Porodična kompanija posluje gotovo 30 godina i izvozi zamrznuto voće na evropsko tržište

Kompanija Sweet Home naredne godine obeležava 30 godina od osnivanja. Ova porodična firma bavi se preradom voća u različitim oblicima, u zavisnosti od potreba kupaca, a okosnicu poslovanja čine proizvodi od zamrznutog bobičastog voća. Pored toga, kompanija proizvodi i domaći ajvar od paprike pečene na drva, koji se uglavnom plasira kroz privatne robne marke velikih maloprodajnih lanaca.

Direktor kompanije Nemanja Miljković kaže da zamrznuto voće uglavnom izvoze na evropsko tržište, gde sarađuju sa velikim industrijskim kupcima, distributerima zamrznute hrane i trgovcima voćnih prerađevina. Ajvar je, s druge strane, namenjen pre svega domaćem tržištu, a Sweet Home ga proizvodi za privatne robne marke pojedinih velikih trgovinskih lanaca, među kojima su Metro Chef i Ukusi moga kraja.

„Trudimo se da gradimo dugoročne odnose sa partnerima kroz različite oblike saradnje i uvek smo spremni za nove partnere koji dele sličnu filozofiju poslovanja. Trebalo je puno vremena da izgradimo odnose sa našim partnerima, pa bih rekao da je mnogo bitnije od pronalaženja klijenata način na koji negujete odnos sa njima kroz vreme, jednom kada vam ukažu priliku za saradnju“, kaže Miljković.

Kada je reč o B2B poslovanju, kompanije do potencijalnih partnera mogu doći na različite načine – od međunarodnih sajmova i baza podataka do internet alata i društvenih mreža. Ipak, kako navodi, u potrazi za pravim kupcem potrebno je biti uporan i istrajan.

U prethodne dve godine Sweet Home se pre svega fokusirao na interni razvoj. Kompanija je izgradila novi objekat za skladištenje i preradu voća, dok je istovremeno radila na unapređenju internih procesa, organizacione strukture i pronalaženju adekvatnih kadrova za odgovorne pozicije.

Miljković posebno ističe značaj ulaganja u zaposlene, jer smatra da se toj temi u njihovoj grani ne posvećuje dovoljno pažnje.

„Smatram da se ne poklanja dovoljno pažnje ljudskom kadru, a da je kvalitetan kadar najoskudniji resurs i da daje najveći doprinos dugoročno“, ističe on.

Jedan od najvećih problema sa kojima se kompanija suočava jeste nedostatak radne snage. Inflatorni pritisci dodatno otežavaju poslovanje, dok nedostatak radnika i, kako kaže Miljković, nespremnost mladih na trajno radno angažovanje primoravaju kompaniju da se oslanja na migrantsku radnu snagu.

„Zahvaljujući stranoj radnoj snazi uspeli smo da održimo poslovanje na visokom nivou. Da nema uvozne radne snage, bili bismo primorani da smanjimo obim poslovanja, nažalost“, ističe Miljković.

Istovremeno, kompanija traži mogućnosti za automatizaciju procesa u preradi, svuda gde je to izvodljivo.

Nedostatak radne snage Miljković izdvaja kao trenutno najizraženiji problem u voćarstvu i sektorima koji su sa njim usko povezani. Međutim, za Sweet Home dodatni problem predstavlja kurs dinara.

„Jak kurs dinara u odnosu na evro nam značajno smanjuje konkurentnost na izvoznom tržištu gde plasiramo 90 odsto svojih proizvoda“, navodi Miljković.

U takvim uslovima kompanija nastoji da strategiju razvoja zasniva na praćenju trendova i globalnog tržišta. Cilj je da se što ranije prepozna pravac u kojem će se kretati tražnja za njihovim tipom proizvoda i da se tome prilagodi poslovanje.

„Za pravilan razvoj morate imati viziju gde želite da budete za deset godina od sada. Zvuči kao floskula, ali je to zapravo mnogo važnije nego što se čini na prvi pogled“, kaže Miljković.

Posle gotovo tri decenije poslovanja, najveći ponos kompanije nije samo u proizvodima ili tržištima na koja je uspela da se plasira. Za Miljkovića je posebno važno to što je Sweet Home uspešno prošao kroz jednu od najosetljivijih faza porodičnog biznisa – prenos upravljanja sa prve na drugu generaciju.

„Najponosniji smo na to što skoro 30 godina uspešno odolevamo izazovima u našem sektoru i što smo uspešno izvršili prenos upravljanja sa prve na drugu generaciju u porodičnom biznisu. To je verovatno bio najveći izazov“, kaže on.

Kako dodaje, važnu ulogu u tome imala je odluka roditelja da se na vreme povuku iz svakodnevnog upravljanja kompanijom, ali da istovremeno ostanu dostupni za savet i podršku novoj generaciji.

„Imali smo sreće da su roditelji bili spremni da se penzionišu na vreme i da nam prepuste upravljanje dok su još u godinama kada mogu kvalitetno da nas savetuju“, zaključuje na kraju Miljković.