Pozitivni signali za kriptovalute dolaze od velikih međunarodnih banaka

Kripto tržište je tokom poslednjih nedelju dana pokazalo relativno stabilan, ali izrazito oprezan obrazac trgovanja. Bitcoin se kretao oko nivoa od 78.000 dolara i prema podacima CoinMarketCapa beleži tek oko 0,1 odsto promene na sedmodnevnom nivou. Ethereum je bio nešto snažniji, sa rastom od približno 2,6 odsto, dok su BNB, XRP i solana ostvarili skromnije sedmodnevne pomake od oko 0,9 procenata, 0,6 i 0,5 odsto, respektivno.

To ukazuje da se tržište, uprkos povremenim snažnim dnevnim oscilacijama, nalazi u fazi konsolidacije.

Bitcoin je početkom posmatranog perioda pokušao da se vrati iznad 80.000 dolara, ali je rast bio ograničen. Dodatni pritisak stigao je nakon američkih podataka o zapošljavanju, koji su pokazali 162.000 novih radnih mesta u avgustu, znatno iznad očekivanih 65.000.

Snažnije tržište rada smanjuje očekivanja brzog popuštanja monetarne politike, pa su investitori deo kapitala usmerili ka sigurnijim klasama imovine.

Bitcoin je nakon toga ponovo skliznuo ispod 80.000 dolara. Istovremeno, komentari guvernera Federalnih rezervi Kristofera Volera (Christophera Wallera), koji je ostavio prostor za zadržavanje kamatnih stopa, prethodno su podstakli snažan skok bitcoina ka 81.400 dolara.

No, gledano na mesečnom nivou, vrednost bitcoina porasla je za oko 20 procenata.

“Rast cena kriptovaluta tokom prethodnih nekoliko nedelja je posledica poklapanja nekoliko veoma upečatljivih faktora. Najvažniji i najmerljiviji je povratak kupovina od strane kompanija – američki spot bitcoin ETF-ovi su za tri nedelje, od 21. avgusta do 4. septembra, imali priliv od oko 3,8 milijardi dolara, što je njihov najbolji tronedeljni rezultat u 2026. godini”, napominje u razgovoru za Biznis.rs Igor Mirković iz prve domaće kripto-menjačnice ECD.

Prema njegovim rečima, američko Ministarstvo finansija je negde u istom trenutku najavilo značajno povećanje otkupa dugoročnih državnih obveznica, sa ciljem da poboljša likvidnost i smanji pritisak na tržištu američkog duga.

“Posebno je za bitcoin važan efekat koji takve mere imaju na ponašanje investitora jer kada se povećava likvidnost na tržištu obveznica i raste dostupnost kapitala, investitori su spremniji da preuzmu veći rizik i deo novca preusmere iz konzervativnijih instrumenata ka imovini sa većim potencijalom prinosa. Bitcoin je jedna od prvih imovina koji reaguje na takvu promenu apetita za rizikom”, naglašava Mirković.

Kako objašnjava naš sagovornik, možda još važniji dugoročni signal jeste odluka 21 velike svetske finansijske institucije – među kojima su Bank of America, Citi, Goldman Sachs, Wells Fargo, UBS, Deutsche Bank i Santander – da zajednički razvijaju stablecoin dolara sa planiranim izlaskom na tržište u prvoj polovini 2027. godine. Pre nekoliko godina banke su posmatrale kripto industriju sa strane, a danas grade infrastrukturu na blockchain mrežama.

“Druga velika tema je rast geopolitičke i monetarne neizvesnosti. Holandska centralna banka je prebacila oko 86 tona zlata iz Severne Amerike u London, uz obrazloženje da želi veću likvidnost rezervi i bolju pripremljenost za moguće krize; udeo njihovog zlata u Njujorku smanjen je sa oko 31 na 18,5 odsto. To ne treba da tumačimo kao najavu američkog ekonomskog kolapsa, ali jeste značajan pokazatelj da centralne banke ponovo razmišljaju o geografskom i sistemskom riziku svojih rezervi”, ističe domaći stručnjak za kriptovalute, i dodaje da je Holandska centralna banka 1931. godine držala veliki deo svojih rezervi u britanskim funtama, verujući garancijama Bank of England da će funta ostati zamenjiva za zlato.

Kada je Britanija preko noći napustila zlatni standard, funta je devalvirala, a vrednost holandskih rezervi naglo pala i zato trenutno premeštanje zlata mnoge podseća na manevar izbegavanja tog scenarija.

Glavni pokretač tržišta u ovom trenutku nije pojedinačna kriptovaluta, već makroekonomsko okruženje. Investitori čekaju nove podatke o američkoj inflaciji, posebno CPI, koji mogu značajno promeniti očekivanja u vezi sa narednim potezom Federalnih rezervi.

Sa tim se slaže i Mirković: “Kratkoročno se ipak očekuje povećana volatilnost jer će naredni podaci o američkoj inflaciji i odluka Feda na redovnom obraćanju 15. i 16. septembra biti veoma važni.”

On smatra da su dugoročno važnije kompanije koje kreću da koriste kriptovalute, stablecoini i tokenizacija imovine. Taj trend, kaže, vidi se sve više i u Srbiji, gde korisnici ECD platforme trguju i tokenizovanim akcijama najvećih svetskih kompanija.