Udruženje OIE upozorava – Razvoj projekata blokiran ili ozbiljno ugrožen

Predsedavajući Upravnog odbora Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije Miloš Colić upozorio je da su projekti obnovljive energije blokirani ili ozbiljno ugroženi, a inicijativa OIE Srbija za izmenu regulative i dalje čeka.

Prema njegovim rečima, investitori su u prethodnim godinama položili ozbiljne iznose bankarskih garancija kao dokaz svoje namere i spremnosti da projekte realizuju.

“Danas deo tih garancija dolazi pod rizik ne zato što investitori nisu uradili svoj posao, već zato što čekaju odluke i postupanje uprave. Drugim rečima, oni mogu da snose posledice zbog kašnjenja na koja sami ne mogu da utiču”, kazao je Colić na konferenciji OIE Srbija 2026.

On je dodao da su neophodne jasne procedure, predvidivost, kao i kontinuiran i planski razvoj.

Colić je podsetio da je istovremeno praktično zaustavljen ulazak novih projekata vetra i sunca u razvojni proces do 2029. godine.

“Razumemo potrebu da se mreža zaštiti. Ali zaustavljanje razvoja na nekoliko godina nije dobro rešenje. Koliko god da su legitimni interesi investitora važni, ovo nije samo pitanje interesa investitora. Svaki novi zeleni megavat koji uđe u elektroenergetski sistem Srbije jeste opšte dobro. To je nova domaća energija, veća energetska sigurnost, veća konkurencija na tržištu. I dugoročno pritisak ka konkurentnijoj ceni energije”, naglasio je Colić.

On je upozorio da ako se danas prekine razvojni ciklus, za tri ili četiri godine ne možemo jednostavno da pritisnemo dugme i dobijemo nove elektrane.

“Energetski projekti se ne grade preko noći. Privatni i javni sektor zato ne treba da budu konkurencija. Imamo različite uloge, ali isti elektroenergetski sistem. I samo zajedno možemo da ga napravimo stabilnim, modernim i sposobnim da podrži razvoj Srbije “, zaključio je Colić.

Đedović Handanović: Odlaganje projekata neophodno

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da obnovljivi izvori energije na svetskom nivou beleže ubrzan rast. Kako je naglasila, prošle godine u svetu je zabeleženo blizu 700 GW novih kapaciteta, od čega su više od 500 GW solarne elektrane. Takođe, tokom protekle decenije, svetski kapacitet je porastao sa 2 TW na 5 TW sa ciljem od 11 TW do 2030. godine.

Istovremeno, kako je objasnila, raste i potrošnja električne energije, sa procenama da će globalna tražnja za električnom energijom porasti za 3,6 odsto ove godine.

“Srbija je pokazala da je na odličnom putu i da čisti izvori energije imaju sve značajniju ulogu. U prethodne četiri godine je ukupan kapacitet OIE povećan sa oko 400 MW na više od 1,3 GW, a do kraja godine očekujemo 1,5 GW”, poručila je ministarka.

Prema njenim rečima, kroz dva kruga aukcija podržano je 17 novih solarnih i vetroelektrana ukupne snage 1,2 GW i investicione vrednosti od 1,5 milijarde evra. Kako je istakla, devet elektrana je već na mreži, a cilj od najmanje 3,5 GW do 2030. godine izgleda ne samo dostižno, već i realno.

Govoreći o odlaganju novih projekata, ministarka je naglasila da se na modelu prenosne mreže nalazi 12 GW projekata, odnosno 15 GW ako se doda distributivni sistem.

“To je višestruko više nego što sistem može da integriše, zato je bilo neophodno pomeriti rokove do 2029. godine da bi se videlo koji projekti stoje u portfoliju i oslobodio prostor za zrele investicije. Cilj nije da usporimo razvoj nego da napravimo održiv sistem u kom će realni projekti imati mogućnost da budu izgrađeni”, naglasila je ministarka dodajući da su u pripremi izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje će, između ostalog, obuhvatiti uspostavljanje područja za ubrzani razvoj obnovljivih izvora.

Direktor za Jugoistočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Gžegož Zelinski poručio je da novi kapaciteti obnovljivih izvora energije generišu milione evra investicija, daju jeftiniju električnu energiju i pokazuju da je privatni sektor sposoban da realizuje investicije.

Ipak, istakao je da je zabrinut zbog toga što, kako je rekao, obnovljivi izvori energije gube zamah u Srbiji, i to u trenutku kada je trošak novih obnovljivih izvora dramatično pao, sigurnost postala veća, a uticaj klimatskih promena vidljiviji nego ikada.

“Širom sveta ubrzavaju se investicije u obnovljive izvore energije, a u Srbiji vidimo drugačiji pravac sa odlaganjem novih projekata do 2029. godine. Samo pet odsto električne energije u Srbiji 2025. godine proizveli su vetar i sunce”, naglasio je Zelinski.

Ipak, dodao je da je optimista kad je reč o daljem razvoju jer Srbija ima sposobne kompanije u izgradnji energetskih projekata, kao i veliku zajednicu spremnu da podrži energetsku tranziciju.

“Pitanje nije može li Srbija to da uradi, već koliko ćemo ambiciozni biti. EBRD je tu da kao partner podrži ovaj process”, zaključio je Zelinski.

Izvršni direktor kompanije Masdar Mohamed Džamil Al Ramahi podsetio je da je pre dve godine na konferenciji OIE SRBIJA objavljeno finansijsko zatvaranje projekta Čibuk 2, a juče i njegovo zvanično puštanje u rad.

“Srbija je postavila jasnu ambiciju – da ostvari sigurniji i kompetitivniji sistem, i ova konferencija je veliki deo te ambicije pretvorila u realnost. Kad je Masdar došao u Srbiju, sve je bilo u začetku, tržište se tek oblikovalo, a veliki projekti trebalo je da se grade. Danas imamo 300 MW operativnog kapaciteta u vetroparkovima Čibuk 1 i Čibuk 2. To putovanje pokazuje šta ovo tržište može da uradi”, naglasio je Al Ramahi.

On je istakao da Srbiju i Zapadni Balkan vidi kao centralne za budućnost Masdara u Evropi, kao i da je kompanija spremna da unese više kapitala i investicija u širi region.

“Da bismo otključali novi talas investicija, potrebna je jasna i konzistentna politika, jače mreže i interkonekcije u okviru zemlje, ali i u regionu, kao i partnerstva. Čibuk je prvo poglavlje, ali hajde da gradimo nova – za Srbiju, Zapadni Balkan i Evropu”, poručio je Al Ramahi.