Kako u Srbiji posluje najbrojnija privredna delatnost sa 40.000 subjekata?

Delatnosti u Srbiji detaljno su klasifikovane kroz registar koji broji više od 500 šifri, pa tako postoje pojedinačne grupe proizvođača koji se bave gajenjem pirinča ili uzgojem muznih krava, ali je zato poslovanje celog neprofitnog sektora i nevladinih organizacija registrovano zajedno pod okriljem jedne šifre iza koje se nalazi skoro 40.000 subjekata.

Pod oznakom 9499 grupisana su tako kulturno-umetnička društva i kulturna udruženja, humanitarne organizacije, fondacije i zadužbine, sportska udruženja i klubovi, ekološka i udruženja za zaštitu životne sredine, udruženja penzionera i invalida, lovačka društva, omladinska udruženja, poljoprivredna i pčelarska udruženja i dobrovoljna vatrogasna društva.

Ipak, najbrojniji segment nije nijedan od nabrojanih, već opšta i ostala udruženja građana kojih ima više od 25.000, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Analiza poslovanja ove grupe poslovnih subjekata, koja se zbirno vodi kao delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja, otkriva sektor ogromnih finansijskih obrta, ali i izraženu polarizaciju između finansijski jakih fondacija i desetina hiljada neaktivnih udruženja.

Ukupan godišnji obrt iznosi oko pola milijarde evra. Ukupni prihodi su u prošloj godini bili oko 55 milijardi dinara, dok su ukupni rashodi bili tek neznatno niži i iznosili su oko 54 milijarde dinara.

Celokupan sektor ostvario je neto dobit od oko milijardu dinara, što je znatno manje od dobiti koja je dve godine ranije bila tri puta veća.

Kada se govori o neto dobitku koji ostvaruju subjekti koji posluju kao neprofitna ili udruženja i organizacije na bazi učlanjenja, treba imati u vidu da je više reč o obračunskoj kategoriji nego o stvarnoj zaradi jer zakonski mogu da ostvaruju prihode i iskazuju višak prihoda u finansijskim izveštajima, ali se ostvarena dobit ne sme raspodeljivati osnivačima, članovima organa, upraviteljima ili zapsolenima.

Sva dobit se u potpunosti mora reinvestirati u ostvarivanje opšte korisnih ciljeva zbog kojih su i osnovana.

Kao izvori prihoda obično se navode donacije i pokloni, neposredna privredna aktivnost koju obavljaju, kao i novac koji mogu da zarade od upravljanja imovinom.

Podaci pokazuju da je svaka druga organizacija neaktivna jer skoro 20.000 nije predalo finansijski izveštaj, niti je imalo bilo kakav evidentiran prihod ili rashod u periodu od 2023. do 2025. godine.

Redovne finansijske izveštaje u posmatranom trogodišnjem periodu predaje 19.433 organizacije, od kojih je 16.543 bilo aktivno u 2025. godini.

Udruženja građana najbrojnija

Najviše registrovanih je opštih i ostalih udruženja građana kojih ima oko 27.000, slede kulturno-umetnička društva i kulturna udruženja kojih je oko 2.500, slede humanitarne organizacije, fondacije i zadužbine sa oko 1.600 registracija, dok je približno toliko i sportskih udruženja i klubova.

Skoro polovina svih aktivnih i registrovanih udruženja koncentrisano je u dva najveća urbana centra. U Beogradu ih je više od 8.000, a u Novom Sadu skoro 3.000.

Oko dve trećine organizacija nema iskazanu dobit, svaka sedma je u gubitku, dok svaka peta ostvaruje profit.  

Prosečna bruto zarada u sektoru za 2025. godinu iznosi 189.214 dinara i veća je nego godinu ranije kada je iznosila 174.844 dinara, kao i u odnosu na 2023. godinu kada je prosek iznosio 155.603 dinara.

Fondacije i zadužbine sa najvećim prihodima

Humanitarne organizacije, fondacije i zadužbine se zbog prirode svoje delatnosti koja podrazumeva prikupljanje novca izdvajaju kao organizacije sa najvećim prihodima i dobiti u ovom konglomeratu različitih delatnosti na bazi učlanjenja.

Najveće prihode u prošloj godini imala je Humanitarna organizacija Dečje srce od 1,2 milijarde dinara, dok je najveći neto dobitak ubeležila Zadužbina Miodraga Kostića od skoro 180 miliona dinara.

Fondacije i zadužbine u Srbiji prikupljaju sredstva i ostvaruju prihode iz tri glavna izvora. Jedan su donacije i pokloni koji obuhvataju dobrovoljne priloge pojedinaca i kompanija, grantove iz inostranih ili domaćih fondova, namenska sredstva iz budžeta i prihodi od imovine.

Zakon dozvoljava fondaciji da obavlja i komercijalnu privrednu delatnost poput prodaje publikacija, ulaznica, edukacija i pružanja usluga, pod uslovima da je ta delatnost upisana u Agenciji za privredne registre, da je u vezi sa ciljevima fondacije i da se obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva.

Zadužbine koje poseduju nekretnine ili kapital ostvaruju prihode i od zakupa ili kamata, što im služi za finansiranje primarne delatnosti.

Baza CompanyWall ima evidentiranih 1.050 fondacija i zadužbina, od kojih je 530 bilo finansijski aktivno u 2025. godini.

Ukupni prihodi iznosili su 8,85 milijardi dinara, ukupni rashodi 8,52 milijardi dinara, dok je ukupna neto dobitak svih fondacija i zadužbina iznosila oko 280 miliona dinara. Ukupno je u njima radilo 945 zaposlenih.