Kada su veliki dugovi dobri za poslovanje?
AnalizaIzdvajamoPoslovanjeSrbija
9.9.2026 10:15 Autor: Ljiljana Begović 4
Dugoročne obaveze predstavljaju jedan od važnih pokazatelja finansijske strukture preduzeća. One ukazuju na to koliko će novca kompanija u narednim godinama morati da izdvoji za izmirivanje obaveza prema bankama, dobavljačima, državi, zaposlenima ili drugim poveriocima.
Same po sebi nisu znak da preduzeće posluje loše. Naprotiv, zaduživanje na duži rok često je način da kompanija finansira investicije, širenje poslovanja i nabavku opreme bez trenutnog opterećenja sopstvenih sredstava.
U dugoročne obaveze najčešće se ubrajaju krediti i zajmovi koji dospevaju za plaćanje za više od godinu dana, dugoročne obaveze po osnovu lizinga, izdate dužničke hartije od vrednosti, određene obaveze prema povezanim licima, kao i druge obaveze čiji rok dospeća prelazi 12 meseci.
Za razliku od kratkoročnih obaveza, koje kompanija mora da izmiri u relativno kratkom periodu, dugoročne obaveze daju preduzeću više vremena da novac uložen u poslovanje počne da donosi prihod. To je naročito važno kod velikih investicija, poput kupovine proizvodne opreme, izgradnje objekata, modernizacije pogona ili širenja kapaciteta.
Kod analize dugoročnih obaveza važno je razlikovati produktivno od neproduktivnog zaduživanja.Produktivni dug finansira imovinu ili projekat koji može da donese buduće prihode – na primer novu opremu, poslovni objekat, tehnologiju ili širenje proizvodnje. Neproduktivno zaduživanje služi za pokrivanje gubitaka i problema koji se ponavljaju, bez stvaranja novih izvora prihoda.
Zato se finansijska snaga preduzeća ne može proceniti samo na osnovu pitanja „koliko duguje“. Važnije je pitanje šta je preduzeće dobilo za novac koji je pozajmilo i da li iz svog poslovanja može uredno da servisira preuzete obaveze.
| Dugoročne obaveze u 2025. godini | ||
|---|---|---|
| Naziv preduzeća | Kategorija | Dugoročne obaveze u 2025. godini |
| Telekom Srbija a.d., Beograd | Kablovske telekomunikacije | 552.709.552.000 |
| KORIDORI SRBIJE DOO BEOGRAD | Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje | 174.341.119.000 |
| SERBIA ZIJIN COPPER DOO | Eksploatacija ruda ostalih crnih. obojenih. plemenitih i drugih metala | 125.740.212.000 |
| EPS AD Beograd | Proizvodnja električne energije | 113.868.727.000 |
| Yettel d.o.o. | Bežične telekomunikacije | 97.865.194.000 |
| LINGLONG INTERNATIONAL EUROPE DOO ZRENJANIN | Proizvodnja guma za vozila. protektiranje guma za vozila | 89.124.040.000 |
| BELGRADE AIRPORT | Uslužne delatnosti u vazdušnom saobraćaju | 89.042.404.000 |
| GASTRANS d.o.o. Novi Sad | Cevovodni transport | 72.864.086.000 |
| JP SRBIJAGAS NOVI SAD | Trgovina gasovitim gorivima preko gasovodne mreže | 72.254.258.000 |
| JUGOIMPORT-SDPR JP BEOGRAD | Nespecijalizovana trgovina na veliko | 62.774.711.000 |
| ZASTAVA AUTOMOBILI AD KRAGUJEVAC – U STEČAJU | Trgovina automobilima i lakim motornim vozilima | 45.744.056.000 |
| NIS A.D. NOVI SAD | Eksploatacija sirove nafte | 42.541.337.000 |
| Beo Čista Energija d.o.o. | Tretman i odlaganje otpada koji nije opasan | 37.484.929.000 |
| TOYO TIRE SERBIA D.O.O INĐIJA | Proizvodnja guma za vozila. protektiranje guma za vozila | 34.680.588.000 |
| MILLENNIUM TEAM DOO BEOGRAD | Izgradnja hidrotehničkih objekata | 30.509.177.000 |
| ACTIS LUNA TELECOM TOWER | Delatnost holding kompanija | 28.085.176.000 |
| „INTERKOMERC PREDUZEĆE ZA SPOLJNU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU I PROIZVODNJU AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD | Trgovina na veliko električnim aparatima za domaćinstvo | 27.668.166.000 |
| Idea Marketi doo | Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama. pretežno hranom. pićima i duvanom | 25.811.074.000 |
| BW Galerija d.o.o. | Iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima | 23.901.582.000 |
| ZF SERBIA D.O.O. PANČEVO | Proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila | 23.397.739.000 |
| Izvor: CompanyWall, *svi podaci su u dinarima | ||
Dugoročne obaveze velikih preduzeća u Srbiji: Telekom predvodi rast, Yettel napravio najveći skok
Na osnovu dostavljenih podataka bonitetne kuće CompanyWall, dugoročne obaveze 20 velikih preduzeća iz različitih sektora privrede porasle su u 2025. godini na gotovo 1,77 biliona dinara. Samo godinu ranije iznosile su oko 1,54 biliona, dok su 2023. godine bile na nivou od približno 1,34 biliona dinara.
Drugim rečima, posmatrana preduzeća su za dve godine uvećala dugoročne obaveze za oko 431 milijardu dinara. Rast nije bio ravnomeran – dok su pojedine kompanije značajno povećavale dugoročna zaduženja, kod drugih je tokom 2025. godine došlo do njihovog smanjenja.
Posmatrano između 2024. i 2025. godine, najveći apsolutni rast dugoročnih obaveza imali su Telekom Srbija, Yettel, Srbijagas, Linglong i Idea. Najveći deo ukupnog iznosa otpada na Telekom Srbija, čije su dugoročne obaveze u 2025. dostigle 552,7 milijardi dinara. To je čak oko 31 odsto ukupnih dugoročnih obaveza svih 20 analiziranih preduzeća.
Telekom je 2024. godine imao 370,1 milijardu dinara dugoročnih obaveza, a 2023. godine 243,7 milijardi. Za samo dve godine iznos je, dakle, povećan za više od 309 milijardi dinara, odnosno više nego udvostručen. Posebno izražen rast dogodio se između 2024. i 2025. godine, kada su dugoročne obaveze Telekoma povećane za oko 182,6 milijardi dinara, odnosno gotovo 49,3 odsto.
Na drugom mestu po iznosu dugoročnih obaveza u 2025. godini nalaze se Koridori Srbije, sa 174,3 milijarde dinara. Njihove obaveze su tokom tri godine postepeno rasle – sa 159,5 milijardi dinara u 2023, preko 166,2 milijarde u 2024, do 174,3 milijarde u 2025. godini.
Zijin i EPS među najvećim dužnicima
Treće mesto zauzima Serbia Zijin Copper, sa 125,7 milijardi dinara dugoročnih obaveza. Za razliku od Telekoma i Koridora, kod ove kompanije nije zabeležen kontinuirani rast. U 2023. dugoročne obaveze iznosile su 111,8 milijardi dinara, da bi 2024. porasle na 128,8 milijardi. Međutim, u 2025. smanjene su na 125,7 milijardi dinara.
Sličan trend vidljiv je i kod EPS-a. Elektroprivreda Srbije je 2023. imala 134,9 milijardi dinara dugoročnih obaveza, a godinu kasnije njihov iznos je porastao na čak 157,9 milijardi. U 2025. godini, međutim, usledilo je značajno smanjenje, na 113,9 milijardi dinara.
EPS je tako u samo godinu dana smanjio dugoročne obaveze za oko 44 milijarde dinara, odnosno 27,9 odsto.
