Samit BRICS-a između sličnosti i razlika, zajednička deklaracija teško dostižna

Samit grupe BRICS biće održan u subotu i nedelju u Nju Delhiju, a glavne teme skupa biće ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini, ekonomski problemi i položaj zemalja u razvoju u svetskoj privredi. BRICS ove godine obeležava 20 godina postojanja i sada okuplja 11 članica, među kojima su, pored prvobitnih članica Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, i Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Upravo različiti stavovi članica prema ratu između SAD i Izraela protiv Irana mogli bi da budu najveća prepreka postizanju zajedničkog stava.

Predsednik Rusije Vladimir Putin stigao je u petak u Nju Delhi, gde se bilateralno sastao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem. Putin je doputovao na vojni aerodrom Palam, gde ga je dočekao indijski državni ministar spoljnih poslova Kirti Vardhan Sing. Ruski predsednik je poslednji put posetio Indiju u decembru prošle godine, ali se sa Modijem sastao i ovog meseca u Biškeku, prenosi Al Jazeera.

Indija je, uz Kinu, najveći kupac ruske nafte, čime Moskvi obezbeđuje važan prihod uprkos zapadnim sankcijama uvedenim nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Nju Delhi odbija pritiske da smanji kupovinu, uz obrazloženje da zbog velikog broja stanovnika i veličine privrede mora da obezbedi pouzdano i cenovno dostupno snabdevanje energijom, dok istovremeno smatra da se ukrajinski sukob može rešiti samo pregovorima i diplomatijom, a ne ograničavanjem trgovine sa Rusijom. Udeo ruske nafte u indijskom uvozu sirove nafte porastao je tokom 2026. godine na rekordnih 51 odsto u julu, pre svega zato što su poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka povećali oslanjanje indijskih rafinerija na rusku naftu. Taj udeo je verovatno smanjen u avgustu, kada je Kina povećala kupovinu ruske nafte.

Odvojeni bilateralni sastanak sa Modijem predviđen je i za iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, koji u Indiju dolazi prvi put kao predsednik. Rat u Iranu biće posebno važan test za prošireni BRICS. Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju veoma različite interese i stavove prema sukobu, pa se proširenje grupe, koje je donedavno smatrano njenim velikim uspehom, sada pokazuje i kao izvor problema. Dodatni znak neslaganja bilo je to što ministri spoljnih poslova članica BRICS-a u maju u Nju Delhiju nisu uspeli da se dogovore ni o zajedničkom saopštenju.

Indija se nalazi u posebno osetljivom položaju jer pokušava da istovremeno održava dobre odnose sa Iranom, Izraelom i Sjedinjenim Državama. Rat je poremetio energetsko tržište, a Nju Delhi deo problema rešava oslanjanjem na Rusiju, jednog od svojih najvažnijih strateških partnera. Istovremeno, indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džajšankar nedavno je posetio Kijev, gde je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pohvalio Indiju zbog zalaganja za okončanje rata.

Važan susret na marginama samita biće i razgovor Modija i kineskog predsednika Sija Đinpinga. Za Sija je ovo prva poseta Indiji od 2019. godine i najznačajniji korak u postepenom popravljanju odnosa dve azijske sile nakon smrtonosnog sukoba njihovih vojski na spornoj himalajskoj granici pre šest godina. Poslednjih meseci obnovljeni su avionski saobraćaj, izdavanje viza i kontakti visokih zvaničnika.

Odnosi Kine i Indije ipak ostaju opterećeni dubokim nepoverenjem. Spor oko granice nije rešen, trgovinski deficit Indije prema Kini raste, a dve zemlje ostaju strateški rivali. Zbog toga će, pored ratova i ekonomskih pitanja, samit biti važan i kao pokazatelj koliko BRICS, nakon širenja na nove članice, može da uskladi interese zemalja sa sve različitijim geopolitičkim i ekonomskim prioritetima.

BRICS verovatno neće uspeti da usvoji zajedničko saopštenje u kojem bi otvoreno kritikovao Sjedinjene Američke Države ili izneo zajedničku strategiju suprotstavljanja politici američkog predsednika Donalda Trumpa (Donald Trump). Razlog nije samo oprez prema Vašingtonu već i duboke razlike unutar same grupe. Rusija i Iran imaju interes da BRICS zauzme oštriji stav prema SAD, dok Indija i Kina ne žele da organizaciju pretvore u otvoreni instrument suprotstavljanja Vašingtonu, prenosi BBC.

Indija je posebno ograničena sopstvenim interesima, budući da je u završnoj fazi pregovora o trgovinskom sporazumu sa SAD i ne želi da zajedničkim saopštenjem izazove novu konfrontaciju sa Trampovom administracijom. Ni Kina nema mnogo razloga da BRICS koristi za direktno obračunavanje sa Vašingtonom. Zbog toga se očekuje da eventualne kritike američke politike budu oprezne i indirektne, čak i ako Rusija i Iran budu insistirali na jasnijem stavu.

Posebno osetljivo pitanje je smanjenje zavisnosti međunarodne trgovine od američkog dolara, odnosno dedolarizacija. Trump je više puta upozoravao BRICS da ne pokušava da uvede alternativnu valutu ili na drugi način oslabi dominantnu ulogu dolara, a 2024. zapretio je članicama grupe carinama od 100 odsto ukoliko podrže drugu valutu kao zamenu za dolar. U takvim okolnostima BRICS verovatno neće preuzeti otvoreni sukob sa SAD, ali će nastaviti da traži načine da smanji zavisnost od američkog finansijskog sistema, posebno kroz lakša prekogranična plaćanja u nacionalnim valutama.

Istovremeno, BRICS danas ima znatno veću ekonomsku i demografsku težinu nego pre deset godina. Članice sada predstavljaju 49 odsto svetskog stanovništva, 40 odsto globalnog BDP-a i 26 odsto međunarodne trgovine. Najkonkretniji rezultat dosadašnje saradnje je Nova razvojna banka, koja je odobrila milijarde dolara za infrastrukturne i razvojne projekte, uglavnom u zemljama globalnog juga. Postoji i rezervni fond od 100 milijardi dolara namenjen pomoći članicama u slučaju finansijske krize, mada do sada nije bio korišćen u takvoj situaciji.

Zato je realniji cilj samita da BRICS ne nastupi kao antiamerički blok, već da postepeno izgradi sopstveni prostor u međunarodnom sistemu i pokaže da može da predstavlja alternativni centar okupljanja uz G7 i G20. Grupa će nastaviti da se zalaže za veću zastupljenost zemalja u razvoju u Ujedinjenim nacijama, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci. Za Indiju je to posebno značajno jer joj BRICS pruža platformu za jačanje sopstvenog položaja kao jednog od lidera globalnog juga, uz istovremeno promovisanje sveta sa više centara moći i slobodnije međunarodne trgovine.