Ko će se naći među dobitnicima Zlatnog Bilansa 2026?

U poslovnom ambijentu šest država regiona – Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije – razlike u veličini tržišta, strukturi privrede i stepenu razvijenosti ne predstavljaju prepreku za jedno zanimljivo poređenje: koja preduzeća danas imaju najkvalitetniju finansijsku osnovu i najveću poslovnu snagu?

Upravo finansijski izveštaji pružaju najobjektivniju polaznu tačku za ovakvu analizu, jer kroz bilans stanja i bilans uspeha omogućavaju uvid u imovinu, kapital, zaduženost, prihode, profitabilnost i sposobnost kompanije da održivo posluje. Finansijska analiza se i u stručnoj literaturi upravo oslanja na podatke iz finansijskih izveštaja i ključne pokazatelje poslovanja kako bi se sagledala finansijska pozicija i uspešnost preduzeća.

U okviru novog projekta bonitetne kuće CompanyWall, u saradnji sa regionalnim ekonomskim portalima Biznis.rs, Financije.hr, Lider.si i Biznis.me pažnja je usmerena na 999 preduzeća koja su se, u okviru svoje kategorije veličine – velikih, srednjih i malih – izdvojila kao poslovno najuspešnija, odnosno kao kompanije sa najboljim bilansom.

Nije, dakle, presudan samo obim prihoda ili veličina ostvarene dobiti, već celokupna slika finansijskog zdravlja i stabilnosti preduzeća: kvalitet imovine, struktura kapitala, zaduženost, likvidnost, profitabilnost i sposobnost stvaranja vrednosti. Takav pristup omogućava da se izađe iz okvira klasične liste najvećih kompanija i pažnja usmeri na one koje najbolje kombinuju veličinu, efikasnost, stabilnost i finansijsku otpornost.

Statistika kao ogledalo privrede – trgovina prednjači

Od tačno 999 velikih kompanija koje su ušle na listu za priznanje Zlatni Bilans, njih 372 locirane su u Srbiji, 285 u Hrvatskoj, 139 u Bosni i Hercegovini, 84 u Sloveniji, 84 u Severnoj Makedoniji, te 35 u Crnoj Gori. S obzirom da je Srbija i najveće tržište, podatak da je više od trećine plasiranih privrednih društava ove računovodstvene veličine iz naše zemlje ne treba da čudi.

No možda je iznenađujući podatak da je na listi više preduzeća iz Bosne i Hercegovine nego iz Slovenije, s obzirom na uporedne ekonomske pokazatelje obe zemlje. Iako je po broju stanovnika i registrovanih firmi Slovenija manja, njena privreda bolje posluje. Ovaj raskorak na listi se očitava kroz veći udeo slovenačkih preduzeća u delatnostima koje generišu veće profite.

Upravo kada je reč o različitim segmentima privrede, najveće učešće na listi 999 velikih kompanija sa Zlatnim Balansom ima delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko (46 privrednih društava, ili oko 4,6 od ukupnog broja listiranih kompanija), dok su ostale delatnosti prilično raznovrsno zastupljene (gradnja, trgovina na malo, energetika, trgovina farmaceutskim proizvodima).

To pokazuje da je u ovim privrednim sektorima moguće kreirati uspešno održivo poslovanje, s obzirom da je toliko učesnika sa dugoročno besprekornim balansima stanja i uspeha.  

Kada se posmatra statistika ovogodišnjeg priznanja Zlatnog Bilansa za srednja preduzeća, po brojnosti se ističu privredna društva iz Hrvatske (461), potom iz Srbije (340), te Slovenije (128). Ovaj „iskorak“ Hrvatske na prvo mesto svakako je pohvalan, jer kao što je pomenuto, srednja preduzeća smatraju se najstabilnijim delom nacionalne ekonomije.

Po zastupljenosti delatnosti među 999 srednjih kompanija sa Zlatnim Balansom, najbrojnije su firme iz nespecijalizovane trgovine na veliko, njih čak 89, a potom iz gradnje stambenih i nestambenih zgrada (39). Ovo govori o znatno koncentrisanijoj raspodeli najuspešnijih privrednih sektora među preduzećima srednje veličine, ali i da trgovina predstavlja glavni pokretač širom regiona, i da se tražnja za gradnjom nastavlja na talasu višegodišnjeg trenda.

Na kraju, među firmama male računovodstvene veličine takođe na prvo mesto izbija nespecijalizovana trgovina na veliko sa 75 listiranih učesnika. Među prvih 20 delatnosti po brojnosti ističu se trgovina farmaceutskim proizvodima, drumski prevoz robe, trgovina automobilima, gradnja stambenih i nestambenih zgrada, ali i konsultantske usluge.

Metodologija izbora

Po 999 kompanija iz šest država regiona i tri kategorije veličine dobiće regionalno priznanje Zlatni Bilans, kao potvrdu uspešnosti poslovanja, prema standardizovanoj metodologiji koja je obuhvatala veličinu preduzeća, tržište na kojem nastupa, kao i ključne pokazatalje iz njihovog finansijskog izveštaja.

Dobitnici priznanja biraju se na osnovu objektivne analize poslovnih rezultata, finansijske stabilnosti i relevantnih bonitetnih pokazatelja. Osnovni cilj metodologije jeste da se identifikuju kompanije koje, pored ostvarivanja visokih poslovnih rezultata, karakteriše stabilno, odgovorno i održivo poslovanje.

U proces izbora za dobijanje priznanja uključuju se kompanije koje su uredno predale finansijske izveštaje za posmatranu poslovnu godinu, ostvaruju pozitivan rezultat poslovanja i nemaju blokirane račune na dan formiranja rang-liste. Istovremeno, od kompanija se očekuje da posluju stabilno i odgovorno, u skladu sa važećim propisima, kao i da ispunjavaju finansijske i bonitetne kriterijume utvrđene metodologijom izbora.

Radi obezbeđivanja uporedivosti rezultata i objektivnog vrednovanja poslovne uspešnosti, kompanije se razvrstavaju u kategorije velikih, srednjih i malih preduzeća. Na taj način rezultati svakog poslovnog subjekta ocenjuju se u odnosu na kompanije slične veličine i tržišnog položaja.

Konačna ocena formira se na osnovu ključnih finansijskih i poslovnih pokazatelja koji obuhvataju ostvarene poslovne prihode, ostvarenu dobit, nivo finansijske stabilnosti, kontinuitet i uspešnost poslovanja, kao i relevantne bonitetne pokazatelje. U ocenjivanje se uključuje i sposobnost kompanije da uredno izmiruje svoje obaveze.

Ukupna poslovna uspešnost kompanije utvrđuje se primenom jedinstvene matematičke formule – iste za sve učesnike – čime se obezbeđuje objektivan i uporediv sistem rangiranja svih kompanija koje ispunjavaju osnovne uslove za učešće u procesu izbora.

Zlatni Bilans predstavlja potvrdu da kompanija posluje uspešno, pouzdano i odgovorno i da se svojim rezultatima izdvaja u odnosu na druge poslovne subjekte slične veličine. Priznanje dodatno ističe poslovni ugled kompanije, njenu tržišnu stabilnost, finansijsku pouzdanost i doprinos razvoju regionalne privrede.