Srbija ima dovoljno deviznih rezervi da zaštiti stabilnost dinara i u slučaju odliva kapitala

Narodna banka Srbije već godinama održava relativno stabilan kurs dinara prema evru. Ipak, deo privrednika – takođe već duže vreme – upozorava da je domaća valuta precenjena, ukazujući na to da takva politika pogoduje uvozu jeftinijih proizvoda, ali istovremeno doprinosi rastu spoljnotrgovinskog deficita. Prema njihovim ocenama, stabilan kurs sve teže obezbeđuje uslove za profitabilno poslovanje domaće privrede.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da problemi srpske ekonomije nisu posledica monetarne politike, već slabosti institucija, zbog čega promena deviznog kursa ne bi rešila ključne ekonomske probleme zemlje.

Naš sagovornik objašnjava da je sadašnji kurs dinara faktički fiksan, odnosno da je domaća valuta vezana za evro, koji predstavlja najvažniju referentnu valutu zbog obima trgovine Srbije sa evrozonom. Takav sistem, kako navodi, godinama funkcioniše i nije specifičan samo za Srbiju.

Sličan model imaju – ili su imale – i druge zemlje, poput Bosne i Hercegovine i Bugarske, koje su decenijama primenjivale ovakav režim deviznog kursa.

„Termini realan/nerealan, tržišni/netržišni imaju smisla samo u zemljama koje nemaju slobodno kretanje kapitala, koje imaju nekontrolisane emisije novca, višestruke kurseve i sve ono što je ružna davna prošlost Srbije“, ističe Stevanović.

Prema njegovim rečima, prilagođavanje privrede u sistemu fiksnog kursa odvija se preko cena, dok je za uspešno funkcionisanje takvog modela važno da centralna banka ne povećava količinu novca bez odgovarajućeg pokrića. Zbog toga smatra da pitanje da li je dinar precenjen ili potcenjen nije ključno za razumevanje ekonomskih problema Srbije. Mnogo značajniji izazovi, kako ocenjuje, nalaze se u institucionalnom sistemu, a promena kursa ne bi rešila nijedan od njih.

Sa takvom ocenom da slabljenje dinara nije odgovarajući odgovor na trenutne ekonomske okolnosti saglasan je i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić, koji ukazuje na to da aktuelni trendovi u spoljnoj trgovini i industrijskoj proizvodnji ne daju razloge za takav potez.

Prema njegovim rečima, izvoz Srbije raste znatno brže od uvoza, dok je industrija u ekspanziji. Reč je, kako ističe, o trendu koji nije kratkotrajan, već traje mesecima, a posmatrano dugoročno, uz manje oscilacije, prisutan je još od 2015. godine.

Nikolić smatra da u takvim okolnostima nema ekonomskog opravdanja za zagovaranje deprecijacije ili devalvacije dinara. Kako objašnjava u razgovoru za Biznis.rs, slabljenje domaće valute predstavlja instrument platnobilansnog prilagođavanja u situacijama kada se spoljni deficit toliko proširi da više ne postoje druge mogućnosti za njegovo finansiranje, pa se neravnoteža koriguje smanjenjem kupovne moći domaće tražnje u odnosu na uvoznu robu.

„Naš slučaj je dijametralno suprotan. Nama se deficit konstantno sužava, a pokrivenost uvoza izvozom nikada nije bila veća“, ističe Nikolić.

On smatra da se zahtevi za slabljenjem dinara uglavnom zasnivaju na ekonomskim shvatanjima iz prethodnih decenija, kada se takva mera često predstavljala kao način za izlazak iz privrednih problema. Međutim, prema njegovoj oceni, ni tada devalvacija nije donela očekivane rezultate, dok je današnja srpska ekonomija znatno konkurentnija, stabilnija i snažnija.

Kao jedan od pokazatelja promenjenih ekonomskih okolnosti Nikolić navodi i činjenicu da Srbija ima investicioni kreditni rejting. Smatra da takva pozicija govori u prilog stabilnosti spoljnog bilansa i sposobnosti zemlje da finansira svoje potrebe bez potrebe za pribegavanjem slabljenju domaće valute.

Govoreći o samom režimu deviznog kursa, Nikolić pravi i važnu razliku u odnosu na ocene da Srbija ima fiksni kurs. Prema njegovim rečima, kurs dinara nije fiksiran, već se prilagođava kretanjima na međubankarskom deviznom tržištu.

Dugoročno posmatrano, kako ističe, Narodna banka Srbije bila je neto kupac deviza, jer je ponuda stranog novca godinama premašivala tražnju. Zbog toga je centralna banka intervenisala kako bi sprečila prekomerno jačanje dinara prema evru, a upravo je otkup deviza doprineo dostizanju visokog nivoa deviznih rezervi.

Nikolić smatra da su te rezerve jedan od važnih oslonaca finansijske stabilnosti Srbije, naročito u periodu političke tranzicije. Dodaje da su akumulirane rezerve rezultat politike Narodne banke da se u povoljnim vremenima stvaraju zaštitni fondovi koji mogu da posluže za ublažavanje kratkoročnih poremećaja.

Ipak, upozorava da takva politika deviznog kursa ne bi bila održiva ukoliko bi se pojavili dugotrajni poremećaji strukturne prirode. Zbog toga, kako poručuje, umesto eksperimentisanja sa kursom, potrebno je dodatno jačati postojeće ekonomske temelje.

Govoreći o tome da li očekuje da će Narodna banka Srbije promeniti dosadašnju politiku održavanja relativno stabilnog kursa, ekonomista Aleksandar Stevanović ne očekuje da će tokom tranzicionog perioda biti napušten postojeći model. On smatra da ni sadašnje rukovodstvo centralne banke neće poništiti rezultate svog dosadašnjeg rada, niti da će novo rukovodstvo imati interes da izazove nestabilnost umesto da zadrži kurs dinara kao nominalno sidro privrede.

Dodatnu sigurnost, prema njegovoj oceni, pružaju devizne rezerve Srbije, koje su dovoljno velike da pokriju čak i značajniji odliv kapitala iz zemlje.

Stevanović ističe da reakcije finansijskih tržišta ne ukazuju na to da bi do takvog odliva trebalo da dođe nakon što sadašnju vlast zameni nova državna administracija.

Slabiji dinar ne bi automatski povećao konkurentnost privrede

Jedan od argumenata u prilog slabljenju dinara jeste mogućnost da domaći izvoznici i proizvođači postanu konkurentniji na međunarodnom tržištu. Ipak, Stevanović upozorava da bi takva promena istovremeno pogoršala položaj dužnika i preduzeća koja se finansiraju iz inostranstva.

„S obzirom na to da je veliki deo kredita vezan za evro, slabljenje dinara povećalo bi dinarsku vrednost obaveza po tim zajmovima. To bi predstavljalo dodatni trošak za firme i građane koji otplaćuju kredite sa valutnom klauzulom“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, konkurentnost se ne gradi veštačkim pomeranjem kursa, već kroz inovacije, efikasniju državu i funkcionalne institucije, a ne tako što centralna banka gura kurs s namerom u bilo kom pravcu.

Stevanović smatra da se promenom kursa ne može stvoriti nova ekonomska vrednost, već samo privremeno stvoriti privid boljih rezultata, nakon čega bi usledile ozbiljnije posledice.

„Dodatni problem predstavlja činjenica da građani i privreda veliki deo svojih prihoda, troškova i imovine posmatraju kroz njihovu vrednost u evrima. Ukoliko bi dinar postao nestabilan, to bi moglo da ubrza cirkulaciju novca, podstakne građane i preduzeća da se sve više okreću evru i ugrozi prihode centralne banke od emisije novca. Narodskim rečnikom: ne kolje se vo zbog jedne šnicle“, poručuje Stevanović, ukazujući na to da potencijalne koristi od promene kursa ne bi opravdale šire negativne posledice.

Izvoznici bi mogli da profitiraju, ali ne svi

Kada je reč o tome ko bi najviše dobio, a ko izgubio eventualnim slabljenjem dinara, Stevanović smatra da bi među potencijalnim dobitnicima bili izvoznici čiji se najveći deo troškova odnosi na domaće inpute, odnosno na robu i usluge nabavljene u Srbiji. Međutim, ni ta korist ne bi nužno bila dugotrajna.

Rast cena u domaćoj privredi mogao bi brzo da umanji prednost koju bi izvoznici ostvarili zbog povoljnijeg kursa.

Stevanović ukazuje na iskustvo iz perioda od 2021. do 2023. godine, kada su, kako ocenjuje, rast cena i promena odnosa između prihoda i troškova doveli do nepovoljnih posledica po poverioce i štediše.

U slučaju slabljenja dinara, upozorava, građani bi mogli da se suoče sa nižim zaradama izraženim u evrima, uz istovremeno više cene. Takav scenario, prema njegovom mišljenju, mogao bi dodatno da pogorša životni standard, umesto da donese širu korist privredi.

On, takođe, smatra da Srbija nema problem sa nedostatkom kapitala, a da bi uklanjanje političkog uticaja iz institucija moglo dodatno da poboljša poslovno okruženje.

Prema njegovoj oceni, smanjenje neproduktivne javne potrošnje otvorilo bi prostor za smanjenje poreza i drugih nameta, čime bi Srbija postala povoljnije mesto za poslovanje domaćih i stranih kompanija.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Šta promena vlasti donosi cenama: Ekonomisti ne očekuju novi inflatorni udar