Raiffeisen povećao projekcije kamatnih stopa ECB, Euribor neće pasti u 2027.

Dok su početkom godine ključna pitanja bila kada će centralne banke nastaviti da smanjuju kamatne stope, početak jeseni doneo je drugačiji trend jer se sada sve češće postavlja pitanje u kojoj meri će rast cena energenata i geopolitičke tenzije uticati na rast inflacije. Moglo bi se reći da ova promena narativa trenutno oblikuje očekivanja investitora, monetarne politike i ekonomske izglede za 2027. godinu.

Analitičari Raiffeisen banke su tako u poslednjem istraživanju povećali projekciju kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) za sledeću godinu. Nakon očekivanog povećanja kamate od 25 p.p. u decembru, njihove su projekcije da neće biti pada Euribora u 2027, već da će kamatne stope ostati na nepromenjenom, višem nivou.

Slične prognoze postavljene su i za domaću monetarnu vlast.

Kako navode, poslednja odluka Narodne banke Srbije (NBS) da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto bila je u skladu sa očekivanjima tržišta, iako se inflacija nalazi unutar ciljanog koridora.

Prema oceni u izveštaju, razlog za održavanje restriktivne monetarne politike i pored trenutno niske ukupne inflacije, jeste očekivanje NBS da će doći do rasta inflacije od septembra, ali i zbog visoke bazne inflacije. Analitičari ove banke podsećaju da je bazna inflacija nastavila uzlaznu putanju na 4,9 odsto međugodišnje u septembru.

“Naš osnovni scenario ostaje nepromenjen i podrazumeva zadržavanje referentne kamatne stope na nivou od 5,75 odsto tokom 2026. i 2027. godine. Trenutni bilans rizika više ukazuje na mogućnost dužeg zadržavanja restriktivne monetarne politike nego na njeno dalje ublažavanje”, navedeno je u istraživanju.

Ključni rizici proizlaze iz volatilnosti cena nafte i energenata usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, snažnog rasta zarada i domaće tražnje, podstaknutih novim paketom pomoći građanima u vrednosti od 980 miliona evra, kao i neizvesnog globalnog okruženja.

Procena je da će i u slučaju jačanja inflatornih pritisaka, NBS pre posegnuti za instrumentima upravljanja likvidnošću i repo operacijama nego za povećanjem referentne kamatne stope.

Povodom projekcija za vrednost nacionalne valute, u izveštaju se navodi da se očekuje nastavak stabilnosti valute, uz zadržavanje projekcije od 117,5 dinara za jedan evro, pod pretpostavkom da se nova vlada formira u zakonskom roku.

Kada je reč o projekcijama za inflaciju, očekivanja su zasada zadržana na nivou od 5,1 odsto na kraju godine, a kao glavni rizici navode se rast cena energenata, otpornost inflacije usluga i potencijalni pritisci iz sektora hrane.

Analitičari izražavaju zabrinutost vrlo skromnim rastom industrije od svega 0,1 odsto u prvih osam meseci ove godine u odnosu na 2,7 odsto u istom periodu 2025. godine. Takvom rezultatu je u prvom redu doprinelo usporavanje rasta rudarstva, jer je ovaj deo privrede ostavrio rast od 0,9 odsto naspram 5,5 procenata prošle godine, dok je prerađivački sektor sa rastom od takođe 0,9 odsto bio niži nego u periodu od januara do avgusta prošle godine kada je iznosio tri procenata.

“Iako su mere Vlade delimično ublažile efekte rasta cena nafte na globalnom tržištu, pojedine energetski intenzivne grane i dalje osećaju posledice viših troškova energije u odnosu na period od pre nekoliko godina”, navodi se u analizi.

Istovremeno, najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje dali su automobilska industrija sa 41 odsto, proizvodnja električne opreme sa 10,7 procenata, proizvodnja ostalih mašina i opreme sa 9,9 odsto, kao i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda sa rastom od 7,2 odsto.

Srpska privreda nastavlja da pokazuje otpornost, uz podršku snažnog tržišta rada, rasta kreditne aktivnosti i kontinuiranih infrastrukturnih investicija.

Međutim, spoljno okruženje postalo je izazovnije, usled viših cena energenata i pojačanih geopolitičkih rizika, što će doprineti jačanju inflatornih pritisaka i povećati neizvesnost u pogledu budućeg kretanja kamatnih stopa, navodi se u ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke.