koje se ne vide odmah kroz veličinu nacionalnih ekonomija.

Broj uspešnih velikih kompanija može biti indikator strukture privrede, zastupljenosti pojedinih industrija i sposobnosti kompanija da održavaju stabilno poslovanje u promenljivim ekonomskim okolnostima.

U tom kontekstu treba posmatrati i Zlatni Bilans, ekskluzivni poslovni događaj koji okuplja vlasnike kompanija, direktore, CFO menadžere i lidere najuspešnijih preduzeća. Događaj je posvećen poslovnoj izvrsnosti, finansijskoj stabilnosti i kompanijama koje svojim rezultatima, rastom i odgovornim poslovanjem postavljaju standarde u privredi.

Pored učešća kompanija sa regionalnim priznanjem Zlatni Bilans, na događaju koji će biti organizovan u beogradskom hotelu Metropol 22. oktobra, pred okupljenima će u okviru pojedinačnih predavanja i panel-diskusija govoriti značajni predstavnici privrede iz šest zemalja regiona, predstavnici relevantnih poslovnih udruženja, donosioci odluka i kreatori uspešnih poslovnih strategija. Time događaj dobija širi regionalni karakter, jer se poslovna uspešnost ne posmatra izolovano unutar granica pojedinačnih tržišta, već u kontekstu privrednog prostora koji deli sličnu ekonomsku istoriju, ali danas funkcioniše kroz različite institucionalne i tržišne okvire.

Ko su prvoplasirani među velikima?

Od tačno 999 velikih kompanija koje su ušle na listu za priznanje Zlatni Bilans, njih 372 locirane su u Srbiji, 285 u Hrvatskoj, 139 u Bosni i Hercegovini, 84 u Sloveniji, 84 u Severnoj Makedoniji, te 35 u Crnoj Gori. Struktura liste u velikoj meri odražava veličinu pojedinačnih tržišta. S obzirom na to da je Srbija i najveće tržište, podatak da je više od trećine plasiranih privrednih društava ove računovodstvene veličine iz naše zemlje ne treba da čudi.

Ipak, raspored kompanija među šest država pokazuje i neke zanimljive odnose koji zahtevaju dodatno objašnjenje. Možda je najupečatljiviji podatak da se na listi nalazi više preduzeća iz Bosne i Hercegovine nego iz Slovenije, uprkos razlikama u uporednim ekonomskim pokazateljima dve zemlje. Slovenija, iako manja po broju stanovnika i registrovanih firmi, ima privredu koja bolje posluje. Ovaj raskorak na listi se očitava kroz veći udeo slovenačkih preduzeća u delatnostima koje generišu veće profite.

Drugim rečima, sam broj kompanija na listi ne govori nužno o ukupnoj snazi privrede. Struktura delatnosti u kojoj preduzeća posluju može imati jednako važnu, a ponekad i presudnu ulogu. Kompanija koja posluje u industriji sa visokim maržama, stabilnom potražnjom ili većom dodatom vrednošću ima drugačiju ekonomsku poziciju od kompanije slične veličine koja posluje u sektoru sa nižim profitnim potencijalom. Zato se regionalna lista najuspešnijih velikih preduzeća može čitati i kao svojevrsna mapa delatnosti u kojima se danas stvara najkvalitetnije poslovanje.

Upravo kada je reč o različitim segmentima privrede, najveće učešće na listi 999 velikih kompanija sa Zlatnim Bilansom ima delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko. U toj delatnosti nalazi se 46 privrednih društava, odnosno oko 4,6 od ukupnog broja listiranih kompanija. Ostale delatnosti zastupljene su prilično raznovrsno, među njima gradnja, trgovina na malo, energetika i trgovina farmaceutskim proizvodima.

Ovakva struktura pokazuje da se kvalitetno i održivo poslovanje u regionu ne vezuje za jednu industriju. Naprotiv, kompanije sa dugoročno besprekornim bilansima stanja i uspeha dolaze iz različitih delova privrede. To istovremeno govori da finansijska stabilnost nije samo posledica pripadnosti određenom sektoru, već i načina na koji pojedinačno preduzeće upravlja kapitalom, imovinom, prihodima i rizicima.