| Dugoročne obaveze u 2024. godini | ||
|---|---|---|
| Naziv preduzeća | Kategorija | Dugoročne obaveze u 2024. godini |
| Telekom Srbija a.d., Beograd | Kablovske telekomunikacije | 370.124.875.000 |
| KORIDORI SRBIJE DOO BEOGRAD | Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje | 166.237.252.000 |
| SERBIA ZIJIN COPPER DOO | Eksploatacija ruda ostalih crnih. obojenih. plemenitih i drugih metala | 128.824.873.000 |
| EPS AD Beograd | Proizvodnja električne energije | 157.877.616.000 |
| Yettel d.o.o. | Bežične telekomunikacije | 1.779.098.000 |
| LINGLONG INTERNATIONAL EUROPE DOO ZRENJANIN | Proizvodnja guma za vozila. protektiranje guma za vozila | 73.117.605.000 |
| BELGRADE AIRPORT | Uslužne delatnosti u vazdušnom saobraćaju | 90.632.489.000 |
| GASTRANS d.o.o. Novi Sad | Cevovodni transport | 90.593.647.000 |
| JP SRBIJAGAS NOVI SAD | Trgovina gasovitim gorivima preko gasovodne mreže | 54.363.476.000 |
| JUGOIMPORT-SDPR JP BEOGRAD | Nespecijalizovana trgovina na veliko | 71.130.757.000 |
| ZASTAVA AUTOMOBILI AD KRAGUJEVAC – U STEČAJU | Trgovina automobilima i lakim motornim vozilima | 45.559.693.000 |
| NIS A.D. NOVI SAD | Eksploatacija sirove nafte | 71.854.619.000 |
| Beo Čista Energija d.o.o. | Tretman i odlaganje otpada koji nije opasan | 39.437.898.000 |
| TOYO TIRE SERBIA D.O.O INĐIJA | Proizvodnja guma za vozila. protektiranje guma za vozila | 30.757.177.000 |
| MILLENNIUM TEAM DOO BEOGRAD | Izgradnja hidrotehničkih objekata | 30.189.615.000 |
| ACTIS LUNA TELECOM TOWER | Delatnost holding kompanija | 26.615.039.000 |
| „INTERKOMERC PREDUZEĆE ZA SPOLJNU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU I PROIZVODNJU AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD | Trgovina na veliko električnim aparatima za domaćinstvo | 26.717.783.000 |
| Idea Marketi doo | Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama. pretežno hranom. pićima i duvanom | 16.976.656.000 |
| BW Galerija d.o.o. | Iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima | 25.013.994.000 |
| ZF SERBIA D.O.O. PANČEVO | Proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila | 23.381.330.000 |
| Izvor: CompanyWall, *svi podaci su u dinarima | ||
Yettel napravio najveći procentualni skok
Među analiziranim kompanijama posebno se izdvaja Yettel, kod kojeg je rast dugoročnih obaveza bio daleko najveći kada se posmatra procentualna promena. U 2023. godini dugoročne obaveze Yettela iznosile su svega 1,64 milijarde dinara, a 2024. oko 1,78 milijardi. Međutim, u 2025. godini dostigle su 97,9 milijardi dinara. To predstavlja povećanje od oko 96,1 milijardu dinara za godinu dana, odnosno više od 54 puta u odnosu na prethodnu godinu.
Zbog tog skoka Yettel se 2025. našao među pet kompanija sa najvećim iznosom dugoročnih obaveza, odmah iza Telekoma, Koridora Srbije, Zijina i EPS-a.
Visok rast beleži i Linglong International Europe. Dugoročne obaveze ove kompanije povećane su sa 43,5 milijardi dinara u 2023. na 73,1 milijardu u 2024, a zatim na 89,1 milijardu dinara u 2025. godini. Za dve godine povećanje iznosi oko 45,6 milijardi dinara, odnosno više od 100 odsto.
Za razliku od Linglonga, dugoročne obaveze Belgrade Airport-a imaju trend postepenog smanjenja. Sa 93,3 milijarde dinara u 2023, pale su na 90,6 milijardi u 2024, a zatim na 89 milijardi u 2025. godini.
Još izraženiji pad zabeležen je kod kompanije Gastrans. Ovo preduzeće je 2023. imalo 105 milijardi dinara dugoročnih obaveza, 2024. godine 90,6 milijardi, a 2025. godine 72,9 milijardi dinara. Za dve godine obaveze su smanjene za oko 32,2 milijarde dinara.
