Država planira uvođenje investicionih računa za građane od 2027. godine

Ministarstvo finansija radi na uvođenju posebne vrste računa za investitore, a reforma je planirana za sledeću godinu, rekao je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović. Istovremeno, Ministarstvo radi na promeni poreskog procesa kako bi investitorima bilo jednostavnije da prijave i plate porez.

„To je definitivno nešto na čemu radimo i što je u planu za sledeću godinu, kao jedna od reformi sa strane investitora“, rekao je Popović na konferenciji „Kapital u pokretu“ u Beogradu u sredu, prenosi Bloomberg.

Prema njegovim rečima, u Ministarstvu se razmatraju različiti modeli – od jednog računa koji bi obuhvatio različite vidove finansiranja do užih računa, po uzoru na rešenja u Sloveniji i Hrvatskoj.

Govoreći o pitanju plaćanja poreza prilikom investiranja, ocenio je da problem građanima nije nužno poreska politika sama po sebi, već komplikovan postupak prijavljivanja poreza. Ministarstvo zato radi i na promeni tog procesa, bez nužne izmene propisa.

„Umesto da ti kao pojedinačni investitor skupljaš papire i podnosiš, jednostavno bi iz Centralnog registra mogao da povučeš svoje transakcije za tu godinu, elektronski potpis, tri papira i platiš“, rekao je Popović.

Država bi, uporedo sa olakšavanjem ulaganja građana, trebalo da radi i na unapređenju uslova za kompanije koje žele da prikupe kapital. Popović je ranije rekao da bi poreska politika mogla da bude jedan od načina za podsticanje ulaganja, dok bi investicioni fondovi trenutno trebalo da budu „prava adresa“ za građane koji žele da počnu da ulažu.

Novac postoji, ali ostaje u bankama

Srbija ima kapital za razvoj tržišta, ali veliki deo tog novca i dalje miruje na bankarskim depozitima, ocenio je Željko Devčić, član izvršnog odbora Alta Banke.

Prema njegovim rečima, cilj nije da građani napuste štednju, već da se deo novca koji ima dugoročni investicioni horizont usmeri u privredu.

„Moramo da utičemo na procese izdavanja akcija, na IPO, da najbolje srpske kompanije dobiju apetit da izdaju akcije i prikupe kapital“, rekao je Devčić.

Banke bi u tom procesu mogle da budu most između tradicionalne štednje i ulaganja, kao agenti i aranžeri emisija, ali i kroz kombinovanje oročenih depozita sa investicionim proizvodima poput akcija, obveznica i fondova.

Devčić smatra da građani ne biraju štednju i nekretnine samo zbog straha od ulaganja, već zato što su im ti oblici čuvanja novca poznati.

„Građani ne moraju da budu finansijski eksperti da bi se odlučili za investiranje. Dovoljno je da razumeju osnovne odnose rizika i prinosa, kao i ponude i tražnje“, kazao je.

Popović je ukazao i na troškove ulaganja na stranim tržištima. Prema njegovim rečima, građani prolaze kroz veliki broj regulatornih procedura, dok troškovi mogu biti višestruko veći nego na razvijenim tržištima.

Zbog toga, kako je rekao, država treba da razvija infrastrukturu koja bi omogućila jednostavnije i jeftinije ulaganje u inostranstvu, uz jačanje domaće ponude.

On je ocenio i da je Srbija i dalje izrazito bankocentrično tržište, dok građanima nedostaje veći izbor proizvoda i konkurencija koja bi ih podstakla da razmatraju druge oblike ulaganja.

Edukacija uz manje komplikovanih objašnjenja

Rade Bjelobaba, direktor Raiffeisen Investa, smatra da finansijski sektor građanima mora jednostavnije da objasni mogućnosti ulaganja.

Iako fondovska industrija u Srbiji sada upravlja sa oko 2,4 milijarde evra, previše stručnih termina može dodatno da udalji potencijalne investitore.

„Možemo sve to objasniti jednostavnije – da li, na primer, želimo da sačuvamo vrednost ili da akumuliramo značajnija sredstva za budući period, za nas i našu porodicu“, rekao je Bjelobaba.

On upozorava da nije realno očekivati visok prinos uz minimalan rizik i savetuje građanima da ne ulažu sav novac odjednom, niti da ga usmere u jednu klasu imovine. Umesto toga, kaže, investicionu kulturu treba graditi manjim, ali redovnim ulaganjima.

Marko Carević, direktor Ananasa, smatra da građanima ulaganje treba približiti kroz motive koji su im razumljivi – sigurnost i finansijsku slobodu. Kao ilustraciju je naveo iskustvo iz Indije, gde ljudi nemaju sistem penzija kao u Srbiji, pa se još tokom radnog veka suočavaju sa izborom između štednje i ulaganja s jedne strane, i oslanjanja na porodicu u starosti s druge.

„Za nekoga je motiv sigurnost, za nekoga sloboda – to je ono što treba da uključimo u edukaciju“, rekao je Carević, dodajući da se ljudi mogu podstaći na ulaganje i kroz strah od finansijske neizvesnosti u budućnosti.

On je naveo da je u Indiji, gde je jedno vreme živeo, čak i tokom vožnje taksijem razgovarao sa vozačem o berzi, što, prema njegovim rečima, pokazuje koliko investiciona kultura može da postane deo svakodnevnog života kada ljudi razumeju zašto ulažu.

Carević smatra da finansijska edukacija treba da počne već u osnovnoj školi, ali i da finansijski sektor mora da promeni način na koji građanima predstavlja ulaganje – jednostavnijim jezikom i kroz konkretne životne ciljeve.