Kada se pogledaju prve pozicije na ovogodišnjoj listi 999 velikih kompanija sa Zlatnim Bilansom, primetno je da – ako se gleda po parametru težinskog faktora ili po parametru prihoda – najviše uspešnih velikih privrednih društava pripada energetskom sektoru, ili šire gledano – energetsko-rudarskom.  

Po težinskom faktoru među prvih deset kompanija, po tri su iz Hrvatske i Slovenije, a četiri iz Slovenije. Prva je Elektroprivreda Srbije (EPS), drugi je slovenački Petrol, a treća hrvatska INA.

Samo dve kompanije u prvih deset ne pripadaju pomenutom energestko-rudarskom sektoru, i to su obe iz Slovenije – Gorenje, koje se bavi proizvodnjom bele tehnike, velikih i malih aparata za domaćinstva, i Krka, koja pripada farmaceutskoj industriji.

Zanimljiv “preokret” se dogodi, međutim, kada se ove kompanije posmatraju po parametru najveće ostvarene dobiti. U prvih deset najviše ih je iz Srbije, čak pet (Serbia Zijin Mining, Serbia Zijin Copper, EPS, Telekom Srbija, Beograd na vodi). U prvih deset onda upadaju i hrvatska Pliva, slovenački DARS i već pomenuti Beograd na vodi.

Prva tri mesta po neto dobiti u Srbiji zauzeli su Serbia Zijin Mining, Serbia Zijin Copper i EPS. Prema podacima CompanyWalla, Serbia Zijin Mining je imala oko 213,8 milijardi dinara poslovnih prihoda i 133,2 milijardi dinara neto dobiti. To znači neto maržu od približno 62 odsto, što je ekstremno visoko za kompaniju te veličine. Međutim, ovde treba imati na umu da veliki deo prihoda dolazi od izvoza koncentrata bakra i zlata – Srbija je domaćin veoma vrednog rudnog resursa, a rast cena/proizvodnje metala omogućava da se ogromna ekonomska renta pojavi u bilansima kompanije.

U pitanju je tzv. „commodity boom“: kada zemlja ima bakar, zlato, energente itd., visoke međunarodne cene i veliku proizvodnju, nekoliko kompanija može generisati ogroman profit.

EPS je drugačija priča i tu je rezultat zapravo dosta interesantniji. EPS je 2025. ostvario oko 38,7 milijardi dinara dobiti na približno 460,5 milijardi dinara poslovnih prihoda, dakle marža je bila oko osam odsto.

To jeste značajna dobit, ali nije ekstremna profitabilnost kakvu vidimo kod (oba) Zijina. Kod EPS-a treba uzeti u obzir da je to ogromna kompanija, sa više od 18.000 zaposlenih i ogromnom imovinom, pa je mnogo relevantnije gledati prinos na kapital/imovinu, produktivnost po zaposlenom, investicije i kvalitet rezervi, a ne samo apsolutnu dobit.

Objektivnost na osnovu mnoštva različitih podataka

Konačna ocena za dodelu priznanja Zlatni Bilans formirana je na osnovu više međusobno povezanih finansijskih i poslovnih pokazatelja, među kojima su ostvareni poslovni prihodi; ostvarena dobit; profitabilnost poslovanja; finansijska stabilnost; likvidnost i sposobnost urednog izmirivanja obaveza; kontinuitet i uspešnost poslovanja; bonitetni pokazatelji; kretanje poslovnih rezultata u posmatranom periodu; položaj kompanije u odnosu na druga preduzeća iste veličine i kategorije; težinski indeks poslovne uspešnosti.

Težinski indeks predstavlja jedan od glavnih faktora ukupne ocene. Njime se različitim finansijskim i bonitetnim pokazateljima dodeljuje odgovarajući značaj, odnosno težina, u skladu sa njihovim uticajem na stabilnost, uspešnost i pouzdanost poslovanja. Na taj način se ne posmatra samo pojedinačni rezultat, poput visine prihoda ili dobiti, već se procenjuje celokupna poslovna slika kompanije.

Jedinstvena matematička metodologija omogućava da se kompanije rangiraju prema objektivnim i merljivim kriterijumima.