| Dugoročne obaveze u 2023. godini | ||
|---|---|---|
| Naziv preduzeća | Kategorija | Dugoročne obaveze u 2023. godini |
| Telekom Srbija a.d., Beograd | Kablovske telekomunikacije | 243.653.196.000 |
| KORIDORI SRBIJE DOO BEOGRAD | Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje | 159.468.724.000 |
| SERBIA ZIJIN COPPER DOO | Eksploatacija ruda ostalih crnih. obojenih. plemenitih i drugih metala | 111.785.853.000 |
| EPS AD Beograd | Proizvodnja električne energije | 134.939.427.000 |
| Yettel d.o.o. | Bežične telekomunikacije | 1.637.142.000 |
| LINGLONG INTERNATIONAL EUROPE DOO ZRENJANIN | Proizvodnja guma za vozila. protektiranje guma za vozila | 43.484.842.000 |
| BELGRADE AIRPORT | Uslužne delatnosti u vazdušnom saobraćaju | 93.341.594.000 |
| GASTRANS d.o.o. Novi Sad | Cevovodni transport | 105.046.012.000 |
| JP SRBIJAGAS NOVI SAD | Trgovina gasovitim gorivima preko gasovodne mreže | 76.807.548.000 |
| JUGOIMPORT-SDPR JP BEOGRAD | Nespecijalizovana trgovina na veliko | 62.858.370.000 |
| ZASTAVA AUTOMOBILI AD KRAGUJEVAC – U STEČAJU | Trgovina automobilima i lakim motornim vozilima | 45.564.534.000 |
| NIS A.D. NOVI SAD | Eksploatacija sirove nafte | 68.117.252.000 |
| Beo Čista Energija d.o.o. | Tretman i odlaganje otpada koji nije opasan | 36.290.910.000 |
| TOYO TIRE SERBIA D.O.O INĐIJA | Proizvodnja guma za vozila. protektiranje guma za vozila | 34.125.840.000 |
| MILLENNIUM TEAM DOO BEOGRAD | Izgradnja hidrotehničkih objekata | 23.994.098.000 |
| ACTIS LUNA TELECOM TOWER | Delatnost holding kompanija | 9.373.896.000 |
| „INTERKOMERC PREDUZEĆE ZA SPOLJNU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU I PROIZVODNJU AKCIONARSKO DRUŠTVO BEOGRAD | Trgovina na veliko električnim aparatima za domaćinstvo | 28.167.573.000 |
| Idea Marketi doo | Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama. pretežno hranom. pićima i duvanom | 12.069.288.000 |
| BW Galerija d.o.o. | Iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima | 26.226.372.000 |
| ZF SERBIA D.O.O. PANČEVO | Proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila | 22.276.073.000 |
| Izvor: CompanyWall, *svi podaci su u dinarima | ||
Srbijagas povećao dug, NIS smanjio obaveze
Kod JP Srbijagas kretanje obaveza bilo je promenljivo. Sa 76,8 milijardi dinara u 2023, dugoročne obaveze su smanjene na 54,4 milijarde u 2024, da bi se u 2025. povećale na 72,3 milijarde dinara. To znači da je samo u poslednjoj godini zabeležen rast od gotovo 17,9 milijardi dinara, odnosno oko 33 odsto.
Suprotan trend vidljiv je kod NIS-a. Dugoročne obaveze kompanije iznosile su 68,1 milijardu dinara u 2023, povećane su na 71,9 milijardi u 2024, ali su zatim u 2025. pale na 42,5 milijardi dinara.
Za godinu dana NIS je smanjio dugoročne obaveze za oko 29,3 milijarde dinara, odnosno više od 40 odsto.
Velike razlike i među trgovinskim kompanijama
Kod Jugoimport-SDPR-a dugoročne obaveze su u 2024. povećane na 71,1 milijardu dinara, sa 62,9 milijardi godinu ranije, da bi u 2025. pale na 62,8 milijardi.
Idea Marketi beleže suprotan trend. Dugoročne obaveze povećane su sa 12,1 milijardu dinara u 2023. na 17 milijardi u 2024, a zatim na 25,8 milijardi u 2025. godini. U dve godine iznos je više nego udvostručen, uz povećanje od oko 13,7 milijardi dinara.
Kod Interkomerca promena je mnogo blaža – obaveze su sa 28,2 milijarde u 2023. smanjene na 26,7 milijardi u 2024, a potom blago povećane na 27,7 milijardi dinara u 2025.
Kada dugoročni dug može biti dobar?
Zaduživanje samo po sebi nije problem. Ključno pitanje je za šta se pozajmljeni novac koristi i da li će ulaganje generisati dovoljno prihoda da pokrije troškove finansiranja i otplate duga. Ako preduzeće uzme dugoročni kredit za kupovinu nove proizvodne linije, a ta investicija poveća proizvodnju, prihod i profit, dug može biti instrument razvoja. Kompanija koristi tuđi kapital da bi povećala sopstveni poslovni kapacitet.
