Trgovci kućnim aparatima povećali prihod, ali ne i zaradu

U delatnosti trgovine na malo električnim aparatima za domaćinstvo u specijalizovanim prodavnicama verovatno biste očekivali da sretnete „velike igrače“, odnosno trgovinske lance bele tehnike kao što su Gigatron, Tehnomanija ili Tehnomedia. Međutim, u tabeli 20 najuspešnijih preduzeća nema imena na koja smo navikli jer su ova preduzeća registrovana pod nekim drugim šiframa. Bez obzira na njihov izostanak, finansijski podaci govore dosta o stanju u sektoru, poslovanju manjih trgovaca i pritiscima sa kojima se suočavaju.

Reč je o delatnosti koja je u 2025. godini imala 146 registrovanih preduzeća. Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je ukupni prihod sektora porastao sa 5,96 milijardi dinara u 2023. na 6,71 milijardu u 2024, a zatim na 6,92 milijarde dinara u 2025. godini. Za dve godine prihod je tako povećan za 16,1 odsto. Međutim, tempo rasta je usporio: posle 12,7 odsto u 2024, u 2025. godini prihod je povećan za svega tri odsto.

Dobit je sa 163,1 miliona dinara u 2023. skočila na 242,3 miliona u 2024. godini, odnosno čak 48,6 odsto. Međutim, 2025. donosi preokret – ukupna dobit pala je na 195,1 milion dinara, što je 19,5 odsto manje nego godinu ranije. I pored tog pada, dobit je i dalje oko 19,6 odsto veća nego 2023. godine.

To pokazuje da je 2024. bila naročito uspešna godina za profitabilnost sektora, dok je u 2025. rast prihoda nastavljen, ali uz pritisak na zaradu. Drugim rečima, trgovci su ostvarili veći prihod, ali im je na kraju godine ostalo manje dobiti.

Broj zaposlenih, sa druge strane, kontinuirano raste – sa 405 u 2023, preko 424 u 2024, na 439 zaposlenih u 2025. godini. To je rast od 8,4 odsto za dve godine. Sektor, dakle, istovremeno povećava prihod i broj zaposlenih, ali je 2025. zabeležio slabiju profitabilnost.

Raskorak između prihoda i dobiti u 2025. godini posebno je zanimljiv za analizu. Trgovci ostvaruju veći promet, ali od njega zadržavaju manji deo nego prethodne godine. To može ukazivati na jaču konkurenciju, pritisak na prodajne cene i marže, veće troškove poslovanja ili kombinaciju tih faktora.

Podaci vodećih kompanija dodatno potvrđuju tu sliku. DR Techno je ostvario najveći prihod, 1,63 milijarde dinara, ali mu je dobit pala 10,2 odsto. Expert Leskovac smanjio je prihod 18,8 odsto, a dobit čak 77,4 odsto. Dora-Sistem je uz pad prihoda od 2,4 odsto profit smanjio 65,5 odsto. Cool Shop je povećao prihod gotovo devet odsto, ali mu je dobit pala 31,3 odsto.

Sa druge strane, NIK-Elektro je uz pad prihoda od oko 1,9 odsto povećao dobit 46 odsto, dok je Elvis Šabac uz rast prihoda od 9,9 odsto profit povećao čak 81 odsto. Cool Mont Plus povećao je prihod 18,6 odsto, dok mu je dobit porasla više od devet puta, sa 1,2 na 12,9 miliona dinara.

Razlike između kompanija mogu se objasniti kombinacijom više faktora. Pre svega, trgovina kućnim aparatima je veoma konkurentna, pa firme koje imaju povoljnije nabavne uslove, bolju pregovaračku poziciju prema dobavljačima ili efikasniju kontrolu troškova mogu da ostvare veću dobit i kada im prihod ne raste značajno. S druge strane, kompanija može povećati promet kroz akcije i niže cene, ali joj takva prodaja donosi manju maržu.

Veliku ulogu može imati i struktura asortimana. Prodaja skupljih uređaja, kao što su frižideri, mašine za pranje i sušenje veša ili ugradni aparati, može donositi drugačiju zaradu od proizvoda sa nižom cenom i manjom maržom. Razlikuju se i troškovi poslovanja, posebno zakupa prodajnog prostora, zaposlenih, logistike i skladištenja, pa kompanije sa sličnim prihodima mogu na kraju godine imati veoma različitu dobit.

Kod pojedinih firmi rezultat može biti povezan i sa širenjem poslovanja. Veća ulaganja u nove prodavnice, zaposlene, marketing ili logistiku kratkoročno mogu smanjiti profit, iako istovremeno povećavaju prihod. Obrnuto, kompanija koja je već razvila prodajnu mrežu i nema velike nove troškove može povećati dobit i uz gotovo nepromenjen prihod.

Značajno je napomenuti da u ovoj delatnosti mogućnost plasiranja proizvoda putem interneta dobija sve više na značaju, što potvrđuju i najuspešniji sa liste, gde od 20 kompanija, samo pet kompanija ne nudi nikakav vid online kupovine, dok neki trgovci nemaju razvijeno kartično plaćanje, već se biranje i naručivanje robe vrši preko Instagrama.

Kompanije koje još uvek nude svoje proizvode samo u prodavnicama ne znači nužno da nisu prisutne na internetu, jer deo trgovaca može koristiti velike trgovačke platforme ili druge posredne kanale.

Ipak, fizička prodavnica u ovoj delatnosti i dalje ima svoju ulogu. Kod bele tehnike i drugih kućnih aparata kupci, naročito kada je reč o skupljim uređajima, mogu želeti da vide proizvod, uporede modele i dobiju savet prodavca. Dostava i eventualna montaža, takođe, mogu biti važan deo ponude, zato internet ne mora nužno potiskivati klasičnu prodavnicu, već dva kanala mogu da funkcionišu zajedno.

Ipak, odsustvo sopstvenog online kanala dugoročno može postati konkurentski problem. Kupci sve češće pre odluke o kupovini na internetu traže informacije, porede modele i cene, pa trgovac koji nije dovoljno vidljiv u digitalnom prostoru može imati manje šanse da uđe u njihov izbor.

Sektor se zato nalazi u situaciji u kojoj prihod i broj zaposlenih rastu, ali se profitabilnost smanjuje, dok istovremeno trgovci moraju da odgovore na promene u načinu kupovine. Za veće kompanije ulaganje u digitalne kanale može biti deo šire strategije, dok manjim trgovcima trošak takve transformacije predstavlja dodatni pritisak na ionako ograničene marže.

Podaci, dakle, pokazuju da tržište raste po prihodu, ali da trgovci istovremeno posluju pod sve većim pritiskom na profitabilnost, dok digitalizacija dodatno menja pravila konkurencije i pred manje igrače postavlja izazov kako da zadrže kupce i svoje mesto na tržištu.