Problem nastaje kada se dug koristi za pokrivanje tekućih gubitaka, nelikvidnosti ili starih dugova, bez jasnog plana kako će se poslovanje poboljšati. Tada se obaveze mogu samo gomilati, dok sposobnost preduzeća da ih vraća ostaje ista ili se smanjuje.
Zato se kod procene zaduženosti ne posmatra samo iznos dugoročnih obaveza, već i odnos duga prema kapitalu, prihodima, dobiti i novčanom toku.
Dugoročne obaveze mogu direktno da utiču na profit kroz kamate i druge troškove finansiranja. Što je veće zaduženje, veći su potencijalni finansijski rashodi, naročito ako su kamatne stope visoke ili promenljive. Preduzeće zbog toga može ostvarivati solidan poslovni rezultat, a da mu konačna neto dobit bude znatno manja zbog troškova kamata.
Poseban rizik predstavlja situacija u kojoj prihod i profit ne rastu dovoljno brzo da bi pratili rast zaduženosti. Tada sve veći deo novca odlazi na servisiranje duga, umesto na nove investicije, zapošljavanje ili razvoj poslovanja.
Dugoročne obaveze i finansijska stabilnost
Veliki iznos dugoročnih obaveza ne mora automatski značiti da je kompanija finansijski nestabilna. Mnogo je važnije koliko su te obaveze velike u odnosu na ukupnu imovinu i kapital, kao i koliko preduzeće može da zaradi i generiše gotovine. Kompanija sa visokim dugom, ali stabilnim prihodima i snažnim novčanim tokom, može biti u boljoj poziciji od kompanije sa manjim dugom, ali slabim poslovanjem i problemima sa naplatom potraživanja.
Zbog toga se prilikom analize bilansa posmatra šira slika. Važni su pokazatelji zaduženosti, odnos ukupnih obaveza i kapitala, pokriće kamata, sposobnost otplate duga i struktura dospeća obaveza.
Posebnu pažnju zahtevaju krediti sa promenljivom kamatnom stopom. Ako kamatne stope porastu, povećava se i trošak servisiranja duga. To može smanjiti profitabilnost kompanije i ostaviti joj manje novca za investicije i druge poslovne potrebe.
Kod dugoročnih kredita ovaj rizik može biti značajan jer se ugovoreni period otplate proteže kroz više godina, tokom kojih se uslovi na finansijskom tržištu mogu znatno promeniti.
Pročitajte još:
Visoka zaduženost može ograničiti sposobnost kompanije da se dodatno zadužuje. Banke i drugi finansijeri prilikom odobravanja novih kredita gledaju postojeće obaveze, prihode, profitabilnost, imovinu i novčane tokove.
Ako je preduzeće već opterećeno velikim dugovima, novi kredit može biti skuplji ili teže dostupan. Na taj način postojeće obaveze mogu uticati i na budući razvoj kompanije.
S druge strane, pažljivo planirano dugoročno zaduživanje može upravo suprotno – da omogući rast. Kompanija ne mora godinama da čeka da iz sopstvene dobiti prikupi dovoljno novca za veliku investiciju, već može da je sprovede odmah i vraća dug iz budućih prihoda.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
SLAVICA
9.9.2026 #1 AuthorTelekom Srbija je udvostručio dug za dva godine, što omogućava ambiciozne investicije, ali povećava rizik da veći deo prihoda ode na servisiranje duga.
eza27
9.9.2026 #2 AuthorYettel je 2025. povećao dugoročne obaveze za 96 milijardi dinara, što pokazuje agresivno zaduživanje i rizik da se likvidnost optereći ako investicije ne donesu očekivane prihode.
darmar
9.9.2026 #3 AuthorNIS je 2025. smanjio dugoročne obaveze za 42 % i povećao fleksibilnost za nove investicije, smanjujući rizik od prevelikog finansijskog tereta.
REA
9.9.2026 #4 AuthorEPS je 2025. smanjio dugoročne obaveze za 44 milijarde dinara, čime je poboljšao pokriće kamata i smanjio pritisak na novčani tok.